Милош Миловановић

Милош Миловановић
Немања Милетић, Јован Јовановић, Марко Гобељић, Милош Миловановић (3) и Зоран Марушић као играчи Слоге из Краљева
Лични подаци
Пуно име Милош Миловановић[1]
Датум рођења (1987-12-09)9. децембар 1987. (37 год.)[2]
Место рођења Краљево, СФР Југославија[5]
Држављанство српско[3]
Висина 1,88 m[4]
Маса 83 kg[4]
Позиција одбрамбени играч[6]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Слога Краљево
Јуниорска каријера
Прва Петолетка
Борац Чачак
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2008. Трајал
2008—2010. Копаоник Брус
2011. Прва Петолетка
2011—2014. Слога Краљево 86 (3)
2014—2019. Радник Сурдулица 129 (12)
2019—2021. Напредак Крушевац 49 (0)
2021—2022. Младост Нови Сад 45 (0)
2023. РФК Нови Сад 5 (0)
2023— Слога Краљево
* Датум актуелизовања: 3. септембар 2023.

Милош Миловановић (Краљево, 9. децембра 1987) српски је фудбалер који тренутно наступа за краљевачку Слогу.

Миловановићеви први сениорски наступи везују се за крушевачки Трајал, после ког је наступао за Копаоник из Бруса. На кратко се вратио у матичну Прву Петолетку из Трстеника, а затим је лета 2011. имао успешну пробу у Слоги из Краљева. У том клубу је стандардно наступао пуне три сезоне у Првој лиги Србије и био стрелац три поготка. Касније је исто такмичење освојио са Радником из Сурдулице за сезону 2014/15. током које је изводио слободне ударце и пенале и на тај начин био стрелац неколико погодака. Такође, после одласка Љуба Баранина из клуба, Миловановић је од њега преузео улогу бацача дугих лопти из аута. У Раднику је провео пет година и одиграо троцифрени број утакмица, а повремено је носио и капитенску траку. Иако је током каријере углавном наступао као леви бек, на појединим утакмицама играо је и у средишњем делу одбране, што је касније наставио да игра и у крушевачком Напретку. Као капитен је допринео историјском пласману новосадске Младости у Суперлигу Србије 2022. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Миловановић је рођен у Краљеву,[7] а одрастао у Трстенику, где је прошао млађе селекције Прве Петолетке.[8] Носио је и дрес чачанског Борца,[9] а као сениор је најпре наступао за екипу крушевачког Трајала,[10] која је освојила прво место на табели Поморавске зоне за такмичарску 2005/06. и пласирала се у Српску лигу Исток.[11] Током сезоне 2007/08. одиграо је 22 утакмице уз 2 поготка и по том параметру био међу најстандарднијим фудбалерима у тиму.[12] Клуб је након те сезоне испао из лиге, а Миловановић је касније прешао у састав Копаоника из Бруса. У том тиму је у наредном периоду постао један од утицајнијих играча,[13] а у првом делу такмичарске 2009/10. постигао је 4 гола на 8 одиграних сусрета.[14] Током зимске паузе у сезони 2010/11, Миловановић је, заједно са саиграчем Владимиром Симовићем, напустио клуб и вратио се у матични Трстеник.[15] По истеку сезоне отишао је на пробу у краљевачку Слогу.[16]

Слога Краљево

[уреди | уреди извор]

После пробе коју је прошао током летњих припрема заједно са осталим првотимцима, Миловановић је приступио краљевачкој Слоги пред почетак такмичарске 2011/12. у Првој лиги Србије.[17] Слога је на тај начин обезбедила позицију левог бека на којој је претходно наступао Александар Гојковић, а која је остала упражњена након његовог одласка у ужичку Слободу.[18][19][20] За клуб је званично дебитовао на отварању сезоне, 13. августа, када је Слога поражена на гостовању Синђелићу у Нишу.[21] Током сезоне се усталио у постави своје екипе и до краја првог дела уз голмана Александра Божовића провео сваки минут на терену.[22] Постигао је и један погодак, на гостовању Инђији у 12. колу Прве лиге.[23] У наставку првенства пропустио је два сусрета. Најпре је изостао против зрењанинског Баната,[24] а затим и против Радничког у Сомбору,[25] што је била последица 4. жутог картона који му је претходно показан против Чукаричког.[26] У својој првој сезони у клубу забележио је укупно 32 прволигашка наступа, колико су имали још само капитен Бобан Дмитровић и Немања Милетић, његови саиграчи из одбрамбеног дела терена.[10]

Како Миловановић није имао алтернативу на левом боку,[27] Слога је током лета 2012. довела Душана Младеновића из нишког Синђелића.[28] На отварању нове сезоне, Слога је одиграла без голова са Колубаром у Лазаревцу. Миловановић је тада на полувремену замењен због лакше повреде ноге.[29] Наредну утакмицу, против чачанског Борца, започео је на клупи за резервне фудбалере. Међутим, услед повреде Душана Младеновића у 20. минуту, Миловановић је одиграо остатак те утакмице на месту левог бека.[30] Још неколико пута је улазио у игру као резервиста, док је у другом делу сезоне био стандардан. Три пута је изостао из протокола због парних жутих картона.[31] Поред 28 лигашких утакмица, наступио је и на сусрету шеснаестине финала Купа Србије са ОФК Београдом на Омладинском стадиону.[32][33][34]

Доласком Вељка Доведана на место шефа стручног штаба Слоге, екипа је током јесењег дела такмичарске 2013/14. бележила запажене резултате и зимску паузу дочекала на 2. месту табеле Прве лиге.[35][36][37] Миловановић је од почетка сезоне и утакмице са екипом Јединства Путева у Ужицу био део стартне поставе.[38] Поред максималне минутаже у лиги, Миловановић је у првом делу сезоне одиграо и сусрет шеснаестине финала Купа Србије са новосадском Војводином.[39][40][41] Свој први погодак постигао је у 10. колу против Смедерева, док је у наставку сезоне погодио против Бежаније.[42][43][44] Сезону је завршио са одиграних 26 лигашких и 1 куп сусретом.[10] Услед изостанка финансијске подршке, Слога је лета 2014. распустила највећи део дотадашњег играчког кадра, те је и Миловановић исте године променио средину.[45][46][47]

