Никола Танхофер

Никола Танхофер
Лични подаци
Датум рођења(1926-12-25)25. децембар 1926.
Место рођењаСесвете, Загреб, Краљевина СХС
Датум смрти24. новембар 1998.(1998-11-24) (71 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеФилозофски факултет у Загребу
Занимањередитељ, сценариста и директор фотографије
Рад
Активни период1945–1978.
Веза до IMDb-а

Никола Тахнофер (Загреб, 25. децембар 1926 — Загреб, 24. новембар 1998) био је југословенски и хрватски редитељ, сценариста и директор фотографије. Током каријере добио је велики број награда, а издваја се Златна арена за режију 1958. године, за филм Х-8.

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. децембра 1926. године у Сесветеу, градској четврти Загреба. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, а након завршетка Другог светског рата радио је као лаборант, тонски техничар, сниматељ-репортер, а 1949. године почео да се бави захтевнијим послом сниматеља играних и краткометражних филмова.[1]

Као директор фотографије дебитовао је у филму Застава из 1949. године, редитеља Бранка Марјановића. Након тога, посао директора фотографије имао је у филмовима Плави 9 (1950), Цигули Мигули (1952), Сињи галеб (1953).[1]

Опробао се и као режисер, а први филм који је режирао био је Није било узалуд, 1957. године.

Године 1958. снимио је своје најуспешније остварење, филм Х-8, који је на Филмском фестивалу у Пули освојио Златну арену за најбољи филм, а Танхофер је награђен са Златном ареном за режију.[2]

Био је утемељивач одсека филмског и телевизијског снимања, 1969. године на Академији драмске уметности у Загребу, где је био и предавач.[1]

Године 1981, објавио је књигу Филмска фотографија, а 1997. студију О боји.

Преминуо је 24. новембра 1998. године у Загребу. Постхумно је награђен Крешо Голик наградом 1999. године, за животно дело у филмској уметности.[3]

Године 2014. удружење филмских сниматеља Хрватске основало је Награду Никола Танхофер, које се додељује за најбоља осварења уметости и умећа филмског снимања.[4]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1940-е
1950. Застава директор фотографије
1950-е
1950. Плави 9 директор фотографије
1951. Изложба средњовековне умјетности народа Југославије директор фотографије, сценариста
1952. Цигули Мигули директор фотографије
1953. Сегестица директор фотографије
1953. Сињи галеб директор фотографије
1953. Прослава 6. корпуса у Славонском Броду директор фотографије
1955. Огледало директор фотографије
1956. Опсада директор фотографије, сценариста
1957. Није било узалуд режисер, сценариста
1958. Поздрави с Јадрана директор фотографије
1958. Х-8 режисер, сценариста (идеја)
1958. Клемпо режисер
1959. Осма врата режисер
1960-е
1961. Срећа долази у 9 режисер
1963. Двоструки обруч режисер
1964. Свануће режисер, сценариста
1965. Кључ директор фотографије
1965. Матуранти директор фотографије
1965. Чујеш ли ме? директор фотографије
1967. Летови који се памте режисер 7 епизода
1970-е
1970. Бабље лето директор фотографије, режисер
1972. Мојца директор фотографије
1972. Рецитал директор фотографије
1972. Иван Лацковић Кроата директор фотографије
1973. Шала директор фотографије
1978. Чујеш ли ме сад? директор фотографије

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Nikola Tanhofer”. kinotuskanac.hr. Приступљено 6. 8. 2018. 
  2. ^ „Reprezentacija radničke klase u popularnim hrvatskim i jugoslavenskim filmovima”. repozitorij.fpzg.unizg.hr. Приступљено 6. 8. 2018. [мртва веза]
  3. ^ „Ostavio sam u našoj kinematografiji prostor za neke nove klince”. yugopapir.com. Приступљено 6. 8. 2018. 
  4. ^ Snimateljska nagrada "Nikola Tanhofer" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2018) hrup.hr

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]