Дамир Никшић

Дамир Никшић
Никшић (2018)
Лични подаци
Пуно имеДамир Никшић
Датум рођења(1970-12-06)6. децембар 1970. (54 год.)
Место рођењаБрезово Поље, Брчко, СР БиХ, СФРЈ
Уметнички рад
Пољеконцептуална уметност
Најважнија дела
If I wasn't muslim
Крунисање Краља Твртка

Дамир Никшић (Брчко, 6. децембар 1970) босанско­херцеговачки је концептуални уметник, стендап комичар и политичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Преглед

[уреди | уреди извор]

Студирао је на ликовним академијама у Сарајеву, Милану и Болоњи. Дипломирао је 2000. године на Академији ликовних уметности у Сарајеву, Одсек за сликарство. У периоду 2000—2004. године био је у САД; студирао је на постдипломском студију на Универзитету у Аризони у САД до 2004. године. Магистрирао је 2004. године ликовну уметност и историју уметности, а потом предавао на Севернозападном универзитету у Еванстону (Илиноис, САД). Био је члан групе Максумин. Излагао је на Венецијанском бијеналу[1] 2003. године у међународној селекцији.

Од 2022. године је члан Наше странке, социјал-либералне политичке партије која је при Алијанси либерала и демократа за Европу (ALDE); претходно, од 2018. до 2019. године, био је члан Социјалдемократске партије.

Живи и ради у Сарајеву.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Године 2000, добио је диплому сарајевске Академије ликовних уметности. Потом се као дипломац преселио у Индијану (Пенсилванија). У Тусон (Аризона) дошао је 2001; ту је дипломирао на Универзитету у Аризони маја 2004, а исте године се преселио у Чикаго (Илиноис).[2]

Синг синг

[уреди | уреди извор]

Кооснивач је и члан (вокал, певач) ритам и блуз бенда Синг синг. Одржали су четири концерта у ЦДА Младост.[3]

Максумин

[уреди | уреди извор]

Исто тако је кооснивач уметничке групе Максумин, заједно са другим многобројним уметницима[4] (Анур Хаџиомерспахић, Анела Шабић, Ајна Златар, Елдина Бегић, Дејан Векић, Алмир Курт, Самир Пласто, Хамдија Пашић, Рејчел Роснер, Небојша Шерић, Сузана Церић, Алма Фазлић, Златан Филиповић). Године 1997, група је имала прву изложбу (Максумин I), у Колегијум артистикуму у Сарајеву; друга је била 1998. (Максумин II), а наредна 1999/2000. (Максумин III). Осим Колегијум артистикума, одржане су и у Музичком центру Павароти у Мостару, Босанском културном центру у Тузли, те Градској галерији у Зеници и Градској галерији у Бихаћу.[5]

Друге активности

[уреди | уреди извор]

Године 2011, протестовао је због затварања Уметничке галерије Босне и Херцеговине, објављујући сваки дан видео-уратке.[6]

Начин рада — критика

[уреди | уреди извор]

Своју уметност углавном представља преко Јутјуба и друштвених мрежа, где поставља кратке уратке и коментаре шаљивог карактера у којима се озбиљно и у симболичком значењу осврће на босанскохерцеговачку реалност. Коментарисао је и напад на премијера Србије Александра Вучића при његовој посети манифестацији поводом обележавања 20 година од злочина у Сребреници, рекавши у свом видеу Сребрни пир: Манипулација разједињених нација објављеном 13. јула 2015. године[7] како је „од Поточара направљена корида”.[8][9][10]

Политички ангажман

[уреди | уреди извор]

Средином 2016. године одлучио се кандидовати за начелника сарајевске Општине Центар, и то као „либертаријанац, индивидуалиста и анархиста”.[11] У интервјуу за босанскохерцеговачки портал Klix.ba рекао је следеће:

Никшић (2016)

Циљ му је био, како је рекао, да од Сарајева направи више европски град и спречи феудализацију БиХ, те да би његова канцеларија увек била покривена камером чији би се снимци емитовали онлајн како би грађани могли да уживо гледају „ријалити-шоу начелника једне општине”.[11] Није победио,[12] али је касније постао заступник у Скупштини Кантона Сарајево (од 23. маја 2018.[13] до искључења[14] 16. марта 2019.[14] био је члан бх. партије СДП).[14] Најавио је кандидатуру за функцију начелника исте општине и на изборима 2020.[12]

Филозофија

[уреди | уреди извор]

Никшићева политичка филозофија има за циљ и схватање да се живи у кризи грађанског друштва и грађанске државе, односно да је уместо демократије заступљена етнократија. Он уместо идеје о народу и колективизму заступа индивидуализам и појам грађана као појединца, а идеологију коју следи назива „либерално прогресивним индивидуалистичким дискурсом” и „стратосепаратизмом”.[11]

