Немања Петрић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Немања Петрић | ||
Датум рођења | 28. јул 1987. | ||
Место рођења | Пријепоље, СФРЈ | ||
Држављанство | Србија | ||
Висина | 202 cm | ||
Информације о каријери | |||
Смеч | 333 cm | ||
Блок | 320 cm | ||
Позиција | примач сервиса | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
2005—2007 2007—2010 2010—2011 2011—2014 2014—2018 2018— |
Млади радник Будућност Асе-Леник Сир Сејфти Перуђа ДХЛ Модена Волеј Белогорје | ||
Репрезентативна каријера | |||
Године | Репрезентација | ||
2009– | Србија | ||
Немања Петрић (Пријепоље, 28. јул 1987) је српски одбојкаш. Висок је 202 cm и игра на позицији примача сервиса.
Почетак Петрићеве професионалне каријере уско је повезан са Игором Колаковићем, који га је довео из пожаревачког Младог радника у подгоричку Будућност и тамо му био тренер три године (2007 - 2010), а као селектор му је дао шансу да се искаже и у репрезентацији Србије.
Са Подгоричанима је једанпут био првак Црне Горе (2007/08) и два пута побједник Купа Црне Горе (2007/08, 2008/09). Финансијски проблеми са којима се Будућност суочила 2009. натјерали су већину играча на размишљање о промјени средине.
Годину дана касније, Петрић се сели у Белгију, односно у тамошњи Асе-Леник, у чијем дресу проводи само једну сезону, након чега ће потписати уговор са италијанском Сир Сејфти Перуђом, у којој је, играјући са Квиском Вујевићем и сарађујући са тренером Слободаном Ковачем, стекао пуну играчку зрелост. Сама екипа је, за двије и по године, прешла пут од друголигаша до финалисте плеј-офа Серије А1.[1]
Жеља за освајањем нових трофеја га је, 2014, одвела у Модену, што се показало паметним избором, пошто је већ у првој сезони (2014/15) укњижена титула побједника Купа Италије и финале плеј-офа Серије А1.[2]
У првој сезони на чизми (2011/12), играо је за Сир Сејфти Перуђу у Серији А2. Био је 21. поентер (382 поена, 30 утакмица)[3] и 50. примач (130 идеално примљених сервиса) тог надметања.[4]
Сир Сејфти Перуђа је изборила пласман у највиши ранг такмичења, па је Петрић, у сезони 2012/13, имао премијеру у Серији А1. У регуларном дијелу је био 38. поентер (346 поена, 22 утакмице)[5] и 56. примач (90 идеално примљених сервиса).[6] У плеј-офу је одиграо само двије утакмице и остварио 32 поена (51. мјесто)[7] и имао 1 идеално примљен сервис (79. мјесто).[8] У Купу Италије је био 21. поентер (13 поена, 1 утакмица)[9] и 21. примач (4 идеална пријема).[10]
Сезона 2013/14. је најуспјешнија у дотадашњој историји Сир Сејфти Перуђе. Петрићев допринос игри тима који је догурао до финала плеј-офа и националног купа изгледао је овакоː 22 одигране утакмице у регуларном дијелу, 327 поена (7. мјесто)[11] и 94 идеално примљена сервиса (28. мјесто).[12] У плеј-офу је био 2. поентер (169 поена, 11 утакмица)[13] и 5. примач (42 идеална пријема).[14] У Купу Италије је био 4. поентер (37 поена, 3 утакмице)[15] и 13. примач (12 идеалних пријема).[15]
У регуларном дијелу сезоне 2014/15. био је, као првотимац моденског Пармаређа, 20. на листи најбољих поентера (290 поена, 24 утакмице)[16] и 38. на листи најбољих примача (87 идеално примљених сервиса)[17] Серије А1. У плеј-офу, био је 6. поентер (103 поена, 8 утакмица)[18] и 11. примач (29 идеалних пријема).[19] У Купу Италије, био је 2. поентер (54 поена, 3 утакмице)[20] и 14. примач (8 идеалних пријема).[21]
Као што је већ поменуто, Петрић је репрезентативну каријеру започео у мандату Игора Колаковића (2009), да би, потом, неколико година био изостављан са списка. Коначно, 2013. је услиједио повратак и од тада је стандардан у српском тиму.[22] Има бронзану медаљу са Европског првенства 2013. и сребро у Свјетској лиги 2015. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу у Паризу на Европском првенству 2019. године победом у финалу против Словеније са 3:1.[23]
Закључно са финалном утакмицом Свјетске лиге 2015. одиграо је 68 званичних утакмица за орлове.[24]