Горан Смиљанић

Горан Смиљанић
Лични подаци
Пуно име Горан Смиљанић
Датум рођења (1990-01-31)31. јануар 1990. (34 год.)
Место рођења Нови Сад, СФРЈ
Висина 1,74 m
Позиција десни бек / десни везни
Јуниорска каријера
0000—1998 Фрушкогорац
1998—1999 Кабел
1999—2007 Војводина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2013 Војводина 45 (1)
2008 → Инђија 8 (0)
2013—2014 Бежанија 15 (0)
2014—2015 Инђија 24 (1)
2015 Колубара 7 (0)
2016 Инђија 5 (0)
2016 ОФК Бачка 11 (0)
2017 Хајдук Бешка - (-)
2017—2018 Бежанија 26 (1)
2018 Инђија 18 (5)
2019 Рад 26 (3)
2020 Пролетер Нови Сад 5 (0)
2020—2021 Будућност Добановци 28 (2)
2021—2022 Борац Шајкаш - (-)
2022 Раднички Београд 15 (0)
2023. Железничар Инђија
2023— Хајдук Бешка
Репрезентативна каријера
2006—2007 Србија до 17 6 (1)
* Датум актуелизовања: 22. фебруар 2023.

Горан Смиљанић (Нови Сад, 31. јануар 1990) је српски фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави у Крчедину, затим је годину тренирао са петлићима Кабела а онда је прешао у Војводину.[1] Као 17-годишњак је дебитовао за први тим Војводине, у другом делу сезоне 2006/07, код тренера Милована Рајевца.[1] Први суперлигашки гол је постигао 12. маја 2007, у поразу од Црвене звезде 4:2 на Маракани.[2] Против истог противника је наступио и у финалу Купа Србије 2007, када је београдски клуб славио са 2:0.[3]

Први међународни наступ за Војводину је забележио 2. августа 2007. против малтешког Хибернијанса у 1. колу квалификација за Куп УЕФА.[4] У 2. колу квалификација новосадски клуб је играо са мадридским Атлетиком, а Смиљанић је у овом двомечу ушао на терен у другом полувремену утакмице на Висенте Калдерону у којој је Атлетико славио са 3:0 головима Родригеза, Агвера и Форлана.[5] Смиљанић је на почетку сезоне 2007/08. наступио на два првенствена меча, док је још Рајевац био тренер. У септембру 2007. на клупу Војводине уместо Рајевца долази Ивица Брзић, код кога Смиљанић није забележио ниједан наступ до краја ове сезоне.[4] Први део сезоне 2008/09. је као позајмљени играч Војводине наступао за Инђију у Првој лиги Србије.[6] За други део сезоне се вратио у Војводину, али није забележио ниједан наступ. У сезони 2009/10. је као резервиста забележио осам првенствених наступа.[6]

У сезони 2010/11. је наступио на седам првенствених утакмица, све током јесењег дела сезоне јер је пролећни део пропустио због суспензије. Смиљанић је наиме у децембру 2010. пао на допинг контроли. Он је тестиран 6. новембра 2010, после утакмице са чачанским Борцем, а у његовој крви нађена је забрањена супстанца, карбокси ТХЦ, односно марихуана.[7][8] Клуб га је након тога суспендовао,[9] а потом га је и Дисциплинска комисија ФСС казнила са шест месеци одсуства са терена.[10] Док је био под суспензијом, Смиљанић је направио још један инцидент. У фебруару 2011, у Сремским Карловцима, по изласку са друштвом из кафића у раним јутарњим часовима је ударио полицајца.[11][12]

Смиљанић је поново заиграо за Војводину од сезоне 2011/12. У тој и у наредној сезони је забележио тек двадесетак наступа, улазећи на терен углавном са клупе за резервне играче.[6] У лето 2013. је напустио Војводину и прешао у Бежанију са којом је наступао у Првој лиги Србије.[6] Након тога је у истом рангу такмичења наступао за Инђију и Колубару.[6] У јуну 2016. се поново вратио у суперлигашки фудбал након што је потписао уговор са ОФК Бачком.[13] У клубу из Бачке Паланке је провео једну полусезону,[14] а онда је други део ове сезоне провео наступајући у Војвођанској лиги за Хајдук из Бешке.[6]