Радник Сурдулица

[уреди | уреди извор]

Пред почетак такмичарске 2014/15, Миловановић је прешао у Радник, заједно са бившим саиграчем Јованом Јовановићем, те Бојаном Шејићем, претходно такође голманом Слоге који је сурдуличком клубу приступио незнатно раније истог лета.[48] Миловановић је за Радник дебитовао на отварању сезоне, када је сусрет са Пролетером на Стадиону Слана Бара завршен без погодака.[49] Већ у наредном колу био је стрелац једног од погодака та свој тим у победи од 4 : 0 над Колубаром на домаћем терену.[50] Такође, погодио је и у трећем колу из слободног ударца, када је сусрет у Ужицу између домаће екипе Јединство Путеви и Радника завршен резултатом 0 : 2.[51] Свој трећи погодак у сезони постигао је у 10. колу, савладавши бившег чувара мреже Радника, Душана Пулетића, за победу од 2 : 1 над саставом БСК Борче. Према оцени извештача Врањских, Миловановић је изабран за најбољег појединца сусрета.[52] На почетку другог дела сезоне, Миловановић је био стрелац за минималну победу над Пролетером. Он је тада из једанаестерца погодио мрежу гостујућег тима, после прекршаја противничког голмана Немање Бузаџије над нападачем Јовановићем.[53] Из пенала је погодио и на гостовању ужичкој Слободи,[54] док је 15 минута пре краја утакмице искључен услед другог жутог картона.[55] Два кола пре краја такмичења, Радник је обезбедио пласман у Суперлигу Србије.[56] Миловановић је после тога у претпоследњој утакмици у сезони био стрелац још и у ремију 1 : 1 са Слогом у Петровцу на Млави.[57] На затварању сезоне, Радник је победио Металац из Горњег Милановца резултатом 4 : 0,[58] после чега је екипи уручен пехар намењен првопласираном тиму Прве лиге Србије.[59] После Бојана Шејића и Милоша Крстића, Миловановић је током сезоне био трећи најчешће коришћени фудбалер Радника на терену.[60] На 27 одиграних утакмица постигао је укупно 6 погодака.[10] У шеснаестини финала Купа Србије није био у саставу сусрета са суботичким Спартаком када је Радник елиминисан из даљег такмичења те сезоне.[61]

У највишем степену фудбалског такмичења у Србији Миловановић је дебитовао такође против суботичког Спартака, 18. јула 2015. године. Утакмица је завршена без погодака, а у извештају је наведено да је Миловановић у завршници пропустио прилику за победу свог тима.[62][63][64] У наредна два кола уписао је по асистенцију. Најпре је против Војводине учествовао у акцији код првог поготка Радника у Суперлиги, када је стрелац био Славиша Стојановић,[65] а затим и код поготка Милана Ћулума, јединог у поразу од Рада резултатом 4 : 1.[66] Миловановићев ударац из једанаестерца у 9. колу против Чукаричког одбранио је чувар мреже домаћег састава Немања Стевановић.[67] У 19. колу, против Борца у Чачку, Миловановић није наступио услед суспензије због парних жутих картона.[68] Још једну асистенцију забележио је против ОФК Београда у 20. колу када је из аута упутио лопту коју је Ћулум спровео у мрежу.[69] У извештају Спорта Миловановић је оцењен као играч утакмице 25. кола када се Радник састао са Металцем.[70] Са 2634 минута на 30 одиграних утакмица, Миловановић је после Марка Путинчанина провео највише времена на терену.[71]

Током такмичарске 2016/17. Миловановић је играо на свим позицијама у одбрани. Услед изостанка Александра Гојковића из састава Радника, Миловановић је утакмицу 12. кола Суперлиге, против Новог Пазара, започео на месту штопера. На том сусрету је постигао и свој први погодак те сезоне.[72] Како нити један од двојице десних бекова у екипи, Синише Младеновића и Предрага Ђорђевића, није наступио против Партизана у 14. колу, Миловановић је одиграо на тој позицији. Том приликом је асистирао Игору Златановићу за једини погодак Радника на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3.[73] У 21. колу, против Црвене звезде, Миловановић је наступио као капитен своје екипе и поново одиграо на месту штопера. У 25. минуту утакмице је скривио једанаестерац, након прекршаја над гостујућим играчем Срђаном Плавшићем, који је реализовао Душан Анђелковић.[74] Прекршај за пенал за начинио је и над Бојаном Остојићем, против Партизана у 29. колу, а успешан реализатор био је Урош Ђурђевић за коначних 2 : 1.[75] До краја сезоне, Миловановић је постигао голове на две узастопне утакмице, у 32. колу против Спартака и 33. против Рада.[76][77][6] После уводна три кола у сезони 2017/18. у којима је био стартер, Миловановић је против Црвене звезде заменио повређеног Александра Гојковића у 71. минуту.[78] На истој утакмици је и сам доживео повреду задње ложе због које је одсуствовао са терена у наредном периоду.[79] Једини погодак у сезони постигао је у 29. колу за минималну победу над ивањичким Јавором.[80] Лета 2018. Миловановић је продужио уговор на период од годину дана.[81] Током сезоне 2018/19. постигао је 3 поготка. Био је стрелац против нишког Радничког, док је мрежу погодио још и против крушевачког Напретка.[82][83] У завршници сезоне, после које је клуб напустио као слободан играч након 5 сезона, Миловановићу је уручено признање за допринос клубу као и урамљен дрес са бројем 3.[84]

Напредак Крушевац

[уреди | уреди извор]

Дана 21. јуна 2019. године, Миловановић је потписао једногодишњи уговор са Напретком из Крушевца.[85] Иако је током каријере првенствено наступао на месту левог бека, а у централном делу одбране играо по потреби,[86] у свом новом клубу се у поставци тренера Предрага Рогана усталио на позицији штопера.[9] Миловановић је тако, по оцени присталица клуба, био међу најзаслужнијим играчима за победу Напретка над Чукаричким у 16. колу Суперлиге Србије.[87] Током првог дела сезоне најчешће је наступао у пару са Томиславом Пајовићем,[88] који му је претходно био саиграч и у сурдуличком Раднику и истог лета потписао за Напредак.[89] У одбрани је повремено наступао и Мирослав Бјелош,[90] а после Пајовићеве повреде прилику је добио Милан Обрадовић.[91] Миловановић је почетком децембра учестовао у победи свог тима на гостовању Партизану, на Стадиону у Хумској улици, након резултатског преокрета.[92] На отварању пролећног дела сезоне, утакмицу са Јавором је пропустио због парних жутих картона.[93] У саставу није био ни на гостовању Црвеној звезди на Стадиону Рајко Митић,[94] док је сусрет са Вождовцем на крову Тржног центра пропустио због повреде.[95]

