Достиника (Дестиник, Даштаник; грч. Ντοστινίκ, Δεστινίκον; лат. Dostinica[1]) је била најстарија позната престоница Србије (?—друга половина X века) и седиште прве српске државе под Властимировићима. Она се помиње на првом месту међу насељеним градовима у крштеној односно балканској Србији, у спису „О управљању Царством” византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), насталог средином X века. Њен положај, као и остаци, до данас нису утврђени, али се сматра да се налазила на простору између данашњих Пријепоља и Сјенице односно у релативној близини границе са тадашњом Бугарском која се налазила у Расу.