Данјан Чен

Данјан Чен
Чен на Сајму књига у Шангају 2008. г.
Лични подаци
Датум рођења(1958-12-18)18. децембар 1958. (66 год.)
Место рођењаПекинг, Кина
Књижевни рад
Најважнија делаДевет живота
Шангајска меморабилија
Шангајска принцеза
Шангајска лепотица

Данјан Чен (кин., упрош. 陈丹燕, енгл. Chen Danyan, пин'јин: Chén Dānyàn, варијанта: Чен Данјан; Пекинг, 18. децембар 1958), је једна од најпознатијих и најпопуларнијих кинеских књижевница данашњице. Већина њених књига има статус бестселера, а неколико је преведено на више светских језика. Шангајска принцеза је њена прва књига преведена на српски језик.

Биографија и стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Пекингу, а као дете се са родитељима преселила у Шангај, где и сада живи и сматрају је једним од живих културних симбола тог града.

Дипломирала је кинеску књижевност на Универзитету у Источној Кини, радила као репортер у магазину за децу; почела је као дечији писац. Њена књига Смрт ученице (1990) уврштена је у 100 најбољих дечијих књига света. На посебно велики одзив читалаца наишле су њене књиге на тему политике једног детета у Кини, о којој је пре ње врло мало писано. За аутобиографски роман Девет живота (1992), о искуствима деце у времену Културне револуције у Кини, добила је Унескову „Награду за мир“, била номинована за „Немачку књижевну награду за младе писце“ 1996. године и била добитник још неколико, не мање важних међународних признања.

Најпознатија је по такозваној Шангајској трилогији коју чине публицистичке књиге: Шангајска меморабилија (1998), Шангајска принцеза (1999) и Шангајска лепотица (2000).

Од 2014. године Данјан Чен је неколико пута боравила у Србији, након чега је објавила више дужних и кратких текстова и два кратка ауторска филма о Србији и њеној историји. Теме филмова су култ кнеза Лазара и Хазарски речник Милорада Павића, који је био њена велика књижевна инспирација.[1][2] Она је помогла промоцију у Кини нашег нобеловца Иве Андрића, а једна од личности којој се диви је и Гаврило Принцип. Њена последња књига Земља ловаца на снове говори баш о Србији, а на Сајму књига у Шангају у августу 2016, била је једна од најзапаженијих књига.[3][4][5][6][7]

Одабрана библиографија

[уреди | уреди извор]

Романи

[уреди | уреди извор]
  • Nine Lives - a childhood in Shanghai. Zurich, 1995
  • Niuyue jiari (New York Holidays). Shanghai, 1996
  • Шангајска меморабилија (Shanghai Memorabilia (上海的风花雪月), 1998)
  • Шангајска принцеза (Shanghai Princess (上海的金枝玉叶). Beijing., 1999)
  • Шангајска лепотица (Shanghai Beauty (上海的红颜遗事) - Yao Yao and her mother Shangguan Yunzhu. Beijing., 2000)
  • Yu he ta de zi xing che. Beijing, 2002
  • Slow Boat To China.（慢船去中国）Shanghai, 2003
  • Shanghai: China's Bridge to the Future (Cultural China, Man and the Land). Rhinebeck, NY, 2006
  • Земља ловаца на снове - поднаслов "Географско читање Хазарског речника", ИП "Просвета" и ИК "Византија", у преводу Иване Бабић, Београд 2016 - оригинал на кинеском језику, Пекинг 2016

Филм

[уреди | уреди извор]

Данјан Чен је обишла и наше манастире о којима је писала у својој новој књизи, као и о Косовском боју, кнезу Лазару и деспоту Стефану. Од кинеске владе Данјан Чен је добила средства за снимање дугометражног документарног филма о Србији, под називом "Тамо где Сава тече". У пројекат се укључила и влада Р. Србије, па је снимање тог филма постало први заједнички пројекат Србије и Кине.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У ПАВИЋЕВОМ КРЕВЕТУ: Како је једна кинескиња ушла у свет великог писца (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  2. ^ а б Данјан Чен: Морава ми открила Павића (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  3. ^ НОВО: ЗЕМЉА ЛОВАЦА НА СНОВЕ - ГЕОГРАФСКО ЧИТАЊЕ ХАЗАРСКОГ РЕЧНИКА (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  4. ^ КИНЕСКА КЊИЖЕВНИЦА ПЕТИ ПУТ У БЕОГРАДУ: Ово је моја друга кућа, српски народ је сачувао дух упркос великој патњи ... Само ме време раздваја од деспота Стефана, ето колико сам заљубљена у њега! (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  5. ^ “СРБИЈА МИ ЈЕ ИЗМЕНИЛА ЖИВОТ” Позната кинеска списатељица Данјан Чен гошћа Београда (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  6. ^ Књижевница Данјан Чен постала амбасадорка српског туризма у Кини (Приступљено: 12. фебруара 2019)
  7. ^ Књижевница Данјан Чен: Ни "Шангајска принцеза" ни Србија нису клонуле духом упркос тешким временима (Приступљено: 12. фебруара 2019)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]