Лета 2020. године, Миловановић је продужио уговор са Напретком, те је остао у саставу и за сезону 2020/21.[96] Међутим, пропустио је уводних 6 такмичарских кола у Суперлиги Србији, нашавши се у протоколу тек у 7. против екипе Златибора.[97] После одласка Драгана Ивановића са места шефа стручног штаба у екипи Напретка, крушевачки тим је на гостовању Црвеној звезди у 10. колу са клупе водио Иван Бабић. Миловановић је тада одиграо своју прву утакмицу у сезони, носивши капитенску траку. Домаћи тим је остварио победу резултатом 3 : 0, док је Миловановићу показан жути картон.[98][99][100] Неколико дана касније наступио је и у шеснаестини финала Купа Србије када је Напредак после резултатског преокрета елиминисао Жарково.[101][102][103] Миловановић се касније усталио у постави екипе коју је до краја календарске 2020. водио Горан Стевановић. Како је на четири узастопне утакмице које је одиграо у Суперлиги Србије добио по жути картон,[104][105][106] Миловановић је пропустио сусрет 14. кола са Пролетером у Новом Саду.[107] Миловановић је у наставку сезоне стандардно наступао за тим, те је на неким утакмица носио капитенску траку услед изостанака Мирољуба Костића.[6] Током друге половине априла 2021, Миловановић није био у саставу екипе, док је почетком наредног месеца тренер Милан Ђуричић рекао да је фудбалер ван такмичарског погона због позитивног налаза на вирус корона.[108] После опоравка је против екипе Младости у игру ушао са клупе.[109] После истека двогодишњег уговора, сарадња са клубом није обновљена,[110] па је Миловановић у јуну 2021. напустио Напредак као слободан играч.[111]

Младост Нови Сад

[уреди | уреди извор]

Миловановић је у јулу 2021. године приступио екипи Младост из Новог Сада која се претходно пласирала у Прву лигу Србије.[112] Представљен је као један од неколико нових играча тог клуба, а затим одрадио летње припреме код тренера Љубомира Ристовског.[113] Дебитовао је на отварању такмичарске 2021/22, када је сусрет са Графичаром у Београду завршен без погодака.[114] Миловановић је на тој утакмици екипу Младости предводио као капитен.[115] Током јесењег дела сезоне одиграо је све утакмице сем 15. кола, против шабачке Мачве, када је био суспендован због парних жутих картона.[116] Претходно је једном замењен током другог полувремена, када се Младост састала са екипом Кабела.[117] После одласка Марка Ренића током зимске паузе, Миловановић је у наставку сезоне и званично постао капитен.[118] Са екипом је регуларни део сезоне завршио на другом месту, иза Инђије.[119] Услед парних картона пропустио је прво коло доигравања, управо против те екипе.[120] Победом над Радничким у Сремској Митровици, Младост је коло пре краја сезоне потврдила прво место на табели и пласман у Суперлигу Србије.[121] Миловановић је током наредне сезоне забележио 10 наступа у највишем степену фудбалског такмичења у Србији, под вођством тренера Бранка Жигића, Александра Линте и Љубомира Ристовског.[122] На претпоследњем сусрету пред зимску паузу, искључен је услед два жута картона против екипе Вождовца.[123] У децембру 2022. Младост је споразумно раскинула уговоре са једанаесторицом играча, међу којима је био и Миловановић.[124]

РФК Нови Сад

[уреди | уреди извор]

Миловановић је у јануару 2023. приступио екипи РФК Новог Сада,[125] с којом је потом прошао припреме у Међугорју.[126] Дебитовао је у ремију без погодака с екипом ГФК Слободе, када је играо у пару са Огњеном Мажићем на штоперским позицијама.[127] У следећем колу, наступио је у минималном поразу своје екипе од Радничког на Новом Београду. Непрописно је зауставио лопту руком у свом шеснаестерцу и услед другог жутог картона искључен је у 81. минуту сусрета.[128] После издржане суспензије, у састав се вратио против Металца из Горњег Милановца.[129] Наступио је још против Радничког из Сремске Митровице,[130] као и на затварању сезоне када је противник био првопласирани ИМТ.[131]

Повратак у Слогу

[уреди | уреди извор]

Миловановић се током лета 2023. године вратио у краљевачку Слогу.[132] У Шумадијско-рашкој зони дебитовао је у поразу од екипе Будућности из Конарева на отварању такмичарске 2023/24.[133] У трећем колу је био стрелац у победи од 2 : 0 над Србијом из Илићева.[134]

Начин игре

[уреди | уреди извор]

Миловановић је 188 центиметара високи фудбалер који по потреби може да одигра на свим местима у одбрамбеном делу терена.[4] Постепено се развијао кроз нижелигашка такмичења, а у савезном рангу дебитовао је у дресу краљевачке Слоге. Ту је одиграо читаву такмичарску 2011/12. у Првој лиги Србије као једини леви бек у екипи. Наредне сезоне је на појединим утакмицама дуплирао леви бок са Душаном Младеновићем или се мењао у ротацији са њим.[27][28][30] Заједно са окосницом тима Слоге наступао је читаве три сезоне, те је током првог дела такмичарске 2013/14. имао максималну минутажу, док је екипа зимску паузу дочекала на другом месту на табели.[135][136][137] Према извештајима са утакмица Миловановићева просечна оцена за период у Слоги била је приближно 6,70.[10] За Слогу је постигао је укупно три поготка, од чега два из скок игре након корнера, док је једном био стрелац из директног слободног ударца.[23][42][43] У победи над Бежанијом у 22. колу Прве лиге Србије шутирао је након прекршаја са десне стране терена и левом ногом савладао голмана гостујуће екипе, Марка Кнежевића.[44]

