Златко Балоковић

Златко Балоковић
Програм концерта Златка Балоковића, који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца, 23. марта 1935. године.
Лични подаци
Датум рођења(1895-03-21)21. март 1895.
Место рођењаЗагреб, Аустроугарска
Датум смрти29. март 1965.(1965-03-29) (70 год.)
Место смртиВенеција, Италија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСФР Југославије
ОбразовањеМузичка академија у Бечу
Музички рад
Активни период1909—1965
Инструментивиолина

Златко Балоковић (Загреб, 21. март 1895 – Венеција, 29. март 1965) био је југословенски и хрватски виолиниста.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Музичко образовање стекао је у Музичкој школи хрватског музичког Завода, учећи код познатог чешког педагога Вацлава Хумла. Са само 14 година свирао је на друштвеном концерту хрватскога музичког Завода уз пратњу оркестра. Публика је била одушевљена, а то су показали са 12 бисева.[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

У септембру 1911. године Балоковић је примљен на двогодишње студије на Музичкој академији у Бечу, код знаменитог Отокара Шевчика, учитеља Вацлава Хумла. Током ових студија доживио је прве међународне успехе наступајући са Загребачком филхармонијом у Москви и у Берлину.[1] У новембру 1913. године је одржао у Загребу први самостални концерт на којем су присуствовали и његови предавачи.

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Први велики међународни наступи започели су 1914. године серијом концерата у Каиру. Из Египта одлази у Италију, где наступа у Напуљу, у Риму, Ђенови, Милану и Торину. За време Првог светског рата Балоковић наступа самостално, а чести су били концерти у корист Међународног Црвеног крста.[1]

Након рата свира на турнејама по Француској, Швајцарској и Великој Британији. Од 1922. године наступа у Сједињеним Америчким Државама, где се након две године и преселио. У Њујорку Балоковић је упознао Џојс Борден, са којом се венчаo 1926. године.[2] Из Њујорка Балоковић је редовно ишао на светске турнеје, а након Другог светског рата неке од њих биле су у Аустралији и Новом Зеланду. На својим турнејама наступао је са најзначајнијим оркестрима тог времена.

У време Другог светског рата Балоковић је уложио много труда у организовању међународне америчке помоћи, а био је и председник већа америчких Хрвата. Тим послом наставио је да се бави и након завршетка рата, због чега је и одликован.[1] Када је четрдесетих апеловао за помоћ Југославији, стале су иза њега неке холивудске звезде, а међу њима и Рита Хејворт.[2]

Програм концерта Београдске филхармоније и Златка Балоковића, који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца, 19. марта 1935. године.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

О његовом венчању са Џојс Борден извештавао је и The New York Times. Живели су лагодно, а два пута су бродом пропутовали свет.[2]

Свирао је пред царем Фрањом Јосипом, а кућна пријатељица била му је Еленор Рузвелт.

Наступао је и дружио се са многим великим именима светске културне и политичке сцене, Међутим, остаће упамћен и као пријатељ српског научника Николе Тесле, са којим се дружио у Америци. По Теслиној жељи, на његовој сахрани Балоковић је свирао Шубертову песму Аве Марија и српску традиционалну песму Тамо далеко.[3]

Његова виолина King, дело Ђузепеа Гварнерија, чува се у Хрватској академији знаности и умјетности.[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Zlatko Baloković - violinski genij”. Glzbena škola Zlatka Balokovića. Архивирано из оригинала 31. 03. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  2. ^ а б в Kiš, Patricia (3. maj 2020). „Nikad ispričana priča o Zlatku Balokoviću”. Jutarnji list. 
  3. ^ „Zlatko Baloković svirao na sahrani Nikole Tesle”. Kazaljka. 5. maj 2019.