Зекеријах Ђезић

Зекеријах Ђезић
Лични подаци
Датум рођења(1937-11-14)14. новембар 1937.
Место рођењаБијељина, Краљевина Југославија
Датум смрти17. октобар 2002.(2002-10-17) (64 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Музички рад
Активни период1965—2002
Жанрсевдалинка
народна музика
Издавачка кућаБеоград диск, ПГП РТБ, Југотон

Зекеријах Ђезић (Јања, Бијељина, 14. новембар 1937 — Сарајево, 17. октобар 2002) био је босанскохерцеговачки и југословенски певач народне музике.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након основног и средњег образовања, студирао је на вишој Педагошкој школи у Тузли, а музичко образовање стицао код професора Стојана Несторовића. Затим је уписао Педагошку академију у Сарајеву - Одсек југословенска књижевност и енглески језик. Након завршетка студија, запослио се као професионални спикер на Радио Тузли, а након тога на Радио и ТВ Сарајево.[1]

Познати бијељински писац и новинар, Јусуф Трбић, најбоље га описује: „Необично лијеп, достојанственог држања и господског гласа, запјевао је у чувеној љетној кафани у Градском парку, и одмах постао локална звијезда. Његов дубоки, сугестивни глас обиљежио је многе радио и телевизијске емисије. Али много већу популарност је стекао пјевањем, мада је и ту, као и у животу, био крајње скроман и ненаметљив”.[2]

Широку популарност је стекао као интерпретатор босанске лирске песме - севдалинке.[3] Његове интерпретације сачуване су у архиву Радио-Сарајева. Ђезићеву прву грамофонску плочу са песмом Босно моја лијепих планина објавио је Југотон 1965. године. Осим интерпретације севдалинки, Ђезић се афирмисао и као аутор музике и текста за песму Разбоље се шимшир лист. И да ништа друго није компоновао и написао, то би било довољно да остане записан у музичкој историји.

Постхумно му је додељена награда Даворин 2003 за афирмацију оригиналне босанскохерцеговачке музике.[1]

Преминуо је 18. октобра 2002. године, у Сарајеву.[3]

Фестивали

[уреди | уреди извор]
  • 1966. Београдски сабор - Бехар паде
  • 1967. Илиџа - Аземина (алтернација са Заимом Имамовићем), прва награда стручног жирија и награда за текст од стране жирија редакције Ослобођења
  • 1967. Јесен '67 - Шта учини невјернице
  • 1968. Илиџа - Ти припадаш другом, прва награда публике
  • 1968. Илиџа - У срцу те носим, друга награда стручног жирија
  • 1970. Илиџа - Зашто ме остављаш
  • 1972. Илиџа - Од Сарајки љепших жена нема
  • 1972. Београдски сабор - Друже стари
  • 1973. Београдски сабор - Дођи пјесмо моја
  • 1982. Илиџа - Тихо, тихо / Сарајево град, прва награда стручног жирија
  • 1985. Фестивал народне музике, Сарајево - Мала моја са Бјелава
  • 1987. Илиџа - Да сам сјајна мјесечина (Вече посвећено композитору Јози Пенави)
  • 1988. Илиџа - Гонџе ружо
  • 1988. Вогошћа, Сарајево - Љубомора
  • 1990. Вогошћа, Сарајево - Ко ли ми те љуби љепотице
  • 1990. Вогошћа, Сарајево - Разбоље се шимшир лист (Гост ревијалног дела фестивала)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Zekerijah Đezić”. sevdalinka.info. Приступљено 26. 7. 2020. 
  2. ^ „Zekerijah Đezić: Otišao je skroman i nenametljiv”. nap.ba. 17. 10. 2018. 
  3. ^ а б „Zekerijah Đezić (1937-2002)”. ljubusaci.com. 12. 11. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]