Након преласка у сурдулички Радник, Миловановић је током такмичарске 2014/15. био задужен за извођење прекида, укључујући слободне ударце и пенале.[138] На тај начин је постигао више погодака, док је укупно био стрелац 6 пута.[51][53][55] Као један од најстандарднијих играча и други стрелац екипе иза нападача Јована Јовановића, Миловановић је имао значајан допринос освајању првог места на табели Прве лиге Србије и пласману Радника у највиши степен српског фудбалског такмичења.[59][60][10] Након једанаестерца против Чукаричког у новембру 2015, који му је одбранио Немања Стевановић, Миловановић их надаље није изводио.[67] У наредним сезонама тренери су га повремено користили на позицији штопера, док је једном наступио и на месту десног бека.[а] Према оценама извештача са утакмица, Миловановић је у сезони 2016/17. пет пута означен као најбољи појединац на терену.[10]

После одласка Љуба Баранина из екипе Радника, Миловановић је надаље изводио далекометне ауте којима је гађао саиграче у шеснаестерцу противничке екипе.[148] Радник је на тај начин дошао до поготка против нишког Радничког у сезони 2018/19. када је Миловановић упутио лопту директно до противничког гола.[б] Тако је након 5 година проведених у клубу из Сурдулице током којих је одиграо 132 званичне утакмице, постигао 12 погодака и повремено носио капитенску траку, окарактерисан као упорни борац на терену и дарован признањем за несебично залагање и допринос клубу.[84]

Са непуне 32 године старости, Миловановић је лета 2019. прешао у крушевачки Напредак. Тадашњи тренер Предраг Роган га је од почетка такмичарске 2019/20. користио на месту у средишњем делу одбране.[9] Иако је Напредак до краја сезоне више пута мењао шефа стручног штаба, Миловановић се у наредном периоду усталио на тој позицији, док се у зависности од формације играло са два или три штопера.[6] Миловановић је током такмичарске 2021/22. као капитен предводио Младост из Новог Сада у Првој лиги и са екипом остварио пласман у Суперлигу Србије. Највећи део сезоне одиграо је у тандему са Жерсивалом Созом на позицијама штопера.[119] Младост је остала несавладана на 17 од укупно 26 утакмица колико је тај тандем одиграо заједно провео на терену. На неколико сусрета током регуларног дела сезоне прилику је добијао и Немања Илић који је након повреде Бразилца стандардно наступао у доигравању.[120]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 1. јуна 2023.[153]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Слога Краљево 2011/12.[154] Прва лига Србије 32 1 — — — 32 1
2012/13.[31] 28 0 1 0 — — 29 0
2013/14.[155] 26 2 1 0 — — 27 2
Укупно 86 3 2 0 — — 88 3
Радник Сурдулица 2014/15.[60] Прва лига Србије 27 6 0 0 — — 27 6
2015/16.[71] Суперлига Србије 30 0 0 0 — — 30 0
2016/17.[156] 29 3 1 0 — — 30 3
2017/18.[157] 18 1 0 0 — — 18 1
2018/19.[158] 25 2[б] 2 0 — — 27 2
Укупно 129 12 3 0 — — 132 12
Напредак Крушевац 2019/20.[159] Суперлига Србије 27 0 0 0 — — 27 0
2020/21.[160] 22 0 2 0 — — 24 0
Укупно 49 0 2 0 — — 51 0
Младост Нови Сад 2021/22.[161] Прва лига Србије 35 0 — — — 35 0
2022/23.[162] Суперлига Србије 10 0 1 0 — — 11 0
Укупно 45 0 1 0 — — 46 0
РФК Нови Сад 2022/23.[163] Прва лига Србије 5 0 — — — 5 0
Каријера 314 15 8 0 — — 322 15

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
Трајал
  • Поморавска зона : 2005/06.[11]
Радник Сурдулица
Младост Нови Сад

