Године љубави | |
---|---|
Изворни наслов | Manuale d'amore 3 |
Режија | Ђовани Веронези |
Сценарио | Уго Кити Андреа Ањело Ђовани Веронези |
Продуцент | Аурелио Де Лаурентис |
Главне улоге | Роберт де Ниро Моника Белучи Рикардо Скамарачо Микеле Плачидо Лаура Кјати |
Музика | Масимилијано Лазарети |
Година | 2011. |
Трајање | 125 минута |
Земља | Италија САД |
Језик | италијански енглески |
Буџет | 11,5 мил. €[1] |
Зарада | 6.619.944€[2] |
Веб-сајт | www |
IMDb веза |
„Године љубави“[3] (итал. Manuale d'amore 3) је италијански играни филм из 2011. који је режирао Ђовани Веронези. У главним улогама се појављују Роберт де Ниро, Моника Белучи, Рикардо Скамарачо, Микеле Плачидо и Лаура Кјати.
Романтична комедија "Године љубави" састављена је од неколико прича чији су јунаци љубавни парови, који су међусобно повезани. "Године љубави" на духовит, забаван и провокативан начин приповедају о ситуацијама типичним за све љубавне односе. Филм се састоји од три приче које прате три различита, а ипак међусобно повезана пара. Роберто и Сара су на прагу заједничког живота. Неколико дана пре венчања, Роберто на пословном путу упознаје шармантну девојку којој је немогуће одолети. У међувремену, у Риму, Елијана живи живот фаталне жене која заводи и мушкарце и жене, да би их касније уцењивала. Једна од њених жртви је и Фабио, телевизијски водитељ, коме ће краткотрајно задовољство са Елијаном упропастити породицу и каријеру. У Елијаниној и Сариној згради живи и старији амерички професор који се заљубљује и схвата како жеља и осећања не умиру са годинама.
Глумац | Улога |
---|---|
Роберт де Ниро | Адријан |
Моника Белучи | Виола |
Рикардо Скамарачо | Роберто |
Микеле Плачидо | Аугусто |
Лаура Кјати | Микол |
Валерија Соларино | Сара |
Карло Вердоне | Фабио |
Виторио Емануеле Пропицио | анђео |