Сезону 2017/18. је провео у Бежанији,[15] а лета 2018. по четврти пут у каријери постаје играч Инђије.[16] За Инђију је током јесењег дела сезоне 2018/19. постигао пет голова у Првој лиги Србије, да би у фебруару 2019. прешао у суперлигаша Рад.[17] За клуб са Бањице је током календарске 2019. одиграо 26 суперлигашких утакмица, на којима је постигао три гола. У јануару 2020. се прикључио новосадском Пролетеру.[18] За овај клуб је наступио пет пута током пролећног дела сезоне 2019/20. у Суперлиги Србије. У сезони 2020/21. је наступао за Будућност из Добановаца.[19] Такмичарску 2021/22. је провео у Борцу из Шајкаша са којим је наступао у Српској лиги Војводина.[20] У првом делу сезоне 2022/23. је носио дрес београдског Радничког у Првој лиги Србије. Крајем 2022. потписао је за Железничар из Инђије, члана Војвођанске лиге.[21] Од сезоне 2023/23. поново је заиграо за Хајдук из Бешке.[22]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Горан Смиљанић: Повратак на елитну сцену”. dnevnik.rs. 13. 3. 2015. Приступљено 14. 3. 2020. 
  2. ^ „Добра увертира за финале Купа”. politika.rs. 12. 5. 2007. Приступљено 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Serbia Cup 2006/07”. rsssf.com. Приступљено 14. 3. 2020. 
  4. ^ а б „Goran Smiljanić 2007/08.”. transfermarkt.com. Приступљено 14. 3. 2020. 
  5. ^ „Atletico Madrid - Vojvodina 3:0”. uefa.com. Приступљено 14. 3. 2020. 
  6. ^ а б в г д ђ „Goran Smiljanić”. srbijafudbal.com. Приступљено 14. 3. 2020. 
  7. ^ „"Раста" Смиљанић”. rts.rs. 22. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Butorović: „Kazna za Smiljanića“”. b92.net/. 22. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Smiljanić suspendovan zbog "trave"”. 021.rs. 24. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Šest meseci zbog "duvanja"”. rts.rs. 31. 12. 2010. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Суспендовани Смиљанић ударио полицајца”. novosti.rs. 24. 2. 2011. Приступљено 14. 3. 2020. 
  12. ^ „Buturović: Smiljanić je prokockao i drugu šansu”. vesti-online.com. 25. 2. 2011. Приступљено 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Бачка ангажовала прво суперлигашко појачање”. dnevnik.rs. 9. 6. 2016. Приступљено 14. 3. 2020. 
  14. ^ „У Бачкој Паланци током зиме заменили 20 играча”. zurnal.rs. 12. 2. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  15. ^ „Смиљанић одлази из Бежаније”. zurnal.rs. 5. 6. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  16. ^ „Devet novajlija u zeleno belom timu”. fkindjija.com. 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала 24. 07. 2018. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  17. ^ „Смиљанић из Инђије прешао на Бањицу”. zurnal.rs. 2. 2. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  18. ^ „Пролетер на припремама у Турској: Прва провера са Шахтјором”. dnevnik.rs. 25. 1. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  19. ^ „Горан Смиљанић”. prvaliga.rs. Приступљено 17. 8. 2020. 
  20. ^ „Goran Smiljanić – jedan od najboljih igrača Srpske lige “Vojvodina””. msport.rs. 28. 4. 2022. Приступљено 22. 2. 2023. 
  21. ^ „RUNI POTPISAO: Inđijska Dizelka ima novog mašinovođu - punim gasom u viši rang takmičenja! (FOTO GALERIJA)”. republika.rs. 27. 11. 2022. Приступљено 22. 2. 2023. 
  22. ^ „ХАЈДУК (Б) – ТСК 4:1”. fsvinfo.rs. 22. 10. 2023. Приступљено 31. 10. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]