Ебу Бећир-паша
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ебу Бећир-паша је био београдски везир од 1791. до 1792. године. Београдски пашалук је преузео од Аустрије после свиштповског мира 1791, погубивши у Нишу јањичарског вођу Дели-Ахмеда и објавивши ферманом да је јањичарима забрањен повратак у Београд.
Јањичари су у Нишу дигли буну, коју је Ебу Бећир-паша брзо угушио и у пашалуку поново завео турску управу, само без јањичара. Имања која им је одузео уступио је муслиманским досељеницима из Босне. У пролеће 1792. јањичари су се скупили код Ниша и Ваљева и затражили од Ебу Бећир-паше да им врати имања, претећи да ће Београд освојити силом. Ебу Бећир-паша је успео да их преговорима задржи од напада, а они су се, на глас да њих иде војска из Босне, повукли.
Паша је из Београда премештен у Битољ у јулу 1792. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вук Караџић, Историјски и етнографски списи, I, Beograd 1898.
- Стојан Новаковић, „Османско царство пред српски устанак”, Српска књижевна задруга, Београд 1907
- М. Вукићевић, Карађорђе I, Београд 1907.
- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791—1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794—1804. Београд: Научна књига.