Дејан Стојановић

Дејан Стојановић
Стојановић у Чикагу, 2000. године
Лични подаци
Датум рођења(1959-03-11)11. март 1959. (65 год.)
Место рођењаПећ, НР Србија, ФНР Југославија
ЗанимањеПесник, есејиста, публициста
Књижевни рад
Најважнија дела
  • Круговање
  • Сунце себе гледа
  • Творитељ
  • Знак и његова деца
  • Облик
Званични веб-сајтВебсајт Дејана Стојановића

Дејан Стојановић (Пећ, 11. март 1959) српско-амерички је песник, публициста и бивши новинар.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Стојановић у Паризу, маја 1990.

Рођен је у Пећи, у тадашњој Аутономној косовско-метохијској области, 11. марта 1959. године. Преселио се са породицом у Сутоморе, 1972. године. Стојановић је завршио права на Универзитету у Приштини.

Ране 1978. почео је да пише поезију. Објавио је своје прве радове у неким од најзначајнијих листова и часописа у бившој Југославији – загребачком Оку и Јединству и Стремљењима у Приштини. Раних осамдесетих, постао је секретар, па затим председник Књижевног клуба Карагач у Пећи. Направио је неколико интервјуа са значајним косовским уметницима. Његова прва књига песма, Круговање, објављена је 1993.

Као млад писац, 1986. био је награђен на литерарном фестивалу, Октобарска свитања, у Бору у конкуренцији од око 200 песника из целе бивше Југославије.[1] Касних осамдесетих прошлога века постао је члан Управног одбора Књижевне омладине Србије.

Године 1990. основао је компанију Метох и планирао издавачку делатност, али од тога није испало ништа. Током последњих неколико година, Стојановић је почео да пише на енглеском.

Спаљени рукописи и библиотека

[уреди | уреди извор]

Неколико стотина страница његових рукописа, заједно с библиотеком од преко хиљаду књига, спалили су милитантни Албанци после завршетка рата на Косову 1999. у пословним просторијама његовог брата у центру Пећи.[2]

Критика

[уреди | уреди извор]
Алек Вукадиновић и Дејан Стојановић, Београд 1990

Осамдесетих година прошлога века, Алек Вукадиновић своје мишљење о Стојановићу и његовој поезији исказао је овим речима:

Новинарство

[уреди | уреди извор]

Почетком 1990. Стојановић је почео је да пише за први опозициони лист у Србији, Погледи.[5] У овом периоду интервјуисао је неке од најпознатијих српских писаца у Београду, међу којима и Мома Капора, Алека Вукадиновића, и Николу Милошевића. Током своје друге посете Паризу у мају и јуну 1990. интервјуисао је неколико познатих српских сликара – Љубу Поповића, Петра Омчикуса, и Милоша Шобајића, као и француског математичара и песника Жака Клода Вилара.[6] У децембру 1990. отишао је у Америку као страни дописник.

За књигу интервјуа Разговори добио је награду Растко Петровић Удружења књижевника Србије и Матице исељеника Србије.[7] У књизи су се нашли, поред већ поменутих интервјуа, и интервјуи с неколико великих америчких писаца, укључујући Сола Белоуа, Чарлса Симића и Стива Тешича.

Стил

[уреди | уреди извор]

Стојановићеве књиге сачињене су од циклуса сажетих песама, једноставних и у исто време комплексних у смислу пажљиво организоване структуре, тако да остављају утисак дугих поема или спевова. Ово се нарочито односи на књиге Знак и његова деца,[8]Облик,[9] и Творитељ[10] у којима је, с релативно малим бројем речи понављаним у различитим контекстима, успео да створи и разради своју сопствену космогонију. Из тог разлога један критичар га је описао као космософисту.[11]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Круговање: 1978–1987, Народна књига, Алфа, Београд, 1993.
  • Круговање: 1978–1987, друго издање, Народна књига, Алфа, Београд, 1998.
  • Сунце себе гледа, Књижевна реч, Београд, 1999.
  • Знак и његова деца, Просвета, Београд, 2000.
  • Облик, Граматик, Подгорица, 2000.
  • Творитељ, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
  • Круговање, треће издање, Народна књига, Алфа, Београд, 2000.
  • Плес времена, Конрас, Београд, 2007.