Најзначајнија дела

[уреди | уреди извор]
  • If I wasn't muslim (2005)
  • Крунисање Краља Твртка (2007)
  • Тоталитарни фатализам (2015)

Песме

[уреди | уреди извор]
  • Та то ти (2012)
  • Гдје си (2012)
  • Сједио сам у кафани сам (2013)
  • На рубу плача (2015)
  • Странац у своме племену (2016)
  • Још једна револуционарна (2018)
  • Хастахана [демо] (2020)

Одабрани видео клипови

[уреди | уреди извор]
  • Банални национализам и баклава-патриотизам
  • "Боље" је непријатељ "добром"
  • Бркота и прдоје – сусрет
  • Вара се
  • Вишеград – Мањеград, Андрићград – Каменград
  • Глумац
  • Говорит’
  • Губитак интереса
  • Дан државности: од опшћине до републике – вертикала одоздо
  • Диктатура партикуларизма
  • Договор кућу гради
  • Дођоше дивљи и отјераше питоме
  • Жали ближњег свог – као самога себе
  • Инцко
  • Југовина
  • Књига
  • Колумбо
  • Љевица, рад и новац
  • Масовна хипноза
  • Махалабука
  • Накро-демократија
  • Нафта у БиХ
  • Нема посла
  • Ниђе на свијету (серијал; нпр. Врело живота, Предња и задња фасада...)
  • Norm YugDonald
  • О глупости, лудости и безобразлуку
  • О младима – шта раде и зашто одлазе
  • Објашњавање објашњења
  • Обрад
  • Од уторка правна држава
  • Подсјетник на гигадржаву
  • Популизам и медији
  • Похлепне племенске поглавице
  • Просјаци и психологија
  • Профитери свих земаља...
  • Пчелица Хајра
  • Ремонт (серијал; нпр. Демократе и либерална елита, Социјализам не ради!...)
  • Системска мржња у БиХ
  • Социјалистички индивидуализам
  • Старт: вјерски радикализам
  • Сусрет
  • ’Та ће он
  • Троталитаризам
  • Ублеха
  • Умиј се
  • Филозофичар
  • Хајд у парк (серијал за емисију; нпр. Ублехаш, Кога си питао?...)
  • Ходочашће
  • Црвенбег

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bijenale i bh. umjetnici: Između države i entiteta”. Radio Sarajevo. 17. 3. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2011. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  2. ^ „Art Theory and Practice”. Архивирано из оригинала 2010-07-15. г. Приступљено 2010-07-07. 
  3. ^ „Damir Niksic”. Архивирано из оригинала 2010-07-14. г. Приступљено 2010-07-07. 
  4. ^ „Untitled Document”. Архивирано из оригинала 2011-07-06. г. Приступљено 2010-07-07. 
  5. ^ „Opservatorij”. Архивирано из оригинала 2011-01-07. г. Приступљено 2010-07-07. 
  6. ^ „Damir Nikšić: Ljudi su odustali od države”. Slobodna Evropa. Приступљено 2013-05-20. 
  7. ^ Nikšić, Damir (13. 7. 2015). NNS - SREBRNI PIR - manipulacija razjedinjenih nacija. Приступљено 20. 5. 2016. 
  8. ^ „Damir Nikšić: Od Potočara ste napravili koridu”. Nezavisne.com. 15. 7. 2015. Приступљено 20. 5. 2016. 
  9. ^ „Nikšić o napadu na Vučića: Gledam izginu, eto nam rata!”. N1. 15. 7. 2015. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  10. ^ „Bosanac opisao dešavanja u Srebrenici i oduševio sve”. Telegraf.rs. 15. 7. 2015. Приступљено 20. 5. 2016. 
  11. ^ а б в г „Damir Nikšić kandidat za načelnika općine Centar: Libertarijanac, individualista i anarhista”. Klix.ba. 17. 5. 2016. Приступљено 20. 5. 2016. 
  12. ^ а б „Damir Nikšić ponovo kandidat za načelnika Centra, evo i njegove poruke”. Faktor.ba. 1. 11. 2019. Приступљено 10. 12. 2019. 
  13. ^ „Bh. konceptualni umjetnik Damir Nikšić se priključio SDP-u BiH”. Klix.ba. 23. 5. 2018. Приступљено 10. 12. 2019. 
  14. ^ а б в „Damir Nikšić zvanično isključen iz SDP-a”. Klix.ba. 16. 3. 2019. Приступљено 10. 12. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]