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Десни бекови Синиша Младеновић и Предраг Ђорђевић нису наступили против Партизана у 14. колу такмичарске 2016/17. у Суперлиги Србије.[6] Миловановић је стога померен на супротну страну терена и на истом сусрету асистирао Игору Златановићу за једини погодак Радника на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3.[73] На тај начин је постао још један од играча из некадашњег састава краљевачке Слоге који су током каријере наступали на тој позицији. Управо су против Радника у сезони 2013/14. за Слогу, поред Миловановића и Младеновића,[139][140][135] истовремено на терену били још Марко Гобељић,[141] Немања Милетић,[142] Немања Леканић,[143] Вељко Антонијевић,[144] Лазар Вулић,[145] као и Емир Ровчанин који је на неким сусретима играо на том месту.[146] Миловановић је кратко био саиграч и са Јовицом Василићем,[17] док је Стефан Драшковић код тренера Љубише Стаменковића у чачанском Борцу неке утакмице номинално почињао као десни бек.[147]
  2. ^ а б Миловановић је учествовао код јединог поготка Радника у поразу од нишког Радничког у 9. колу Суперлиге за такмичарску 2018/19, те је у неким изворима наведен као стрелац.[149] Међутим, лопта је након његовог извођења аута на путу ка мрежи имала контакт са голманом Боривојем Ристићем коме је званично приписан аутогол.[150][151][152]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Miloš Milovanović”. Utakmica.rs. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  2. ^ „Milovanović, Miloš”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  3. ^ „Miloš Milovanović”. srpskifudbal.rs. 2012. Архивирано из оригинала 23. 6. 2012. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  4. ^ а б в „Милош Миловановић”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. Приступљено 31. 7. 2019. 
  5. ^ „Miloš Milovanović”. ФК Радник Сурдулица, званична презентација. Архивирано из оригинала 31. 7. 2019. г. Приступљено 31. 7. 2019. 
  6. ^ а б в г д Милош Миловановић на веб-сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  7. ^ „Pregled pristiglih pojačanja u superligaškim klubovima – leto 2018/19”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 1. 9. 2018. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  8. ^ Веселиновић, М. (30. 6. 2004). „Трстеничани у елити”. Спортски журнал. trstenicani.rs. Архивирано из оригинала 5. 4. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2017. 
  9. ^ а б в Минић, Г. (28. 6. 2019). Миловановић: Срећан под БагдаломНеопходна новчана претплата. Спортски журнал, број 10422. стр. 5. [мртва веза]
  10. ^ а б в г д ђ е „Миловановић, Милош”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 1. 6. 2019. г. Приступљено 31. 7. 2019. 
  11. ^ а б Jovanović, Dragoljub (15. 8. 2006). „Serbia and Montenegro 2005/06” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 20. 12. 2020. 
  12. ^ „Trajal”. ФСРИС, званична презентација. Архивирано из оригинала 11. 6. 2009. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  13. ^ „"Više od fudbala" u Brusu 06. juna - za pomoć FK Kopaonik”. inmedija.net. 4. 6. 2017. Приступљено 20. 12. 2020. [мртва веза]
  14. ^ „Kopaonik”. ФСРИС, званична презентација. Архивирано из оригинала 29. 04. 2010. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  15. ^ „FK Trstenik se u prethodnom periodu pojačao”. ФК Трстеник ППТ, фејсбук страница. 14. 2. 2011. Приступљено 24. 7. 2015. 
  16. ^ Daišević, A. (24. 7. 2011). „Prijateljska utakmica: Sloga (K) - Bane 1:1”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  17. ^ а б Даишевић, А. (5. 8. 2011). „Слога сложно гази”. Ибарске новости. issuu.com. стр. 31. Приступљено 2. 1. 2021. 
  18. ^ Daišević, A. (4. 7. 2011). „Kraljevačka Sloga počela pripreme bez pola tima i trenera”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  19. ^ Daišević, A. (1. 8. 2011). „Memorijalni fudbalski turnir "Ljubiša Jakšić - Jakša": Sloga pobednik”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  20. ^ Daišević, A. (4. 8. 2011). „Prijateljska utakmica: Sloga (K) – Metalac (GM) 1:1”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  21. ^ Stojanović, Ljubica (13. 8. 2011). „Prva liga: Sinđelić pobedio, Radnički remizirao”. Јужне вести. Приступљено 30. 7. 2019. 
  22. ^ Daišević, A. (6. 12. 2011). „Statistički prikaz uspešne jeseni kraljevačke Sloge: U znaku Bobana Dmitrovića”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  23. ^ а б „Inđija - Sloga 3: 1 (2: 1)”. Општина Инђија. 22. 10. 2011. Приступљено 23. 10. 2011. 
  24. ^ Daišević, A. (21. 4. 2012). „PLS: Sloga - Banat 1:1”. srbijasport.net. Приступљено 21. 12. 2020. 
  25. ^ „Tri zlatna boda, Radničkog”. Спорт 025. 26. 5. 2012. Архивирано из оригинала 21. 05. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  26. ^ Daišević, A. (23. 5. 2012). „PLS: Sloga - Čukarički 1:2”. srbijasport.net. Приступљено 21. 12. 2020. 
  27. ^ а б Daišević, A. (3. 8. 2012). „Kraljevčani danas gostuju superligašu u Novom Pazaru”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  28. ^ а б Daišević, A. (10. 8. 2012). „Kraljevčani otvaraju novu sezonu gde su završili prethodnu”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  29. ^ Savatovic Sava, Dragan (12. 8. 2012). „Podela bodova u Lazarevcu”. srpskifudbal.rs. Архивирано из оригинала 22. 8. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  30. ^ а б Daišević, A. (18. 8. 2012). „PLS: Sloga – Borac 1:1”. srbijasport.net. Приступљено 21. 12. 2020. 
  31. ^ а б Daišević, A. (20. 7. 2013). „Fudbaleri Sloge uspešno okončali tešku prvoligašku sezonu i promovisali nekoliko odličnih mladih fudbalera”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  32. ^ „OFK Beograd deklasirao Slogu iz Kraljevo”. Новинска агенција Бета. akter.co.rs. 26. 9. 2012. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  33. ^ „KS: OFK Beograd - Sloga 5:0”. sportal.rs. 26. 9. 2012. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  34. ^ „OFK Beograd - Sloga Kraljevo 5:0”. ОФК Београд, званична презентација. 26. 9. 2012. Приступљено 21. 12. 2020. 
