Економски факултет Универзитета у Београду

Економски факултет Универзитета у Београду
	Зграда на Савском венцу
Бивше име	Економско-комерцијална висока школа (1937—1947)
Тип	државни
Оснивање	31. март 1937.; пре 87 година
Афилијација	Универзитет у Београду
Декан	Жаклина Стојановић
Академско особље	116 (2023/24)
Број студената	6.777 (2023/24)
Локација	Београд, Србија; 44° 48′ 42″ С; 20° 27′ 18″ И / 44.811740° С; 20.455058° И
Веб-сајт	www.ekof.bg.ac.rs

Економски факултет Универзитета у Београду (скраћено ЕКОФ) је високошколска установа у склопу Универзитета у Београду. Основан је 31. марта 1937. под називом Економско-комерцијална висока школа. Тренутна деканка је Жаклина Стојановић.

Почеци

Основан је као Висока школа за економију и трговину 31. марта 1937. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој Краљевини Југославији. Висока школа била је, приликом оснивања, смештена у једном делу стамбене зграде у Балканској улици бр. 4, у чијем се приземљу у сутерену налазио биоскоп. Школа је имала 5 слушаоница, од којих су две биле веће, и то са 400 и 250 слушалаца, а три мање за 50-100 слушалаца. У осталим, мањим, просторијама налазила се студентска читаоница и Привредни институт, док су наставници располагали за свој рад са две канцеларијске просторије. Поред тога, степеништем које је водило у школу служила се и публика биоскопа.

Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у Каменичкој улици бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у Економски факултет Универзитета у Крагујевцу. Зграда факултета је проширена 1977-78.^[2]

Године 2003. уведене студије на даљину. Научно-наставно веће доноси одлуку о прихватању Европског система трансферних бодова (ЕСПБ/ЕЦТС), одговарајуће усклађивање наставних планова и програма Факултет је домаћин Друге међународне конференције ASECU (Association of Southeast European Economic Universities), такође је организован међународни последипломски мастер програм у сарадњи са HEC (Hautes étudescommerciales) из Париза. Године 2006. Магистарски курсеви су трансформисани у једногодишње мастер програме (60 ЕСПБ/ЕСТС). Такође одржани су први избори за Студентски парламент Економског факултета. Организован је и међународни мастер програм у сарадњи са Универзитетом у Ници (ТЕМПУС). Године 2008. уведени су нови програми на докторским студијама: Економија, Менаџмент и Статистика (180 ЕСПБ). Факултет је 2009. године акредитован (у складу са новим стандардима) као високошколска институција у области економије.

Структура

Факултет запошљава око 130 наставника и сарадника од чега 55 редовних професора. На Факултету је до сада дипломирало преко 46000 студената, преко 3500 је наставило последипломске студије и стекло назив магистра наука или мастера док је око 760 стекло титулу доктора наука.

Факултет има свој научно-истраживачки центар (НИЦЕФ) који на бројним пројектима ангажује већи број наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 800 пројеката за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др.

Посебну целину чини Центар за издавачку делатност који је прерастао у највећег домаћег издавача економске литературе са просеком од око 60 наслова годишње. Између осталог он издаје и часопис „Економске идеје и пракса”. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120.000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка 20. века до данас.

Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција самостално или у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије (селективном научном организацијом) као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наших наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису ‘Economic Annals’, који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.

Факултет има врло развијену сарадњу са већим бројем страних универзитета и института (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Италија, Грчка итд). Међународна сарадња Факултета се интензивира последњих година и Факултет улази у нове међународне пројекте.

Многи наставници и сарадници Факултета ангажовани су од стране домаћих института, факултета, консултантских фирми и др. доприносећи њиховом угледу и јачању њихове стручне основе у пословима које обављају. Такође, један број наших наставника индивидуално је ангажован на појединим међународним пројектима сто потврђује њихов лични научни углед и академски значај читавог Факултета.

Руководство

Декан: проф. др Жаклина Стојановић

Продекан за наставу и сарадњу са привредом: проф. др Драган Лончар

Продекан за научно-истраживачки рад: др Младен Стаменковић

Продекан за развој: проф. др Бранислав Боричић

Продекан за финансије и међународну сарадњу: др Саша Ранђеловић^[3]

Декани факултета

Радивој Увалић (1946-1950)
Никола Вучо (1950-1952), (1959-1960)
Љубомир Бајаловић (1952-1954)
Драгослав Тодоровић (1954—1956)
Гојко Грђић (1956-1957)
Михаило Вучковић (1957—1958)
Радивој Давидовић (1958-1959)
Димитрије Мишић (1960—1962)
Радмила Стојановић (1962—1963)
Миладин Кораћ (1963-1964)
Бранислав Шошкић (1964-1967)
Владимир Рашковић (1967—1969)
Мирослав Поповић (1969—1971)
Стојан Новаковић (1971—1973)
Драгутин Радуновић (1973—1975)
Радмила Његић (1975—1977)
Слободан Унковић (1977-1979)
Стојан Јанков (1979—1981)
Војислав Коларић (1981—1983)
Оскар Ковач (1983-1985)
Лазар Пејић (1985-1987)
Драгослав Младеновић (1987—1989)
Стипе Ловрета (1989—1991)
Предраг Јовановић Гавриловић (1991—1994)
Милева Жижић (1994-1996)
Миомир Јакшић (1996-1997)
Бранко Медојевић (1997—1998), (2000-2002)
Влајко Петковић (1998—2000)
Божидар Церовић (2002—2004)
Бранислав Пелевић (2004—2006)
Марко Бацковић (2006—2012)
Бранислав Боричић (2012-2021)
Жаклина Стојановић (2021-)

Катедре

Економска теорија и анализа
Економска политика и развој
Међународни економски односи
Пословна економија и менаџмент
Рачуноводство и пословне финансије
Статистика и математика

Модули

Студијски програм основних студија на Факултету обухватају дванаест усмерења и то:

Економска анализа и политика
Маркетинг
Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање
Трговински менаџмент и маркетинг
Финансије, банкарство и осигурање
Туризам и хотелијерство
Статистика, информатика и квантитативна економија
Менаџмент
Међународна економија и спољна трговина
Пословна информатика
Пословна анализа и консалтинг
Економија и финансије

Сенат Универзитета у Београду је на седници одржаној 18.04.2018. усвојио измене студијског програма Економског факултета, у делу који се односи на увођење три нова смера – Пословна информатика, Пословна анализа и консалтинг и Економија и финансије. Тиме су нови смерови постали и званично усвојени. Поред овога, на мастер студијама на Факултету постоји 10 студијских програма и 3 студијска програма докторских студија. Мастер студијски програми: