Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Драган Јовановић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Драган Јовановић | ||||
Надимак | Гаги | ||||
Датум рођења | 4. октобар 1965. | ||||
Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||||
Занимање | глумац | ||||
Породица | |||||
Супружник | Бранка Пујић | ||||
Деца | Анђела Јовановић | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1988 — | ||||
Битна улога | Срећни људи — Луне Шћекић Стижу долари — Пеша Љутић Мој рођак са села — Дракче Бела лађа – Др Маричић Швиндлери — Софра | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Драган Јовановић — Гаги (Београд, 4. октобар 1965) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Рођен је 1965. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића. Са њим су студирали Слободан Ћустић, Снежана Орбовић, касније Дивац,[1] Ивана Жигон, Наташа Влаховић, Дејан Матић, Дејан Парошки, Горан Даничић, Душица Стефановић, Игор Первић и Небојша Љубишић.[2] Ожењен је глумицом Бранком Пујић и имају кћерку Анђелу.[3]
Добитник је награде “Златно звоно” коју додељују деца Новог Сада, и награде “Златна повеља” за улогу Барниа у представи “Чикашке перверзије”.
Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Под Прешерновом бистом | Васко Димник | Миленко Маричић | Атеље 212 | 9. април 1987.[7] |
Народни посланик | Први грађанин | Позориште на Теразијама | 14. фебруар 1988.[8] | |
BAAL | Теди | Едуард Милер | Југословенско драмско позориште | 16. април 1988.[9][10] |
Ведрине и ватре | Дејан Мијач | 1. октобар 1988.[10] | ||
Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507 | Јованче Шумадинац | Милан Караџић | Позориште „Бошко Буха“ | 20. новембар 1988. |
Дозивање птица | Харис Пашовић | Југословенско драмско позориште | 7. април 1989.[11][10] | |
У потрази за Марселом Прустом | Дејан Мијач | 25. мај 1990.[12][13] | ||
Хајде да се играмо | Кроксон | The Kuguar | 10. новембар 1990.[14][12] | |
Позоришне илузије | Адраст | Слободан Унковски | 3. април 1991.[15][12] | |
Жабар | Паул | Горчин Стојановић | Атеље 212 | 28. април 1991.[16] |
Разбојници | Швајцер | Бранислав Лечић | Југословенско драмско позориште | 29. фебруар 1992.[12][17] |
Смешна страна историје | Хамлет, Хитлер и Неандерталац | The Kuguar | Мало позориште „Душко Радовић” | 14. март 1992.[18][19] |
Живот Јованов | Франо, Фра Лоренцо | Дарко Бајић | Звездара театар | 7. април 1992.[20] |
Јулија и Ромео од Виљема Бранка | Ромео | Слободанка Алексић | Позориште Пуж | 26. април 1992.[21] |
Наши очеви | Милићевић | Ана Миљанић | Београдско драмско позориште | 25. децембар 1992.[22][23] |
Чикашке перверзије | Барни | Омар Абу Ел Руб | Југословенско драмско позориште | 9. март 1993.[24][25] |
Чаруга | Прпић Мали | Милош Радовић | Звездара театар | 4. мај 1993.[26] |
Трамвај звани жеља | Стенли | Омар Абу Ел Руб | Битеф театар | 13. април 1994.[27][28] |
Буре барута | Света | Слободан Унковски | Југословенско драмско позориште | 18. март 1995.[29][30] |
Шовинистичка фарса 3 | Славенко Салетовић | FAVI продукција | 1996.[31][32] | |
Лари Томпсон, трагедија једне младости | Глумац Бели | Душан Ковачевић | Звездара театар | 26. октобар 1996.[33] |
У пламену страсти | Алекса | Горчин Стојановић | 12. март 1997.[34] | |
Београдска трилогија | Кића Јовић | Горан Марковић | Југословенско драмско позориште | 19. април 1997.[35][36] |
Смешна страна музике | Локални солиста | The Kuguar и Никола Пејаковић | Звездара театар | 4. мај 1998.[37][38] |
Бура | Тринкуло | Слободан Унковски | Град театар | 10. август 2001.[39][40] |
Молијер - Још један живот | Маркиз Д'Орсин | Душан Јовановић | Југословенско драмско позориште | 24. октобар 2003.[41][42] |
Дон Кихот | Алонсо Кихано | Драган Јовановић | Опера и театар Мадленијанум | 28. децембар 2005.[43][44] |
Добродошли у Србију | Звездара театар | 27. мај 2006.[45][46] | ||
Кандид или оптимизам | Командант, Клеменсо | Александар Поповски | Југословенско драмско позориште | 14. новембар 2008.[47][48] |
Несврстана страна музике | Мутави Че | Драган Јовановић и Владимир Манчић | Звездара театар | 24. новембар 2008.[49][50] |
