Живи и мртви | |
---|---|
Режија | Кристијан Милић |
Сценарио | Јосип Малакић (роман) Миро Барњак |
Продуцент | Игор Нола Домагој Павић Маријо Викадин |
Главне улоге | Филип Шоваговић Велибор Топић Славен Кнезовић Маринко Прга Роберт Роклицер |
Музика | Андрија Милић |
Година | 2007. |
Трајање | 90 минута |
Земља | |
Језик | хрватски |
Буџет | 1.5 милион € |
IMDb веза |
Живи и мртви је антиратни дугометражни играни филм рађен по роману писца Јосипа Млакића рађен у копродукцији Хрватске и Федерације БиХ.[1] Ратна драма која испреплиће двије приче – једну из грађанског рата 1993. године у Босни и Херцеговини и другу која се одвија на истом мјесту али 1943. године за вријеме Другог свјетског рата.[2] Филм је сниман у градовима Прозор, Бугојно и Горњи Вакуф.
Негдје у Босни 1993. група војника ХВО-а добија задатак да држи један од најважнијих положаја према јединицама ВРС, у брдима код ловачке бараке. Но исте вечери по доласку на положај, њима иза леђа избија хрватско-бошњачки сукоб чиме остају одсјечени од својих сабораца. Тада морају да се повлаче преко српских и бошњачких положаја да се докопају спаса – Црних вода. При повлачењу наилазе на колибу у којој су војници Армије БиХ, те их нападају и убијају. Сљедеће јутро, Робе убија заповједника Иву, мислећи да је војник АБиХ, те мало касније и он гине ставши на мину. У ноћи када су кренули из колибе војнике ХВО-а нападају Бошњаци. Након тог напада, само Томо, Ћоро и Вијали остају живи, те касније крену и дођу до гробља гдје гину Ћоро и Томо. Вијали бива рањен те му се причињавају домобрани, војници АБиХ, партизани и његови мртви саборци.
У Босни 1943. двојица усташа воде групу домобрана у акцију против мање групе партизана. Међу домобранима је Мартин, те Ферид који упропашћен вијешћу да му је цијела породица помрла од тифуса, одлучује да дезертира. Но то му не успијева пошто њега, Мартина и Стојана који су га тражили нападају партизани. Ферид и Стојан у окршају гину, као и партизани који су их напали. Кренувши даље, домобране поновно нападају партизани, дио их гине, а усташког сaтникa Дану Бору партизани заробљавају. Мартин остаје са поручником Кнезом и усташом Семином који му каже да побјегне, што Мартин и учини.
Пула 2007 - Златна Арена за:[1][3]
Међународни фестивал филмске камере Битола [1][4]
Гроссманнов фестивал филма и вина 2008 Љутомер [1][6]