Миљан Павковић

Миљан Павковић
Лични подаци
Пуно име Миљан Павковић
Датум рођења (1981-04-20)20. април 1981. (43 год.)
Место рођења Зајечар, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,78 m
Информације о каријери
НБА драфт 2003. / није изабран
Проф. каријера 1998—2019
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
1998—2004
2004—2005
2005—2007
2007—2011
2011—2012
2012—2013
2013
2013—2014
2014—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2019		 Здравље
НИС Војводина
Будућност
Хемофарм
Раднички Крагујевац
Нимбурк
Игокеа
Стеауа Букурешт
Работнички
Лијеткабелис
Вршац
Шенчур

Миљан Павковић (Зајечар, 20. април 1981) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији плејмејкера.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Кошарком је почео да се бави у Младости из Зајечара кад је имао десет година, а потом је шест сезона носио дрес Здравља из Лесковца. У том клубу је стекао пуну афирмацију, где је са Митићем представљао један од најбољих пик енд рол тандема у земљи.

Након одласка из Здравља провео је једну и по сезону у дресу НИС Војводине. У августу 2005. је потписао двогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[1] Са њима је освојио прво црногорско првенство и куп у сезони 2006/07.

У јуну 2007. је потписао уговор са Хемофармом.[2] Са њима је провео наредне четири сезоне. Често је са Вршчанима стизао до финала домаћих такмичења, али није успео да освоји ниједан трофеј са њима. У сезони 2010/11. био је најбољи асистент Јадранске лиге.[3]

У лето 2011. је потписао уговор са Радничким из Крагујевца.[4] У Раднички га је довео тренер Мирослав Николић са којим је већ сарађивао у Хемофарму. Био је један од најбољих играча тима и чинио је сјајан тандем са Американцем Сајмоном. Био је незаменљив и на доста утакмица је провео свих 40 минута на паркету.

За сезону 2012/13. је потписао уговор са екипом Нимбурка.[5] Са њима је одиграо на личном плану једну од најслабијих сезона у каријери, али је успео да освоји чешко првенство и куп.

Сезону 2013/14. је започео у Игокеи.[6] Међутим, није успео да се наметне, па је већ средином новембра 2013. добио отказ.[7] Касније тог месеца потписао је за Стеауу из Букурешта[8] и у њој провео остатак сезоне. За сезону 2014/15. је потписао уговор са екипом Работничког,[9] а наредну је био члан Лијеткабелиса.

У сезони 2016/17. поново је бранио боје Вршца.[10] У јуну 2017. је потписао за Шенчур. Након две сезоне у овом клубу, одлучује да заврши играчку каријеру.[11]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са кадетском репрезентацијом СР Југославије освојио је златну медаљу на Европском првенству 1997. у Белгији.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Pavković konačno u Budućnosti”. b92.net. 21. 8. 2005. Приступљено 13. 2. 2014. 
  2. ^ „Hemofarm adds Miljan Pavkovic”. eurocupbasketball.com. 27. 6. 2007. Приступљено 13. 2. 2014.  (језик: енглески)
  3. ^ „JADRANSKA LIGA – MILJAN PAVKOVIĆ NAJBOLJI ASISTENT LIGE”. beobasket.net. 18. 3. 2011. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  4. ^ „Miljan Pavković u Radničkom”. mondo.rs. 19. 7. 2011. Приступљено 13. 2. 2014. [мртва веза]
  5. ^ „Pavković u Nimburku”. kosarka.rs. 13. 6. 2012. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  6. ^ „Miljan Pavković potpisao za Igokeu”. sportal.rs. 2. 7. 2013. Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  7. ^ „Игокеа отпустила плејмејкера, Павковић отишао за Бајићем”. zurnal.rs. 17. 11. 2013. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  8. ^ „Pavković pronašao posao u Rumuniji”. sportal.rs. 29. 11. 2013. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  9. ^ „Pavković u Rabotničkom”. sportal.rs. 3. 9. 2014. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 4. 9. 2014. 
  10. ^ „Вршац ангажовао озбиљно појачање, Павковић диригује игром”. zurnal.rs. 24. 9. 2016. Приступљено 24. 9. 2016. 
  11. ^ „Trener Miljan Pavković: Ko nema visinu, ima svoj trik”. basketballsphere.com. 30. 7. 2019. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]