Друштво Србо-Македонци

Друштво Србо-Македонаца је било удружење за одбрану македонског народа од присилне бугаризације коју је безобзирно спроводила Бугарска егзархија. Друштво су основали интелектуалци из Македоније 1886. године, са сједиштем у Истанбулу у тадашњем Османском царству.[1] Друштво је неговало словенски македонски интендитет који не би био нужно супротстављен српском, правећи разлику од етничког идентитета Бугара.[2]

Позадина

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Македонски национализам и Тајни македонски комитет

Македонски национализам је концепт који тврди да постоји посебан македонски идентитет, и први пут се јавио као интетектуални покрет шездесетих година 19. вијека.[3] Међутим, све до раног 20. вијека, македонски Словени су се идентификовали са националном црквом локалних свештеника као „Бугари”, „Грци” и „Срби”.[4][5][6][7][8] Срби и Бугари су већ имали своје националне државе[9] и интелектуалци из Македоније су често тражили њихову идеолошку подршку.

Друштво Србо-Македонаца тражило је од Србије подршу за пружање молбе Османском царству у корист својих политичких аспирација.[10] Чланови су били некадашњи припадници Тајног македонског комитета. Комитет су основали студенти македонски Словени у Софији, али је убрзо открив од стране бугарских власти и расформиран.[11] Четири члана комитета су напустила Софију и отишла у Београд. У међувремену одржан је први „Збор Србо-Македонаца и Старо-Србијанаца” у Београду 23. фебруара 1885. године.[12]

Оснивање и активности

[уреди | уреди извор]

У Београду, чланови групе су се састали са српским политичаром Стојаном Новаковићем који је обећао своју подршку. Новаковић је предложио ширење србофилских осјећања како би се супротставили јаком бугарском утицају у Македонији.[13][14][15] Одлука да се створи удружење у Истанбулу донета је на састанку Владе Србије почетком августа 1886. године.[16] На истом састанку доњета је одлука о стварању Друштва Свети Сава. Оба друштва су имала за задатак ширење просрпске пропаганде у Македонији. Новаковића дипломатска активност у Истанбулу играла значајну улогу за реализацију ових идеја, нарочито кроз оснивање Друштва Србо-Македонаца. Он је послат као српски изасланик у главни град Османског царства, што се сматрало једним од најважнијих позиција у том периоду.[17]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kulturno-opětestvenite vrski na Makedoncite so Srbija vo tokot na XIX vek, Kliment Džambazovski. (1960). стр. 163.
  2. ^ Entangled Histories of the Balkans, Roumen Dontchev Daskalov, Tchavdar Marinov. . BRILL. 2013. стр. 317. ISBN 978-90-04-25076-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Motyl, Alexander J. (2000). "Macedonian Nationalism", Encyclopedia of Nationalism: Leaders, Movements, and Concepts. Elsevier Science & Technology. стр. 309. 1-84972-311-7. „Macedonian nationalism emerged in the 1860s as a cultural movement asserting the existence of Macedonian identity. Led by a small group of intellectuals Macedonian nationalism faced a number of political and cultural obstacles.” 
  4. ^ Kaufman, Kay & Papacosma 2003, стр. 57
  5. ^ According to Encyclopædia Britannica Eleventh Edition, at the beginning of the 20th century the Macedonian Bulgarians constituted the majority of the population in the whole region of Macedonia. They are described in the encyclopaedia as "Slavs, the bulk of which is regarded by almost all independent sources as Bulgarians": 1,150,000, whereof, 1,000,000 Orthodox and 150,000 Muslims (the so-called Pomaks); Turks: ca. 500,000 (Muslims); Greeks: ca. 250,000, whereof ca. 240,000 Orthodox and 14,000 Muslims; Albanians: ca. 120,000, whereof 10,000 Orthodox and 110,000 Muslims; Vlachs: ca. 90,000 Orthodox and 3,000 Muslims; Jews: ca. 75,000; Roma: ca. 50,000, whereof 35,000 Orthodox and 15,000 Muslims; In total 1,300,000 Christians (almost exclusively Orthodox), 800,000 Muslims, 75,000 Jews, a total population of ca. 2,200,000 for the whole of Macedonia.
  6. ^ Woodhouse 2002, стр. 67
  7. ^ Danforth 1997, стр. 66
  8. ^ Krste Misirkov, On the Macedonian Matters (Za Makedonckite Raboti), Sofia, 1903: "And, anyway, what sort of new Macedonian nation can this be when we and our fathers and grandfathers and great-grandfathers have always been called Bulgarians?"
  9. ^ Titchener & Moorton 1999, стр. 259
  10. ^ Roudometoff, Victor (2000). The Macedonian Question: Culture, Historiography, Politics. East European Monographs. стр. 185. ISBN 978-0-88033-451-8. 
  11. ^ Македония: История и политическа съдба, Автор Петър Петров, Редактор, Издател "Znanie" OOD, 199. стр. 252.
  12. ^ The Macedonian Historical Themes, Lazo Mojsov, Jugoslovenska stvarnost-Medjunarodna politika, (1979). стр. 82.
  13. ^ „Part of Novakovic's correspondence concerning the Association of Serbo-Macedonians” (на језику: бугарском). 
  14. ^ Rossos, Andrew (2008). Macedonia and the Macedonians: A History. Hoover Press. стр. 76. ISBN 978-0-8179-4883-2. 

    This strange and short-lived experiment assumed ‘mutual exploitation.’ Novakovic and the Serbs had three goals: to make the Macedonians dependent on Serbia, to draw them over to its cause, and to use them to further its influence and interests in Macedonia. The plan could not reconcile the two parties conflicting interests. It benefited Macedonism more than Serbianism, and the Serbs soon abandoned it in favor of more traditional tactics Macedonia and the Macedonians
  15. ^ "Since the Bulgarian idea, as it is well-known, is deeply rooted in Macedonia, I think it is almost impossible to shake it completely by opposing it merely with the Serbian idea. This idea, we fear, would be incapable, as opposition pure and simple, of suppressing the Bulgarian idea. That is why the Serbian idea will need an ally that could stand in direct opposition to Bulgarianism and would contain in itself the elements which could attract the people and their feelings and thus sever them from Bulgarianism. This ally I see in Macedonism...." from the report of S. Novakovic to the Minister of Education in Belgrade about Macedonism: Cultural and Public Relations of the Macedonians with Serbia in the XIXth c., Skopje, (1960). стр. 178.
  16. ^ Džambazovski, Kliment (1960). Kulturno-opětestvenite vrski na Makedoncite so Srbija vo tokot na XIX vek. стр. 162. 
  17. ^ Angel G. Angelov, The European Legacy: Toward New Paradigms, 1470-1316, Volume 2, Issue 3, 1997, Pages 411 – 417.

Литература

[уреди | уреди извор]