  35. ^ Daišević, A. (29. 6. 2013). „Dovedan za kormilom "belih"”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  36. ^ Daišević, A. (1. 7. 2013). „Predvođeni novim trenerom fudbaleri Sloge počeli pripreme za novu sezonu”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  37. ^ Daišević, Aleksandar (23. 9. 2013). „Sloga složno gazi”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  38. ^ „Jedinstvo Putevi - Sloga (Kraljevo) 3:1 - 1. kolo”. ФК Јединство Путеви, званична презентација. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2014. 
  39. ^ „Sloga (Kraljevo)-Vojvodina 1 : 1 (penalima 2 : 3)”. ФК Војводина, званична презентација. 26. 9. 2013. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  40. ^ Daišević, Aleksandar (26. 9. 2013). „Sloga stala na penalu”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  41. ^ Чапеља, Д. (26. 9. 2013). „Куп Србије: Жакула одбранио три пенала”. Дневник холдинг. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  42. ^ а б Ćirović, G. (19. 10. 2013). „Milovanović uleteo u sudijski zvižduk”. srpskifudbal.rs. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2020. 
  43. ^ а б „PLS: Kraljevo ne odustaje od elite”. mozzartsport.com. 12. 4. 2014. Приступљено 24. 7. 2015. 
  44. ^ а б Daišević, Aleksandar (12. 4. 2014). „Sloga nadigrala Bežaniju”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  45. ^ Daišević, Aleksandar (2. 6. 2014). „Za predsednika Sloge sedmo mesto više od očekivanog”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  46. ^ Daišević, Aleksandar (30. 7. 2014). „Trener fudbalera Sloge ne krije da "cedi drenovinu"”. srbijasport.net. Приступљено 24. 7. 2015. 
  47. ^ Daišević, Aleksandar (16. 8. 2014). „Sloga ljulja Javor”. srbijasport.net. Приступљено 21. 12. 2020. 
  48. ^ Stanić, Dragorad (10. 7. 2014). „Sa Vlasine u fudbalske visine”. Врањске. Приступљено 22. 12. 2020. 
  49. ^ Stanić, Dragorad (21. 8. 2014). „Radnik remizirao na startu”. Врањске. Приступљено 1. 1. 2021. [мртва веза]
  50. ^ Đorđević, Dušan (25. 8. 2014). „Radnik "pregazio" Kolubaru”. okradio.rs. Приступљено 24. 7. 2015. 
  51. ^ а б Stanić, Dragorad (4. 9. 2014). „Radnik na dobrom putu”. Врањске. Приступљено 22. 12. 2020. [мртва веза]
  52. ^ Станић, Драгорад (18. 10. 2014). „Радник славио у надокнади”. Врањске. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. Приступљено 23. 10. 2014. 
  53. ^ а б „ПЛС: Пораз Пролетера од Радника”. Дневник холдинг. Радио-телевизија Војводине. 15. 3. 2015. Приступљено 24. 7. 2015. 
  54. ^ Pavlović, Bojan (28. 3. 2015). „Sloboda-Radnik 1:2 izvestaj (VIDEO)”. СОС канал. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2015. 
  55. ^ а б „Радник славио у Ужицу и наставио пут ка елити”. Спортски журнал. 28. 3. 2015. Приступљено 24. 7. 2015. 
  56. ^ „Историјски дан за Радник, Сурдуличани у Супер лиги, Јавор на корак од повратка!”. Спортски журнал. 13. 5. 2015. Приступљено 24. 7. 2015. 
  57. ^ „"Sloga" u finišu ispustila pobedu protiv "Radnika"”. ebranicevo.com. 16. 5. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. Приступљено 17. 5. 2015. 
  58. ^ Stanić, Dragorad (28. 5. 2015). „Superligaški ples Surduličana”. Врањске. Приступљено 1. 1. 2021. 
  59. ^ а б в Стојковић, Ј. (25. 5. 2015). „Радник из Сурдулице ушао у Суперлигу: Славље уз 5.000 навијача”. Вечерње новости. Приступљено 24. 7. 2015. 
  60. ^ а б в „Statistika FK Radnik Surdulica Prva liga Srbije 2014/15”. ФК Радник Сурдулица, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  61. ^ Vuković, Dejan (24. 9. 2014). „Mrkela za osminu finala”. subotica.info. Приступљено 1. 1. 2021. [мртва веза]
  62. ^ „1.Kolo: Spartak - Radnik”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 19. 7. 2015. Архивирано из оригинала 25. 07. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  63. ^ „Фудбалери "Радника" из Сурдулице играли без голова у Суботици”. РТВ Врање. 19. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015. 
  64. ^ Rosić, Stefan (19. 7. 2015). „Spartak - Radnik 0:0 , izveštaj (VIDEO)”. СОС канал. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015. 
  65. ^ „Радник – Војводина 2:2 (2:1)”. ФК Војводина, званична презентација. 26. 7. 2015. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 27. 7. 2015. 
  66. ^ „Погледајте победу Рада и евроголове Дабића и Михајловића (ВИДЕО)”. Спортски журнал. 2. 8. 2015. Приступљено 3. 8. 2015. 
  67. ^ а б „Može i bez brata: Dragoljub srušio Surdulicu!”. mondo.rs. 11. 9. 2015. Архивирано из оригинала 12. 05. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2016. 
  68. ^ „Radnik: Malo igrača, mnogo problema”. mondo.rs. 26. 11. 2015. Приступљено 1. 1. 2021. 
  69. ^ „Radnik - OFK Beograd 2:1 (0:0)”. ОФК Београд, званична презентација. 6. 12. 2015. Приступљено 1. 1. 2021. 
  70. ^ Ristić, V. (6. 3. 2016). „Nula u Surdulici”. Спорт. Архивирано из оригинала 22. 08. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  71. ^ а б „Statistika FK Radnik Surdulica Super liga Srbije 2015/16”. ФК Радник Сурдулица, званична презентација. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  72. ^ Nikolić, Aleksandar (15. 10. 2016). „Radnik savladao Novi Pazar”. Јужне вести. Приступљено 27. 12. 2016. 
  73. ^ а б K, A. (29. 10. 2016). „Partizan slavio u Surdulici, dva gola Đurđevića”. Б92. Приступљено 27. 12. 2016. 
  74. ^ „Zvezdi bodovi posle preokreta u Surdulici”. Ало!. 14. 12. 2016. Приступљено 27. 12. 2016. 
  75. ^ „Партизан преокретом савладао Радник”. Новинска агенција Бета. Радио-телевизија Србије. 8. 4. 2017. Приступљено 1. 1. 2021. 
