Радмило Михајловић

Радмило Михајловић
Лични подаци
Датум рођења (1964-11-19)19. новембар 1964. (60 год.)
Место рођења Фоча, СФР Југославија
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Сутјеска Фоча
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1988
1988—1989
1989—1990
1991—1993
1993—1994
1997
1997—1998		 Жељезничар Сарајево
Динамо Загреб
Бајерн Минхен
Шалке 04
Ајнтрахт Франкфурт
Похан Стилерс
АПОП Пафос		 119
26
34
58
10
3
14		 (67)
(9)
(4)
(12)
(0)
(0)
(5)
Репрезентативна каријера
1986—1989 СФР Југославија 6 (1)

Радмило Михајловић (Фоча, 19. новембар 1964) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. новембра 1964. године у Фочи. Прве фудбалске кораке је направио у фочанској Сутјесци. Играо је на позицији нападача. Убрзо је примећен његов таленат и наставио је каријеру у сарајевском Жељезничару. За екипу са „Грбавице” је играо пуних пет сезона у периоду од 1983. до 1988. године и на 119 наступа постигао је 62 погодака.[1] У сезони 1986/87. био је најбољи стрелац фудбалског првенства Југославије са 23 постигнута гола.[2] Био је део чувене генерације Жељезничара која је испала у полуфиналу Купа УЕФА од мађарског Видеотона. Није играо реванш сусрет пошто је добио други жути картон.[3]

Каријеру је наставио у загребачком Динаму 1988. године, захваљујући тадашњем тренеру „модрих” Ћири Блажевићу.[4] Играо је само једну сезону, уписао је укупно 31 наступ и постигао 12 голова.[5] Једини је Србин који је био капитен Динама и то на утакмици против Партизана.[6][7] Интернационалну каријеру је градио у немачкој Бундеслиги, играјући прво за Бајерн из Минхена. Са екипом Бајерна је освојио титулу првака у сезони 1989/90, а постигао је четири гола у првенству. После нешто више од годину дана прешао је у зимском прелазном року сезоне 1990/91, у тада друголигаша Шалке 04.[8] Михајловић је са тимом из Гелзенкирхена освојио другу Бундеслигу и вратио се у елитни ранг такмичења. Постигао је 12 голова на 60 одиграних утакмица за Шалке.[9] Такође је играо за Ајнтрахт из Франкфурта годину дана, али без запаженијег учинка.[10]

У позним фудбалским годинама играо је за јужнокорејски Поханг Стилерс и у кипарском АПОП Пафосу где је завршио играчку каријеру 1998. године.[11] Током 2006. кратко време је био на дужности техничког директора ФК Рад из Београда.[12] Има менаџерску агенцију и ради као скаут углавном у западној Европи.[13]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије је играо на шест утакмица и постигао један гол.[14] Дебитовао је 29. октобра 1986. на утакмици против Турске у квалификацијама за одлазак на Европско првенство у Немачкој. Једини погодак у дресу државног тима Михајловић је постигао у сусрету против Швајцарске, одиграном у Луцерну 24. августа 1988. године. У тој утакмици Југословени су победили са 2:0. Последњи меч за Југославију је одиграо 13. децембра 1989. у Лондону против Енглеске.[15]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Наступи за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Резултат Гол Такмичење
1. 29. октобар 1986. Сплит  Турска 4:0 0 Квалификације за Европско првенство 1988.
2. 29. август 1987. Београд  Совјетски Савез 0:1 0 Пријатељска
3. 4. јун 1988. Бремен  Западна Немачка 1:1 0
4. 24. август 1988. Луцерн  Швајцарска 2:0 1
5. 5. април 1989. Атина  Грчка 4:1 0
6. 13. децембар 1989. Лондон  Енглеска 1:2 0

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Зорицом Михајловић и са њом има двоје деце, сина Стефана и кћерку Стефанију.[16][17] Радмилов син Стефан је исто фудбалер, играо је за Црвену звезду, Рад, Борац Чачак и Војводину.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Radmilo Mihajlović FK Željezničar”. 1921.ba. 05. 03. 2016. Приступљено 25. 11. 2018. 
  2. ^ „Kraljevi strelaca”. strategija.org. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  3. ^ „Radmilo Mihajlović: Da sam igrao, prošli bi Videoton”. aljazeera.net. 09. 04. 2016. Приступљено 25. 11. 2018. 
  4. ^ „Ispovest srpskog Linekera!”. espreso.rs. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  5. ^ „Povijest Dinama Radmilo Mihajlović”. gnkdinamo.hr. 25. 11. 2018. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2018. 
  6. ^ „Intervju - Radmilo Mihajlović: O “auto ugovorima“ u SFRJ!”. РТВ БН. 02. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  7. ^ „Mihajlović: Jedini sam Srbin koji je bio kapiten Dinama”. Независне новине. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  8. ^ „Radmilo Mihajlović”. sueddeutsche.de. 28. 08. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  9. ^ „Als Mihajlovic zum Rekordsünder auf Schalke wurde”. waz.de. 10. 10. 2017. Приступљено 25. 11. 2018. 
  10. ^ „Radmilo Mihajlovic Eintracht Frankfurt 1993/1994”. fussballdaten.de. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  11. ^ „Radmilo Mihajlovic profile”. worldfootball.net. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  12. ^ „Rad se pojačao direktorskim tandemom”. mondo.rs. 13. 01. 2006. Приступљено 25. 11. 2018. 
  13. ^ „Mihajlović: Skautiram po Evropi, BiH puna kriminala”. mozzartsport.com. 15. 10. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  14. ^ „Radmilo Mihajlovic - Alle Tore”. transfermarkt.ch. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  15. ^ „Reprezentativci: Mihajlović Radmilo”. reprezentacija.rs. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  16. ^ „Radmilo Mihajlović,legenda Željezničara : Da bih vratio svoju kuću u Sarajevu , platio sam 440.000 KM!”. kliker.info. 24. 02. 2014. Приступљено 25. 11. 2018. 
  17. ^ „Sportska priča porodice Mihajlović”. brzevijesti. 13. 01. 2014. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2018. 
  18. ^ „Stefan Mihajlovic”. transfermarkt.co.uk. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]