Раља | |
---|---|
![]() Главна улица у Раљи | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Град | Смедерево |
Становништво | |
— 2022. | 1114 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 35′ 20″ С; 20° 58′ 08″ И / 44.589° С; 20.968833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 84 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SD |
Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1114 становника (према попису из 2011. било је 1209 становника).[1]
Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била авлија коју су искоришћавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.
Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).[2] [3] Село има школу од 1926. год.
У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 6 | 4 | ||
80+ | 5 | 13 | ||
75—79 | 16 | 27 | ||
70—74 | 25 | 42 | ||
65—69 | 27 | 38 | ||
60—64 | 38 | 55 | ||
55—59 | 35 | 37 | ||
50—54 | 67 | 49 | ||
45—49 | 79 | 60 | ||
40—44 | 61 | 65 | ||
35—39 | 46 | 50 | ||
30—34 | 50 | 43 | ||
25—29 | 49 | 49 | ||
20—24 | 66 | 53 | ||
15—19 | 52 | 65 | ||
10—14 | 53 | 54 | ||
5—9 | 50 | 35 | ||
0—4 | 40 | 33 | ||
Просек : | 36,5 | 39,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 622 | 200 | 375 | 29 | 18 | 0 |
Женски | 650 | 138 | 379 | 112 | 19 | 2 |
УКУПНО | 1.272 | 338 | 754 | 141 | 37 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 285 | 41 | 0 | 1 | 113 |
Женски | 108 | 34 | 0 | 0 | 28 |
УКУПНО | 393 | 75 | 0 | 1 | 141 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 41 | 21 | 1 | 11 |
Женски | 1 | 4 | 7 | 6 | 0 |
УКУПНО | 6 | 45 | 28 | 7 | 11 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 9 | 8 | 1 | 8 |
Женски | 0 | 4 | 6 | 3 | 10 |
УКУПНО | 0 | 13 | 14 | 4 | 18 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 24 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 28 |
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустоси и библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.