Душан Драгосавац

душан драгосавац
Душан Драгосавац
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-01)1. децембар 1919.
Место рођењаВребац, код Госпића, Краљевство СХС
Датум смрти21. децембар 2014.(2014-12-21) (95 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеСвеучилиште у Загребу
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинкапетан у резерви
председник Председништва
Централног комитета СКЈ
Период20. октобар 1981 — 20. јун 1982.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникМитја Рибичич
Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Душан Драгосавац (Вребац код Госпића, 1. децембар 1919 — Загреб, 21. децембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. У периоду од 20. октобра 1981. до 20. јуна 1982. обављао је функцију председника Председништва ЦК СКЈ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. децембра 1919. године у селу Вребац код Госпића у српској породици. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду, а Правни факултет у Загребу, где је стекао докторат економских наука.[1]

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1941, а Комунистичке партије Југославије 1942. године. Био је један од организатора устанка у Лици.

Током Народноослободилачког рата био је на разним партијским функцијама, међу којима и члан и секретар Котарског комитета, те члан и организациони секретар Окружног комитета КПХ за Карловац.

Након рата обављао је више државних и партијских функција:

  • председник Обласног Народноослободилачког одбора за Карловац
  • секретар појединих државних секретаријата Народне Републике Хрватске
  • предсједник Привредног већа Сабора СР Хрватске
  • председник и секретар Савезне спољнотрговинске коморе
  • потпредседник Савезне привредне коморе
  • члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске од 1954. године
  • члан Извршног комитета ЦК СКХ од 1965. године
  • заменик секретара Извршног комитета ЦК СКХ од 1969. године
  • секретар Извршног комитета Председништва ЦК СКХ од 1974. године
  • члан Централног комитета СКЈ и његовог Председништва од 1978. године
  • секретар Председништва ЦК СКЈ
  • председник Председништва ЦК СКЈ, од 20. октобра 1981. до 20. јуна 1982. године

Преминуо је 21. децембра 2014. године.[2] Био је ожењен Невенком Драгосваац (1927—1979), учесницом НОР и друштевно-политичким радником.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства првог реда, Орден рада првог реда, Ордена заслуга за народ другог реда и Орден за храброст.[4]

Дела

[уреди | уреди извор]

Написао је више расправа о економским и друштвеним темама:

  • Против грађанско-конзервативних схватања и догматизма, Сплит 1975.
  • Закон вредности у стаљинистичкој концепцији, Загреб 1976.
  • Национално и интернационално, Загреб 1978.
  • Савез комуниста у револуционарној акцији, Београд 1979.
  • Класе и интелигенција, слободе и критика, Загреб 1981.
  • Политичке расправе, Загреб 1981.
  • Друштвено-економски аспекти социјалистичког самоуправљања, Загреб 1984.
  • Актуелни аспекти националног питања у Југославији, Загреб 1984.
  • Збивања и свједочења, Загреб 1985. и 1987.
  • Југославeнскo јуче, данас, сутра, Загреб 1988.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ko je ko 1957, стр. 148.
  2. ^ Umro dr. Dušan Dragosavac, bliski Titov suradnik - Večernji.hr
  3. ^ „Сахрањена Невенка Драгосевац”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 3. 10. 1979. стр. 14. 
  4. ^ Ko je ko 1957, стр. 149.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]