Доминик Динга

Доминик Динга
Динга у Уралу 2016.
Лични подаци
Пуно име Доминик Динга
Датум рођења (1998-04-07)7. април 1998. (26 год.)[1]
Место рођења Нови Сад, СР Југославија
Висина 1.84 м[2]
Позиција одбрамбени играч
Јуниорска каријера
Славија Пивнице[3]
2010—2014. Хајдук Кула
2014—2015. Војводина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2015—2016. Војводина 6 (0)
2016—2022. Урал 26 (0)
2019. → Партизан 1 (0)
2020—2021. → Динамо Минск 39 (1)
2022. Ордабаси 5 (0)
2023. Шахтјор Солигорск 10 (0)
Репрезентативна каријера**
2013—2014. Србија до 16 7 (0)
2014—2015. Србија до 17 14 (0)
2015—2016. Србија до 18 7 (0)
2016—2017. Србија до 19 11 (0)
* Датум актуелизовања: 22. април 2024.
** Датум актуелизовања: 26. октобар 2015.

Доминик Динга (Нови Сад, 7. април 1998) је српски фудбалер. Игра на позицији одбрамбеног играча.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Динга је рођен у Новом Саду,[4] а одрастао је у Пивницама код Бачке Паланке.[3][5] Био је члан млађих категорија Хајдука из Куле до 2014. године када је прешао у Војводину.[6] Након сезоне у млађим категоријама, деби у првом тиму Војводине је имао у сезони 2015/16. На свом дебију у пријатељској утакмици је постигао гол.[7] Деби у званичним утакмицама је имао у 1. колу квалификација за Лигу Европе на гостовању екипи мађарског МТК-а (0:0).[8] Деби у Суперлиги Србије имао је у 1. колу против Чукаричког када је на полувремену заменио Игора Ђурића.[9] За новосадски клуб је одиграо шест првенствених утакмица током јесењег дела сезоне 2015/16.[10] У фебруару 2016. године раскинуо је сарадњу са Војводином.[11]

Динга је 8. априла 2016. године потписао уговор са руским Уралом.[12] Због тога што је прелазни рок у Русији већ био завршен, Динга није могао да игра за Урал у сезони 2015/16. Званични деби у екипи Урала имао је 7. августа 2016. године у другом колу руске Премијер лиге у сезони 2016/17. против Ростова.[10] У сезони 2016/17. наступио је на 20 првенствених утакмица. Након те сезоне добијао је мало прилике да игра. У сезони 2017/18. је одиграо четири првенствена меча а у сезони 2018/19. се само два пута нашао на терену.[10]

