Иван Кушан

Иван Кушан
Лични подаци
Датум рођења(1933-08-30)30. август 1933.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија
Датум смрти20. новембар 2012.(2012-11-20) (79 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска

Иван Кушан (Сарајево, 30. август 1933 — Загреб, 20. новембар 2012) био је хрватски писац, сликар, преводилац и редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен у Сарајеву 1933. у породици Јакше Кушана, власника продавнице књига и једног од најпоштованијих чланова локалне интелигенције. Породица се преселила у Загреб 1939. У својој 10. години Иван Кушан је открио свој списатељски таленат и написао први роман.

Средњу школу је завршио у Загребу где је и дипломирао на Академији ликовних уметности.[2]

Касније је открио укус за визуелне уметности. Током 1950-их је радио на Радио Загребу. Од 1980. до 1994. је предавао на Академији драмских умјетности Универзитета у Загребу.

Иван Кушан је своју прву књигу објавио 1956. Његова специјалност су постали романи за децу, а неки од њих, попут „Лажеш, Мелита“ и „Коко у Паризу“ су постале врло популарне. У каснијим фазама своје каријере Кушан је открио склоност ка еротским бајкама. Такође је написао роман Чаруга, 1976. године[1], о познатом одметнику Јови Станисављевићу Чаруги, који је касније адаптиран у филм.

Писао је и сценарије, радијске и телевизијске драме и серије, есеје и критике. Преводио је с руског, енглеског и француског језика.[1]

Од 2002. године био је редован члан ХАЗУ.[1]

Иван Кушан се женио два пута и има једног сина из првог брака са хрватском позоришном и телевизијском глумицом Хеленом Буљан. Након ње, оженио је Надежду Кушан рођену Лукин.[3]

Дела

[уреди | уреди извор]

Дела за децу и омладину:

  • Узбуна на Зеленом Врху
  • Коко и духови (штампано у Београду)
  • Коко у Паризу
  • Загонетни дјечак (Београд)
  • Домаћа задаћа
  • Лажеш Мелита (Београд)
  • Страшан каубој (Београд)
  • Коко у Книну

Романи:

  • Разапет између (Београд)
  • Мој Потоп
  • Торањ (Београд)
  • Наивци
  • Чаруга пријети
  • Медведградски голубови

Новеле:

  • Тренутак унапријед,
  • Велики дан,
  • Мој пријатељ Пет,
  • Љуби сусједа свога

Путописи:

  • 89 славних
  • Кад љубав и секс оду у вјетар
  • Дуги промишљени гњев
  • Прерушени просјак

Антологије и извори

  • Двадесет година југославенске прозе (са Чедом Прицом и Слободаном Новаком)
  • Contemporary Croatian prose
  • La Poesie Croate (са Славком Михалићем)

Иво Кушан преводи са енглеског, француског, руског, чешког.

Филмски сценарио:

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је следећих признања:[3]

Био је номинован за Награду „Ханс Кристијан Андерсен” 1974. и 1995. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Kušan, Ivan”. enciklopedija.hr. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 413. 
  3. ^ а б „Ivan Kušan”. biografija.com. Приступљено 1. 2. 2022. 
  4. ^ „Nagrada "Grigor Vitez"”. Savez društava "Naša djeca" Hrvatske. Приступљено 31. 1. 2023. 
  5. ^ „Nagrada Ivana Brlić Mažuranić”. U svijetu bajki. Приступљено 31. 1. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]