  76. ^ Jovanović, M. (24. 4. 2017). „Radnik pobedio oslabljeni Spartak”. Јужне вести. Приступљено 30. 4. 2017. 
  77. ^ „Radova crna serija i put ka dnu tabele: Radnik pokorio Banjicu”. mozzartsport.com. 29. 4. 2017. Приступљено 30. 4. 2017. 
  78. ^ „Fijasko Surduličana: Radnik-Crvena zvezda 0:5 (0:1)”. Врањске. 11. 8. 2017. Приступљено 1. 1. 2021. 
  79. ^ „Zbog ozbiljnih povreda protiv Zvezde, pauza za tri igrača u narednih nekoliko kola”. ФК Радник Сурдулица, званична презентација. 11. 8. 2017. Приступљено 1. 1. 2021. 
  80. ^ Jovanović, M. (1. 4. 2018). „Radnik minimalcem savladao Javor”. Јужне вести. Приступљено 1. 1. 2021. 
  81. ^ Lazić, Nemanja (27. 6. 2018). „SURDULIČANI SKLAPAJU MOZAIK: Stanković ponovo u Radniku, Pejčić i Milovanović u Surdulici i naredne sezone”. hotsport.rs. Приступљено 1. 1. 2021. 
  82. ^ „Het trikom Haskića i “evrogolom” Đorđevića Radnički do rekordne pobede (VIDEO)”. sportjuga.rs. 2. 3. 2019. Приступљено 1. 1. 2021. 
  83. ^ Kovačević, Milena (16. 3. 2019). „SUPERLIGA SRBIJE Radnik ne zna za poraz u Surdulici, pao i Napredak”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  84. ^ а б „Zlatanović u Radnikovom Klubu 100”. vranjenews.rs. 21. 5. 2019. Приступљено 1. 1. 2021. 
  85. ^ M, D. (21. 6. 2019). „NAPREDAK KOMPLETIRA REDOVE Danas su autograme na ugovore stavili Miloš Milovanović iz Radnika i Marko Milošević golman Zemuna”. sportskevesti.rs. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 26. 12. 2020. 
  86. ^ „Дугогодишњи дефанзивац (штопер/леви бек) и капитен Радника, Милош Миловановић, нови је фудбалер нашег клуба!”. ФК Напредак Крушевац, незванична фејсбук страница. 22. 6. 2019. Приступљено 2. 1. 2021. 
  87. ^ „Тихи херој јучерашње победе - беспрекорни борац Милош Миловановић - против Чуке непогрешив у одбрани! Перфектна партија! 👏💪🔴”. ФК Напредак Крушевац, незванична фејсбук страница. 10. 11. 2019. Приступљено 2. 1. 2021. 
  88. ^ „У Напредак стигли Маркоски, Спремо и Пајовић”. Спортски журнал. 15. 6. 2019. Приступљено 2. 1. 2021. 
  89. ^ Šoškić, Vladimir (19. 7. 2019). „SOCCER analiza nove Superlige 2019/2020: Nova pravila, stare kuke”. portal.soccerbet.rs. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  90. ^ „OVO JE SKANDAL! Sudija Nikolić pretio Radomanu zbog komentara utakmice Napredak - Zvezda!”. Информер. 11. 10. 2019. Приступљено 2. 1. 2021. 
  91. ^ Nikolić, Goran (6. 12. 2019). „Poslednja utakmica U 2019.: Napredak-Mačva”. ТВ Јефимија. Приступљено 2. 1. 2021. 
  92. ^ Блажић, М. (4. 12. 2019). „Партизан прокоцкао победу: Напредак од 0:2 до тријумфа у Хумској”. Вечерње новости. Приступљено 2. 1. 2021. 
  93. ^ Marković, J. (14. 2. 2020). „NASTAVAK TAKMIČENJA U SUPER LIGI: Cilj Napretka – opstanak u društvu najboljih!”. krusevacpress.com. Приступљено 2. 1. 2021. 
  94. ^ „Црвена звезда – Напредак 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 14. 3. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  95. ^ Marković, J. (5. 6. 2020). „NAPREDAK GOSTUJE VOŽDOVCU: Zbog povreda izostaju Milovanović, Pajović i Baha”. krusevacpress.com. Приступљено 2. 1. 2021. 
  96. ^ „Srpska pijaca: Rekorder napustio Lučane, Stjepanović u penziji, Markoski još godinu”. mozzartsport.com. 4. 7. 2020. Приступљено 1. 1. 2021. 
  97. ^ „Fudbaleri Zlatibora osvojili peti bod”. Радио Луна [sh]. 14. 9. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  98. ^ Marković, Ljubiša (3. 10. 2020). „Ivanovo iskušenje”. krusevacgrad.rs. Приступљено 2. 1. 2021. 
  99. ^ „Црвена звезда - Напредак 3:0 (2:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 4. 10. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  100. ^ Nišavić, Dimitrije (4. 10. 2020). „ZVEZDA RUTINSKI DO POBEDE: Falćineli i Ivanić ponovo strelci! (VIDEO)”. hotsport.rs. Приступљено 2. 1. 2021. 
  101. ^ „Recept iz El klasika za Žarkovo”. mozzartsport.com. 20. 10. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  102. ^ „Напредак (Крушевац) 2 : 0 ОФК Жарково (Жарково)”. Фудбалски савез Србије. 20. 10. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  103. ^ Todić, Maja (20. 10. 2020). „Napredak preokretom protiv Žarkova do 1/8 finala Kupa”. Спорт клуб. Приступљено 2. 1. 2021. 
  104. ^ Acan, Ana (25. 10. 2020). „Mačva poražena od Napretka”. ФК Мачва Шабац, званична презентација. Приступљено 2. 1. 2021. 
  105. ^ Jocić, Ljubica (17. 10. 2020). „Remi Radničkog u Kruševcu sa novim trenerom”. Јужне вести. Приступљено 1. 1. 2021. 
  106. ^ „Fudbal: Marčić precizan za Spartakov bod u Kruševcu”. subotica.com. 1. 11. 2020. Приступљено 1. 1. 2021. 
  107. ^ „Šta je maksimum?!”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. 5. 11. 2020. Приступљено 2. 1. 2021. 
  108. ^ „Superliga: Javor za opstanak, Proleter klizi, Napredak bez istaknutih napadača na Čuku”. mozzartsport.com. 4. 5. 2021. Приступљено 4. 5. 2021. 
  109. ^ Joković, Goran (18. 5. 2021). „Napredak-Mladost 2:0 (1:0)”. ФК Младост Лучани, званична презентација. Приступљено 21. 5. 2021. 
  110. ^ Минић, Г. (13. 6. 2021). Миловановић се поздравиоНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Србија), број 11117. стр. 5. [мртва веза]
  111. ^ „Stižu pojačanja”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. 11. 6. 2021. Приступљено 13. 6. 2021. 
  112. ^ Arsić, Zarko (8. 7. 2021). „Miloš Milovanović pojačao Mladost GAT”. srbijasport.net. Приступљено 5. 8. 2021. 
  113. ^ Поповић, М. (4. 7. 2021). „Припреме почели фудбалери Младости ГАТ из Новог Сада”. Дневник холдинг. Приступљено 5. 8. 2021. 
  114. ^ Vujanović, H. D. (8. 8. 2021). „Grafičar i Mladost bez municije”. srbijasport.net. Приступљено 9. 8. 2021. 
  115. ^ „Prva liga Srbije: Grafičar - Mladost NS 0:0, ceo meč”. Звезда ТВ. Јутјуб. 8. 8. 2021. Приступљено 9. 8. 2021. 
  116. ^ Tomašević, Dalibor (22. 10. 2021). „PRVA LIGA Derbi u Žarkovu, Javor zaustavlja “dizelku”…”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 01. 06. 2022. г. Приступљено 18. 5. 2022. 
