Зоран Батровић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 4. фебруар 1958. | ||
Место рођења | Титоград, ФНРЈ | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1977—1978 1978—1979 1979—1983 1983—1987 1988—1989 1989—1990 1990 1990—1991 |
Сутјеска Никшић Јединство Бијело Поље Будућност Титоград Приштина Партизан Депортиво ла Коруња Борац Бања Лука Могрен |
2 26 94 97 38 8 8 26 |
(0) (5) (14) (36) (12) (0) (2) (7) |
Репрезентативна каријера | |||
1984 | Југославија | 1 | (0) |
Зоран Батровић (Титоград, 4. фебруар 1958) бивши је југословенски фудбалер.
Поникао је у фудбалском клубу Зета из Голубоваца. Затим је играо за никшићку Сутјеску, Бокељ и Јединство из Бијелог Поља одакле је у лето 1979. прешао у подгоричку Будућност. За Будућност је наступао све до 1983. када је стигао велики број понуда за њега. Изабрао је Приштину за своју следећу дестинацију. У редовима тада новог прволигаша играо је у тандему прво са Фадиљем Вокријем, а касније и са Владиславом Ђукићем.
На 97 првенствених дуела постигао је 36 голова који су му били одскочна даска за одлазак у Партизан (1988-89), па се у пакету са Владиславом Ђукићем придружио црно-белима за које је на 38 првенствених мечева постигао 12 голова.[1]
Кратак период боравио у иностранству, у тада шпанском друголигашу Депортиво ла Коруња, вратио се у земљу и наступао за бањалучки Борац и будвански Могрен.[2]
За репрезентацију Југославије играо је само на једном мечу, 12. септембра 1984. против Шкотске у Глазгову (резултат 1:6). Након играчке каријере, посветио се тренерском послу.[3] Његов син Вељко је такође фудбалер.[4]