Поточац (Параћин)

Поточац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 1096
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 33″ С; 21° 18′ 33″ И / 43.809166° С; 21.309166° И / 43.809166; 21.309166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 m
Поточац на карти Србије
Поточац
Поточац
Поточац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35207
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.

Овде се налазе Запис Младеновића храст на Својновачком брегу (Поточац), Запис Павловића храст (Поточац) и Запис Младеновића храст (Поточац).

Географија

[уреди | уреди извор]

У близини Поточца протиче и река Велика Морава. Река Велика Морава је од села удаљена отприлике два километра, а на планини Јухор која је удаљена неких 5-6 километара, налази се неистражено археолошко налазиште под називом Момчилов град за које се тврди да потиче још из старијег гвозденог доба.

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Поточац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Поточац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

Село је 1905. године имало 190 кућа.

Према пореклу ондашње становништво Поточца из 1905. године може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 3 породице са 17 куће
  • Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 71 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
  • Из околине има 4 породице са 33 куће.
  • Из околине Ниша и Алексинца има 4 породице са 21 куће.
  • Породице непознатог порекла има 2 породице са 17 куће.
  • Из Топличког округа има 1 породица са 15 куће.
  • Из околине Пожаревца има 1 породица са 8 куће.
  • Из околине Врања има 1 породица са 3 куће. (подаци датирају из 1905. године[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Поточац живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,1 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.746
1953. 1.869
1961. 1.875
1971. 1.818
1981. 1.651
1991. 1.582 1.392
2002. 1.309 1.584
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.303 99,54%
Муслимани
  
1 0,07%
непознато
  
5 0,38%
Поточац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 54 54 54 57 56 58 58 58 59 62 63 62
Пореске главе* - 70 71 71 72 77 73 70 70 73 76 77
Арачке главе** 150 161 163 163 162 167 173 177 181 186 190 192
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.3 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]