У јуну 2019. године прослеђен је на једногодишњу позајмицу у Партизан.[13] Динга је током јесењег дела сезоне 2019/20. забележио само два наступа за Партизан. Одиграо је само један минут у Суперлиги Србије, и то кад је на гостовању Јавору у Ивањици мењао у том тренутку повређеног Игора Вујачића. Одиграо је још 90. минута у Купу против нижеразредне Водојаже у Грошници. На осталим сусретима је углавном био ван протокола, а успео је да буде на клупи само у 161. вечитом дербију са Црвеном звездом и у последњем јесењем колу против Радника у Сурдулици.[14] Крајем јануара 2020. позајмица је раскинута.[14] Средином фебруара 2020. одлази на шестомесечну позајмицу у Динамо из Минска.[15] И током наредне 2021. године био је на позајмици у клубу из Минска а затим се вратио у Урал.[16] У јулу 2022. потписао је уговор са казахстанским Ордабасијем.[17] У априлу 2023. прешао је у Шахтјор из Солигорска.[18] Напустио је клуб у августу исте године.[19]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Динга се прикључио Војводини[20] као капитен селекције Србије до 17 година.[21] Пре тога је био члан селекције до 16 година.[22][23] У августу 2016. Динга је добио позив селекције Србије до 19 година за „меморијални турнир Стеван Ћеле Вилотић”. Ту је дебитовао као капитен Србије на мечу против Сједињених Америчких Држава.[24] У другом мечу на турниру је постигао гол против Француске.[25] У финалном мечу Србија је савладала Израел, а Динга је проглашен за најбољег играча турнира.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Само проценти деле Партизан од Доминика Динге”. Спортски журнал. 5. 6. 2019. Приступљено 5. 6. 2019. 
  2. ^ „NA POMOLU PREOKRET: Rusi ZATEŽU, Dinga u Partizanu samo pod OVIM uslovom”. srbijadanas.com. 6. 6. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  3. ^ а б „СЛОВАЦИ ЗВАЛИ, ОН ХОЋЕ СРБИЈУ - Динге већ два века у Пивницама”. Спортски журнал. 6. 7. 2019. Приступљено 6. 7. 2019. 
  4. ^ „Dinga, Dominik”. sportlend.com. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  5. ^ „Pivničan Dominik Dinga – kapiten Srbije i momak za velika dela”. backapalankavesti.com. 6. 2. 2017. Приступљено 14. 2. 2023. 
  6. ^ „Доминик Динга: "Жду много снега. Пойду на ёлку!"”. FC Ural Sverdlovsk Oblast (на језику: руски). 31. 8. 2016. Архивирано из оригинала 06. 10. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016. 
  7. ^ „DOMINIK DINGA DEBITOVAO GOLOM”. FK Vojvodina official website. 13. 6. 2015. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  8. ^ „MTK – VOJVODINA 0:0”. FK Vojvodina official website. 2. 7. 2015. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  9. ^ „VOJVODINA – ČUKARIČKI 0:4 (0:1)”. FK Vojvodina official website. 19. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 07. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  10. ^ а б в „Доминик Динга”. soccerway.com. Приступљено 15. 6. 2019. 
  11. ^ „DOMINIK DINGA NAPUSTIO CRVENO-BELE”. FK Vojvodina official website. 19. 2. 2016. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  12. ^ «УРАЛ» ПОДПИСАЛ КОНТРАКТ С 18-ЛЕТНИМ СЕРБСКИМ ЗАЩИТНИКОМ (на језику: руски). fc-ural.ru. 8. 4. 2016. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 15. 06. 2019. 
  13. ^ „Dinga obukao crno-belo: Svi igramo fudbal zbog titula”. Mozzartsport.com. 14. 6. 2019. Приступљено 14. 6. 2019. 
  14. ^ а б „Rastanak Dinge i Partizana”. Mozzartsport.com. 30. 1. 2020. Приступљено 17. 2. 2020. 
  15. ^ „Dominik Dinga i Marko Pavlovski zajedno u Minsku”. Mozzartsport.com. 15. 2. 2020. Приступљено 17. 2. 2020. 
  16. ^ „РЯД ФУТБОЛИСТОВ ПОКИДАЕТ "ДИНАМО"” (на језику: руски). Dinamo Minsk. 30. 12. 2021. 
  17. ^ „Официально: Доминик Динга – игрок «Ордабасы»” (на језику: руски). kazfootball.kz. 15. 7. 2022. 
  18. ^ „Dominik Dinga u Šahtjoru, povratak u Belorusiju posle godinu i po dana”. mozzartsport.com. 7. 4. 2023. 
  19. ^ „"Шахтер" расстался с Дингой и Дринчичем”. football.by. 2. 8. 2023. Приступљено 22. 4. 2024. 
  20. ^ „U-17: GOVEDARICA ODABRAO IGRAČE ZA KVALIFIKACIJE”. Фудбалски савез Србије. 2. 10. 2014. Приступљено 20. 7. 2015. 
  21. ^ „Memorijal "Miljan Miljanić" – održana Konferencija za medije”. Football Association of Belgrade. 5. 6. 2014. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  22. ^ „Mlađi kadeti Srbije porazili vršnjake iz Makedonije”. Fudbalski savez Jablaničkog okruga. 21. 8. 2013. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  23. ^ „Govedarica pozvao štopera moskovskog CSKA”. Politika. 29. 5. 2014. Приступљено 20. 7. 2015. 
  24. ^ „"Стевaн Ћеле Вилoтић": Србија – СAД 2:1 (1:1)”. Фудбалски савез Србије. 1. 9. 2016. Приступљено 2. 9. 2016. 
  25. ^ „"Стевaн Ћеле Вилoтић": Србија – Француска 2:1 (2:0), финале са Израелом”. Фудбалски савез Србије. 3. 9. 2016. Приступљено 3. 9. 2016. 
  26. ^ „Србија победник турнира "Стеван Ћеле Вилотић"”. Фудбалски савез Србије. 5. 9. 2016. Приступљено 5. 9. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]