Хотел Слободан промет | Матје | Борис Лијешевић | Југословенско драмско позориште | 23. децембар 2016.[51][52] |
1980 ▼ | 1990 ▼ | 2000 ▼ | 2010 ▼ | 2020 ▼ | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 4 | 13 | 10 | 5 | 2 | 34 |
ТВ филм | 0 | 7 | 3 | 0 | 0 | 10 |
ТВ серија | 1 | 4 | 9 | 4 | 1 | 19 |
Кратки филм | 0 | 2 | 1 | 2 | 1 | 6 |
Укупно | 5 | 26 | 23 | 11 | 4 | 69 |
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-е ▲ | |||
1988. | Ортаци | Вуковац | |
1988. | Шта радиш вечерас (сегмент: Амстердам) | Јовке | |
1988. | Балкан експрес 2 | Немачки Војник | |
1989. | Најбољи | Чепир | |
1989. | Балкан експрес 2 (серија) | Немачки Војник | |
1990-е ▲ | |||
1990. | Заборављени (серија) | Данко | |
1990. | Почетни ударац | ||
1990. | Баал (ТВ филм) | ||
1990. | Свето место | Поп Тома | |
1991. | Вера Хофманова (ТВ филм) | Златан | |
1991—2001. | Метла без дршке (серија) | Здравко Мачкић, Жакијев сестрић | |
1992. | Црни бомбардер | Бомбаш | |
1992. | Загреб - Београд преко Сарајева (ТВ филм) | Милош Црњански | |
1993. | Кажи зашто ме остави | Марко | |
1993. | Византијско плаво | Максим | |
1993. | Нападач (ТВ филм) | Новинар | |
1994. | Ни на небу, ни на земљи | Миле Џонсон | |
1994. | Два сата квалитетног програма (ТВ филм) | Приградски | |
1994. | Биће боље | Бобек | |
1994. | Амнезија (кратки филм) | ||
1993—1994. | Срећни људи (серија) | Милун „Луне“ Шћекић | |
1995. | Свадбени марш (ТВ филм) | Леонардо од Винче | |
1995. | Двобој за троје (ТВ филм) | Игор | |
1995—2013. | Отворена врата (серија) | Поштар Жућа | |
1995. | Пакет аранжман (сегмент: Херц минута) | Шанкер | |
1997. | Танго је тужна мисао која се плеше | ||
1998. | Храна за главу (кратки филм) | Инспектор | |
1998. | Лајање на звезде | Наставник физичког Градимир Стевић | |
1998. | Стршљен | Инспектор Бобан Ђорђевић | |
1998. | Буре барута | Коста | |
1999. | Рањена земља | Зоран | |
2000-е ▲ | |||
2000. | Сенке успомена | Режисер | |
2000. | Новогодишња Микс Бајка За Одраслу Децу (ТВ филм) | Вук | |
2001. | Нормални људи | Николин ратни друг | |
2001. | Бумеранг | Тони | |
2001. | Лола (ТВ филм) | Крле Аџија / Ђубретар | |
2001—2002. | Породично благо (серија) | Драгиша „Гиша” Свиларевић | |
2002. | Лисице (серија) | Стив | |
2002. | Ко чека дочека (ТВ филм) | ||
2003. | Казнени простор (серија) | Анин љубавник | |
2003. | Професионалац | Гипсани | |
2003. | Мали свет | Корумпирани полицајац | |
2004—2006. | Стижу долари (серија) | Предраг „Пеша” Љутић | |
2005. | Made in YU | Брацо | |
2006. | Оптимисти | Голуб | |
2006. | Ракете (кратки филм) | ||
2007. | Црни Груја и камен мудрости | Омер | |
2007. | Два | Бог | |
2007—2010. | Бела лађа (серија) | Др Маричић | |
2007. | Црни Груја 3 (серија) | Омер | |
2008—2011. | Moj рођак са села (серија) | Драгорад „Дракче” Малешевић | |
2009. | Друг Црни у НОБ-у | Адолф Хитлер / Џејмс Бонд | |
2009. | Заувек млад (серија) | организатор | |
2009. | Оно као љубав (серија) | Драган | |
2010-е ▲ | |||
2010. | Човек из Багомба (кратки филм) | Петар Лард | |
2012. | Шешир професора Косте Вујића | професор војне обуке | |
2012. | Ружа вјетрова (серија) | Иван Марушић | |
2013. | Шешир професора Косте Вујића (серија) | професор војне обуке Станић | |
2013. | Друг Црни у НОБ-у (серија) | Адолф Хитлер / Џејмс Бонд | |
2014. | Тмина | Салетов отац | |
2017. | Афтерпарти | Гаги | |
2019. | Dreams (кратки филм) | Срба Обрадовић | |
2019. | Екипа | Скаре | |
2019. | Четири руже | Бранко | |
2019—2021. | Швиндлери (серија) | Софроније „Софра” Игњатовић | |
2020-е ▲ | |||
2020—2021. | Луд, збуњен, нормалан (серија) | Иван | |
2021. | Поход на Мјесец (кратки филм) | Ниџо | |
2022. | Комедија на три спрата | Миљан | |
2023. | Круна |
За популарну ТВ серију Мој рођак са села, Драган је отпевао песму „Ружо румена”. Песма је настала током студија глуме и на њој су заједнички радили Драган Јовановић и Небојша Љубишић.[53][54][55] Љубишић је 2020. године Јовановићу оспорио ауторска права заведена у Сокоју,[56] тврдњом да је аутор музике и дела текста песме.[57] Песма је претходно добила највише гласова у емисији 60 најлепших народних песама приказиваној на Радио-телевизији Србије.[58]