Радослав Бечејац | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Радослав Бечејац | ||
Надимак | Раде, Заза | ||
Датум рођења | 21. децембар 1941. | ||
Место рођења | Житиште, Србија | ||
Позиција | везни | ||
Јуниорска каријера | |||
1956—1959 | Пролетер Зрењанин | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1959—1963 1963—1967 1967—1973 1973—1974 |
Пролетер Зрењанин Партизан Олимпија Љубљана Санта Фе Укупно |
175 88 109 6 378 |
(?) (17) (16) (1) (34) |
Репрезентативна каријера | |||
1961—1964 1963—1964 1965—1970 |
Југославија до 21 Југославија Б Југославија Укупно |
3 4 12 19 |
(0) (1) (0) (1) |
Радослав Бечејац (Житиште, 21. децембар 1941) је бивши фудбалер Партизана, Олимпије из Љубљане и југословенски фудбалски репрезентативац.
Бечејац је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у тадашњем друголигашу Пролетеру из Зрењанина. Прво у омладинској екипи а касније и у првој постави. Највише је играо на месту крилног халфа и полутке. За Пролетер је одиграо укупно 175 утакмица.
После Пролетера, каријеру је наставио у београдском Партизану. За Партизан је играо у периоду од 1963. па до 1967. године, и за то време је одиграо 208 утакмица и постигао је 61 гол.[1]
Са Партизаном је освојио титулу шампиона Југославије у сезони 1964/65 и играо је у финалу Купа европских шампиона 1966. године у Бриселу против Реала из Мадрида. Партизан је ту утакмицу изгубио са резултатом 2:1.
После успеха са Партизаном Бечејац се сели у Љубљану, где се 1968. године прикључује Олимпији где остаје пуних шест сезона. За Олимпију је одиграо око 250 утакмица и пред крај каријере 1973. године одлази за Колумбију, где се прикључује екипи Санта Фе из Боготе. У Санта Феу остаје само једну сезону, одиграо је укупно шест утакмица и дао је један гол. После ове сезоне престаје са активним играњем.
Бечејац је прошао све репрезентативне селекције Југославије. За младу селекцију је одиграо три утакмице, за Б репрезентацију четири утакмице и постигао је један гол, а за сениорску репрезентацију је одиграо дванаест утакмица.
Деби за репрезентацију Бечејац је имао 9. маја 1965. на пријатељској утакмици на београдској Маракани пред 60.000 гледалаца против Енглеске. Резултат је био нерешен, 1:1. Једини гол је постигао његов клупски саиграч Владица Ковачевић.
Од репрезентације Бечејац се опростио 8. априла 1970. године, на пријатељској утакмици против Аустрије. Утакмица је одиграна у Сарајеву, пред 10.000 гледалаца. Крајњи резултат је био 1:1, а једини гол за Југославију је постигао Душан Бајевић.[2]
У сезони 1965/66. је са Партизаном је играо у финалу Купа европских шампиона, где је Партизан изгубио од Реал Мадрида са 2:1.[3]
Партизан је на тој утакмици играо у следећем саставу:
11. мај 1966. Финале Купа шампиона | |||
Реал Мадрид | 2 : 1 | Партизан | Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000 |
Амансио 70’ Фернандо Серена 76’ |
(Репортажа) | Васовић 55’ |
|
|
Статистика са Партизановог сајта[4]
Такмичење | Број утакмица | Број голова |
---|---|---|
Првенствене | 93 | 21 |
Интернационалне | 28 | 5 |
Пријатељске | 61 | 31 |
Куп Југославије | 8 | 0 |
Куп европских шампиона | 11 | 1 |
Турнир у Вијаређу, Италија | 3 | 2 |
Куп Мухамед V | 2 | 1 |
Куп ослобођења Београда | 2 | 0 |
Укупно | 208 | 61 |