Интервјуи

[уреди | уреди извор]
  • Разговори, Књижевна реч, Београд, 1999

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Зоран Мишић, Погледи, број 159, август 1994, Крагујевац
  2. ^ Д. С., Плес времена, Напомене у вези с књигом првом, стр. 113, Конрас, 2007, Београд
  3. ^ Милослав Шутић, Значајни домети кратке лирске форме, Књижевна реч, број 515, јул 2001.; Одзиви, стр. 67, Конрас, библиотека Грош, 2002, Београд
  4. ^ Песнички кругови Дејана Стојановића, Круговање, Поговор, стр. 69, 1993, Београд
  5. ^ Александар Петров, Песник пред отвореним вратима, Американски Србобран, Књижевни додатак, децембар 2000.
  6. ^ Александар И. Поповић, Разговори, 1999
  7. ^ Душан Видаковић, Уметност интервјуисања, Збиља, број 62/63, новембар/децембар 2000.
  8. ^ Мирослав Мирковић Буца, Пркос тамним силама, Илустрована политика, рубрика Читати или не читати, број 2177, 7. X 2000.
  9. ^ Драгиња Урошевић, Борба, 2001, Београд
  10. ^ Оливер Јанковић, Белина света и папира, Борба, 28, 29, 30. 11. 2000, Београд
  11. ^ Давид Кецман Дако, Знакови смисла, Борба, 15. 3. 2001, Београд

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Бранко Микашиновић, Сунце себе гледа (енгл. World Literature Today, A Literary Quarterly of the University of Oklahoma, Norman, Oklahoma, Volume 74, Number 2, Page 442, Spring 2000)
  • Милослав Шутић, Значајни домети кратке лирске форме, Књижевна реч, број 515, јул 2001.; Одзиви, стр. 67, Конрас, библиотека Грош, 2002, Београд
  • Алек Вукадиновић, Песнички кругови Дејана Стојановића, Круговање, Поговор, стр. 69, 1993, Београд
  • Петар В. Арбутина, Сунце себе гледа, Соларни круг истине, Поговор, Књижевна реч, Београд, 1999.
  • Мирослав Мирковић Буца, Пркос тамним силама, Илустрована политика, рубрика Читати или не читати, број 2177, 7. X 2000, Београд
  • Александар Петров, Песник пред отвореним вратима, Американски Србобран, Књижевни додатак, децембар 2000, Питсбург
  • Петар Арбутина, Знак и његова деца, 2000, Београд
  • Давид Кецман Дако, Знакови смисла, Борба, 15. 3. 2001, Београд
  • Оливер Јанковић, Белина света и папира, Борба, 28, 29, 30. 11. 2000, Београд
  • Невена Витошевић, Симфонија знакова или складна породица, Књижевна реч, број 513, стр. 49, фебруар 2001, Београд
  • Зоран Мишић, Погледи, број 159, август 1994, Крагујевац
  • Душан Видаковић, Уметност интервјуисања, Збиља, број 62/63, новембар/децембар 2000.
  • Душан Видаковић, Слабији састав дијаспоре, интервју, Блиц, рубрика Култура, стр. 15, 16, Број 947, септембар 1999, Београд
  • Душан Видаковић, Тужан свет плутократије, робота и кловнова, интервју, Недељни дневник, рубрика Култура, стр. 29, година IV, број 153, 14. јануар 2000, Нови Сад, Војводина
  • З. Р., Четири наша писца, Политика, рубрика Културни живот, 8. децембар 2000, Београд
  • Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Поглед са висине (Разговори), Политика, 24. јануар 2000, Београд
  • Р. Поповић, Ново у књижарским излозима, Овако је било (Сунце себе гледа), Политика, 17. јануар 2000, Београд
  • Драган Богутовић, Песме симболи, Седам књига (Култура, књижевност, позориште, филм), Вечерње новости, стр. 10, 15. август 1999, Београд
  • Зорица Новаковић, Питања и недоумице, Свет књиге, Борба, 30. март 2000, Београд
  • Душан Цицвара, Снови из дијаспоре (Сунце себе гледа), Београдске новине, 17. септембар 1999, Београд

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дејан Стојановић на Викимедијиној остави.