Милада Карбанова

Милада Карбанова
Лични подаци
Пуно имеМилада Карбанова
Датум рођења(1948-03-27)27. март 1948.(76 год.)
Место рођењаЈаблонец на Ниси, Чехословачка, данас Чешка Република
Држављанствочехословачко, данас чешко
Висина1,78 м
Спортске информације
Спортскок увис
КлубАК Јаблоннец, Јаблонец на Ниси
Достигнућа и титуле
Лични рекорди1,92 (1977)

Милада Карбанова удата Матоушова (чеш. Milada Karbanová; Јаблонец на Ниси, 27. март 1948) бивша је чехословачка атлетичарка, специјалиста за скок увис, европска првакиња у дворани и двосрука учесница Летњих олимпијских игара.

Спортска биографија

[уреди | уреди извор]

У младости је играла кошарку за Локомотиву из Либереца.[1] Атлетску каријеру започела је 1963. године у Словану из Либереца. У 1968. је прешла у атлетски клуб ЛИАЗ Јаблонец на Ниси, где је остала до 1979.[1], прво под вођством Павла Чехака а касније Јана Јанку.

Прву медаљу на међународној сцени освојила је 1971. на 2. Европском првенству у дворан у Софији, (Бугарска). Да би се освојила златна медаља, морало се прескочити 1,80 м, што је Карбановој успело из првог покушаја.[1] Бивши фавирити Рита Шмит из Источне Немачке и Антонина Лазарева из Совјетског Савеза завршиле су на детом и једанаестом месту.[1] Исте године на Европском првенству на отвореном у Хелсинкију, завршила је на 7. месту (1,78 м). Годину дана касније, на првенству у дворани у Греноблу, (Француска) делила је 9. место са 1,76. Насупрот њој победница Рита Шмит скоком од 1,90 м поставила нови светски рекорд у дворани.[2] Следеће 1973. освојила је бронзану медаљу на Европском дворанском првенству у Ротердаму.

Покушаји обарања светског рекорда

[уреди | уреди извор]

Карбанова је имала веома успешну сезону 1974. Она је 26. фебруара поправила рекорд Чехпсловаче у дворани на 1,90 м. Ту висину су прескочиле она и Роземари Акерман из Источне Немачке, када је Карбанова покушала оборити и светски рекорд у дворани 1,92 м који је Рита Шмит поставила 17. фебруара[3]. Летвица је подигнута на 1,93 м, али није могла да је прескочи. то је био трећи покушај кроз историју, када је нека чехословачка висашица покушала да постигне нови светски рекорд[1]. Исте године освојила је сребрну медаљу на Европском првенству у дворани у Гетеборгу са 1,88 м.

На Европском првенству у атлетици у Риму, није успела да скочи 1,91 м, а освојила је сребрну медаљу. Бољ од ње била је Розмаре Акерман, која је скочила 1,95 м. Резултат Карбанове је за 3 цм поправио је национални рекорд на отвореном.

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Двапут се квалификовала за Летње олимпијске игре. Године 1972. на Олимпијским играма 1972 у Минхену завршила у као 22. у финалу. Четири места изнад била је Алена Проскова а на 15. месту била и је трећа Чехословакиња Милослава Хубнерова[1].

На Олимпијским играма 1976. у Монтреалу у финалу је скочила 1,81 м и заузела 19. место.[4]

Домаћи успеси

[уреди | уреди извор]

Милада Карбанова је четворострука првакиња Чехословачке на отвореном: 1970. (1,74 м); 1973. (1,78 м); 1977. (1,90 м); 1978. (1,85 м).[5] У дворани освојила је једну тикулу више:1968. (1,65 м) 1972. (1,76 м) 1974. (1,83 м) 1977. (1,82 м), и 1978. (1,87 м).[6]

Богату спортску каријеру завршила на 1978. на Европском првенству на орвореном 1978. у Прагу. где је у финалу завршила на 14. месту.[1]

Значајнији резултати

[уреди | уреди извор]
Год. Такмичење Место Пласман Резултат Детаљи
 Чехословачка
1971. Европско првенство у дворани Софија, Бугарска 1,80 [1]
1972. Европско првенство у дворани Гренобл, Француска = 9. 1,76 [2]
Олимпијске игре Минхен, Западна Немачка 29. 1,76 [3]
1973. Европско првенство у дворани Ротердам, Холандија 1,86 [4]
1974. Европско првенство у дворани Гетеборг, Шведска 1,88
Европско првенство Рим, Италија 1,91
1976. Европско првенство у дворани Минхен, Западна Немачка 1,86 [5]
Олимпијске игре Монтреал, Канада 19. 1,81 [6]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат датум Место Белешка
Скок увис — на отвореном 1,92 6. август 1977. Чехословачка Тринец
Скок увис — у дворани 1,90 26. фебруар 1974. Чехословачка Праг

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]