Макиш

Макиш
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2011.Пад 1.217
Географске карактеристике
Координате44° 46′ 09″ С; 20° 21′ 47″ И / 44.7690338° С; 20.3629573° И / 44.7690338; 20.3629573
Макиш на карти Града Београда
Макиш
Макиш
Макиш на карти Града Београда
ЈКП Београдски водовод и канализација

Макиш је шума и насеље у Београду и припада општини Чукарица, удаљен 11,8 км од центра Београда.[1]

Макиш обилује бујном вегетацијом, па се кроз његов највећи део протежу мочварне шуме, већи број мањих водотокова, као и вештачких канала који су изграђени у време Другог светског рата. Северни део насеља је познат као „Једек“, западни као „Ашиница“, а централни део као „Велико Окно“. Од стамбених објеката у Макишу преовладавају куће и сплавови уз реку Саву. Према попису становништва у Србији 2011. године, насеље је имало 1217 становника.[2]

Локација

[уреди | уреди извор]

Макиш се налази у непосредној близини Аде Циганлије. Окружују га Сава на западу, Савско језеро на северу, Чукарица и Чукаричка падина на североистоку, Жарково на истоку, Железник на југу и Остружница на југозападу.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Број становништва Макиша кроз историју:[4][5][6][7]

Саобраћај и привреда

[уреди | уреди извор]

Кроз Макиш пролазе битни путеви у саобраћају Београда као што су Савска магистрала и Обреновачки друм. У Макишу, на Белим водама (Жарково) налазе се и фабрике пијаће воде „Макиш 1“ и „Макиш 2“ чији производни погони снабдевају читав град Београд пијаћом водом.[8]. Овде се налази и једна од највећих испостава ЈКП Београдски водовод и канализација. У Макишу се налази Ранжирна станица Београд (Макиш)[9] која служи за међународни транспорт са централизованим аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и дневним капацитетом од 600 вагона. Ранжирна станица Београд — Макиш је највећа ранжирна станица у југоисточној Европи. Станица се налази на међународном магистралном Коридору 10 и има централно место у београдском железничком чвору. Дужина колосека у станици износи 70 километара и 224 метара. Први радови на изградњи ове станице почели су 1956. године, а 1980. године станица добија свој коначан изглед и информациони систем за праћење теретних кола у станици.

До насеља Макиш се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи аутобусима:

Спорт

[уреди | уреди извор]

У Макишу, преко пута Аде Циганлије, налази се спортски центар Министарства унутрашњих послова Макиш познат и као стадион ФК Полицајац.

Клуб је основан 1946. године под именом ФК Милиционар на иницијативу љубитеља фудбала унутар београдске полиције. Био је узорно организован, без обзира у ком се рангу такмичења налазио. Често су фудбалери који су играли за овај клуб били припадници МУП-а Србије. Клупска боја била је плава, док су у новије време црвена и наранџаста прихваћене као резервне боје клуба. Капацитет стадиона ФК Полицајац је 4.000 гледалаца. Нажалост, клуб се више не такмичи.

У Макишу се такође налазе и стадиони ФК Жарково (недалеко од погона БВК), ФК Локомотива (на Ранжирној станици), као и игралиште ФК Комграп (на Старом обреновачком друму).

Поплава у Макишу

[уреди | уреди извор]

Током поплаве у Србији 2014. године на великом удару воде нашао се и Макиш. Окружен реком Савом на западу, Савским језером на северу, насељу је претило да нестане под водом.[16]. Захваљујући великом броју добровољаца и радницима јавних комуналних предузећа који су пунили џакове са песком и правили насип дуж обале, Макиш је прошао готово неоштећен. Избегнуто је и продирање воде у погоне фабрике за пијаћу воду која снабдева читав Београд.[17]

Историја

[уреди | уреди извор]

Београд се снабдева подземном водом из Макиша од 1892, с тим што је, као "гвожђевиту", било потребно додатно третирати.[18] Нови бунари су бушени нпр. 1923, када је постављана и цев промера 600 мм и дужине 1.600 м.[19]

Насеље Макиш је настајало 1930-тих, са преко 500 домова покрај Обреновачког пута. Описивано је као бедније од јатаганмалског, до 1934. је било у жарковачкој општини, а затим у оквиру Београда.[20] Било је редовно плављено,[21][22] мада је почетком 1938. постављена пумпа са сифоном преко кога је одвођена вода.[23] Поред малих кућа, ту се налазио и приватни лабораторијум "Дезинсектор" око кога је 1937. настала контроверза након тровања једног радника.[24] Предајник Радио Београда од 20 киловата је освећен 2. августа 1937.

У време 2. светског рата, прокопавани су канали ради одводњавања воде и пољопривреде.[25] Српско издавачко предузеће и немачке новине "Донауцајтунг" су имали имање у Макишу - у октобру 1943. су приредили празник жетве.[26]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Удаљеност Макиша од центра Београда на гугл мапама
  2. ^ Попис становништва у Србији 2011. године
  3. ^ Макиш на мапи града Београда
  4. ^ Osnovni skupovi stanovništva u zemlji – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1981, tabela 191. Savezni zavod za statistiku (txt file). 1983. 
  5. ^ Stanovništvo prema migracionim obeležjima – SFRJ, SR i SAP, opštine i mesne zajednice 31.03.1991, tabela 018. Savezni zavod za statistiku (txt file). 
  6. ^ Popis stanovništva po mesnim zajednicama, Saopštenje 40/2002, page 4. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda. 26. 07. 2002. 
  7. ^ Stanovništvo po opštinama i mesnim zajednicama, Popis 2011. Grad Beograd – Sektor statistike (xls file). 23. 04. 2015. 
  8. ^ Počeo da radi Makiš 2: Beograd rešio probleme s pijaćom vodom („Blic“, 5. septembar 2014)
  9. ^ Srce srpske železnice je u Makiškom polju od 1970. godine. kaldrma.rs
  10. ^ ГСП Београд, линија 54
  11. ^ ГСП Београд, линија 91
  12. ^ ГСП Београд, линија 92
  13. ^ ГСП Београд, линија 511
  14. ^ ГСП Београд, линија 551
  15. ^ ГСП Београд, линија 553
  16. ^ I Makis pod vodom 54 („Srbija Danas“, 17. maj 2014)
  17. ^ „Volonteri brane Makiš!(„Press Online“, 17. maj 2014)”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 06. 03. 2017. 
  18. ^ "Политика", 30. јун 1922, стр. 7
  19. ^ "Илустровани лист"; бр. 50 1923; стр. 1 и 3
  20. ^ "Политика", 21. јул 1935
  21. ^ "Политика", 17. јан. 1941
  22. ^ "Политика", 21. март 1941
  23. ^ "Политика", 25. феб. 1938
  24. ^ "Политика", 23. феб. 1937 и неки ранији бројеви
  25. ^ "Српски народ", 10. април 1943
  26. ^ "Коло", 16. окт. 1943

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]