  117. ^ „ПЛС: Младост ГАТ – Кабел 4:0”. nsfudbal.com. 27. 9. 2021. Приступљено 18. 5. 2022. 
  118. ^ „Ренић напустио Младост ГАТ после четири године”. nsfudbal.com. 3. 1. 2022. Приступљено 18. 5. 2022. 
  119. ^ а б Предојевић, А. (15. 4. 2022). „Миловановић, капитен Младости ГАТ: Следи нам серија од седам дербија”. Дневник холдинг. Приступљено 18. 5. 2022. 
  120. ^ а б „Mladost GAT bez Brazilca do kraja sezone, Javor to pokušava da iskoristi”. mozzartsport.com. 21. 4. 2022. Приступљено 18. 5. 2022. 
  121. ^ „Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена”. Спортски журнал. 17. 5. 2022. Приступљено 18. 5. 2022. 
  122. ^ „На пролеће мора боље и ефикасније”. nsfudbal.com. 30. 11. 2022. Приступљено 17. 12. 2022. 
  123. ^ „Пантовић и Змајеви срушили Младост!”. ФК Вождовац, званична презентација. 4. 11. 2022. Архивирано из оригинала 17. 12. 2022. г. Приступљено 17. 12. 2022. 
  124. ^ „Новосађани се растали са чак 11 играча, стигла и два појачања”. Спортски журнал. 16. 12. 2022. Приступљено 17. 12. 2022. 
  125. ^ Ašković (25. 1. 2023). „"Majstori" doveli ceo tim, "grafosi" sa pet omladinaca, lider sačuvao ekipu, prometno na Lagatoru, Zlatiboru i u Novom Sadu”. srbijasport.net. Приступљено 25. 2. 2023. 
  126. ^ Ašković (3. 2. 2023). „"Kanarinci" na pripremama u Međugorju”. srbijasport.net. Приступљено 25. 2. 2023. 
  127. ^ „Нула у Челареву”. nsfudbal.com. 12. 3. 2023. Приступљено 1. 6. 2023. 
  128. ^ Vujanović, H.D. (18. 3. 2023). „Kanarinci zatvoreni u kavez na Novom Beogradu”. srbijasport.net. Приступљено 1. 6. 2023. 
  129. ^ „RFK Novi Sad poražen na gostovanju u Milanovcu”. РФК Нови Сад. 27. 3. 2023. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 1. 6. 2023. 
  130. ^ „РФК НС-1921 – Раднички (СМ) 1:4”. nsfudbal.com. 1. 4. 2023. Приступљено 1. 6. 2023. 
  131. ^ Максимовић, М. (28. 5. 2023). „ПЛС - Седмицом у Супер лигу: ИМТ демолирао Новосађане”. Спортски журнал. Приступљено 1. 6. 2023. 
  132. ^ Daišević, Aleksandar (26. 7. 2023). „Sloga nadigrala Polet”. srbijasport.net. Приступљено 3. 9. 2023. 
  133. ^ Daišević, Aleksandar (19. 8. 2023). „Pobeda Konarevaca na Gradskom stadionu”. srbijasport.net. Приступљено 3. 9. 2023. 
  134. ^ Daišević, Aleksandar (2. 9. 2023). „Slogin prvenac kod Spomen parka”. srbijasport.net. Приступљено 3. 9. 2023. 
  135. ^ а б Daišević, Aleksandar (23. 11. 2013). „Sloga i protiv Proletera nastavila pobednički niz u Kraljevu”. srbijasport.net. Приступљено 7. 1. 2021. 
  136. ^ Daišević, Aleksandar (2. 1. 2014). „U kraljevačkoj Slogi bi da zadrže ceo tim”. srbijasport.net. Приступљено 7. 1. 2021. 
  137. ^ Daišević, Aleksandar (15. 1. 2014). „Fudbaleri kraljevačke Sloge počeli pripreme za drugi deo sezone”. srbijasport.net. Приступљено 7. 1. 2021. 
  138. ^ Stanić, Dragorad (28. 8. 2014). „Jeremić dvostruki strelac”. Врањске. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  139. ^ Daišević, Aleksandar (21. 9. 2013). „Marušić torpedovao Inđijce”. srbijasport.net. Приступљено 7. 1. 2021. 
  140. ^ Stanić, Dragorad (17. 10. 2013). „Druga uzastopna pobeda Surduličana”. Врањске. Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  141. ^ „Predstavljen Zvezdin novi desni bek”. mozzartsport.com. 9. 7. 2017. Приступљено 7. 1. 2021. 
  142. ^ Joksić, Aleksandar (16. 7. 2020). „Nemanja Miletić skicira desnog beka Partizana: Sise je super, Lutovac može da me zameni, Vule bio spreman za još godinu dana”. mozzartsport.com. Приступљено 7. 1. 2021. 
  143. ^ „Lekanić napustio Borac”. mondo.ba. 10. 7. 2019. Приступљено 7. 1. 2021. 
  144. ^ „Antonijević - Svi kao jedan”. ФК БСК Борча, званична презентација. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  145. ^ „Vulić prvo pojačanje”. sport014.rs. 2017. Архивирано из оригинала 8. 7. 2017. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  146. ^ Емир Ровчанин на веб-сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  147. ^ Стефан Драшковић на веб-сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  148. ^ Đ, N. (12. 12. 2015). „Het-trik Vieire, 'Grofova' Zvezda u istoriji kluba”. Б92. Приступљено 7. 1. 2021. 
  149. ^ „Radnik – Radnički: 1:2”. Врањске. 23. 9. 2018. Архивирано из оригинала 24. 09. 2018. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  150. ^ Тодоровић, Тома (23. 9. 2018). Дерби југа НишлијамаНеопходна новчана претплата. Спортски журнал, број 10151. стр. 5. [мртва веза]
  151. ^ „Радник (Сурдулица) 1 : 2 Раднички (Ниш)”. Фудбалски савез Србије. 22. 9. 2018. Приступљено 6. 1. 2021. 
  152. ^ „Pregled odigranih mečeva 9. kola Super lige Srbije”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 23. 9. 2018. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 6. 1. 2021. 
  153. ^ „M. Milovanović” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 25. 2. 2023. 
  154. ^ „M. Milovanović”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  155. ^ „Miloš Milovanović”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  156. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2016/17.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  157. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  158. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  159. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  160. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2021. 
  161. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2021/22.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 5. 8. 2021. 
  162. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 25. 7. 2022. [мртва веза]
  163. ^ „Milovanović, Miloš — sezona 2022/23.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 25. 2. 2023. 
  164. ^ „Коначно у елити - Новосадска стаза чуда”. Спортски журнал. 23. 5. 2022. Приступљено 25. 5. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]