Дејан Котуровић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Дејан Котуровић | ||
Надимак | Деки, Котур | ||
Датум рођења | 31. март 1972. | ||
Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
Држављанство |
Србија Италија[1] | ||
Висина | 2,13 m | ||
Информације о каријери | |||
Проф. каријера | 1989—2003 | ||
Позиција | центар | ||
Јуниорска каријера | |||
1984—1985 1985—1987 1987—1989 |
Раднички Београд Црвена звезда Котеж | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1989—1995 1995—1997 1997—1998 1998—2000 2000—2002 2002—2003 2003 |
Спартак Партизан ПСЖ Расинг Улкерспор Алба Берлин Виртус Болоња Таукерамика | ||
Репрезентативна каријера | |||
СР Југославија / СЦГ | |||
Дејан Котуровић (Београд, 31. март 1972) је југословенски и српски бивши кошаркаш који је играо на позицији центра.[2]
У млађим категоријама је играо за београдски Раднички и Црвену звезду. Као тинејџер играо је у нижелигашкој екипи Котежа,[3] а 1989. године долази у Спартак из Суботице. Ту почиње своју професионалну каријеру и остаје све до 1995. године када прелази у Партизан. Са црно-белима проводи наредне две сезоне и за то време осваја две титуле првака СР Југославије.
Своју инострану каријеру почиње 1997. године у француском ПСЖ Расингу, код тренера Боже Маљковића, где проводи једну сезону. Следе две добре сезоне у Улкеру[4] а 2000. одлази у берлинску Албу. Ту пружа и најбоље партије у својој каријери.[5] За две сезоне осваја два првенства и један куп куп Немачке.
Након Светског првенства 2002. био је на краткој проби у Бостон селтиксима али није успео да потпише уговор.[6][7] Након тога се вратио у Европу и потписао за Виртус из Болоње[8] где проводи сезону 2002/03.
У октобру 2003. поново је покушао да пронађе ангажман у НБА. Потписао је уговор са Финикс сансима[9] али је одиграо само три предсезонске утакмице пре него што је отпуштен.[10] Након тога је потписао краткорочни уговор са шпанском Таукерамиком[11] која му је била и последњи клуб у играчкој каријери.
Са репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 1995. у Атини и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.[12]
Котуровић је након лошег резултата репрезентације СЦГ на Европском првенству 2003. у Шведској као главног кривца навео тадашњег селектора Душка Вујошевића, назвавши га „гробаром” наше кошарке.[13]
У септембру 2014. Котуровић је ухапшен на македонско–грчкој граници након што је са украденим возилом покушао да уђе у Македонију.[14] Почетком октобра 2014. је осуђен на три месеца затвора.[15]