Раља (Смедерево)

За другa значења, погледајте страницу Раља.

Раља
Главна улица у Раљи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	1114
Географске карактеристике
Координате	44° 35′ 20″ С; 20° 58′ 08″ И / 44.589° С; 20.968833° И / 44.589; 20.968833
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	84 m
Раља Раља на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1114 становника (према попису из 2011. било је 1209 становника).^[1]

Историја

Црква Светог Николе

Железара у Смедереву

Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била авлија коју су искоришћавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.

Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).^{[2] [3]} Село има школу од 1926. год.

Демографија

У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4] Година Становника 1948. 821 1953. 878 1961. 954 1971. 1.010 1981. 1.261 1991. 1.358 1.322 2002. 1.537 1.603 2011. 1.209 2022. 1.114

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.430	93,03%
Муслимани			8	0,52%
Хрвати			5	0,32%
Украјинци			1	0,06%
Албанци			1	0,06%
непознато			88	5,72%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	6			4
80+	5			13
75—79	16			27
70—74	25			42
65—69	27			38
60—64	38			55
55—59	35			37
50—54	67			49
45—49	79			60
40—44	61			65
35—39	46			50
30—34	50			43
25—29	49			49
20—24	66			53
15—19	52			65
10—14	53			54
5—9	50			35
0—4	40			33
Просек :	36,5			39,7

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 184 188 218 249 343 341 485

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 81 118 85 107 50 26 14 3 1 0 3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	622	200	375	29	18	0
Женски	650	138	379	112	19	2
УКУПНО	1.272	338	754	141	37	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	285	41	0	1	113
Женски	108	34	0	0	28
УКУПНО	393	75	0	1	141
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	41	21	1	11
Женски	1	4	7	6	0
УКУПНО	6	45	28	7	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	8	1	8
Женски	0	4	6	3	10
УКУПНО	0	13	14	4	18
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	24
Женски	1	0	0	4
УКУПНО	2	0	0	28

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаљ, Бр.2202
3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустоси и библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)