![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Општина Сечањ | |
---|---|
![]() Центар Сечња | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски управни округ |
Седиште | Сечањ |
Становништво | |
— 2022. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 523 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Небојша Мељанац (СНС) () |
Веб-сајт | secanj |
Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ha).
Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.
У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:
Национални састав општине према попису из 2002. године:
Ту су још и Македонци и остали.
Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.
Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Бугари, Македонци и остали.
Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.
Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.[3]
У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.
Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.