Роспи ћуприја

Роспи ћуприја
Панорама Карабурме и Роспи ћуприје
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Палилула
Становништво
— 2002.	4.661
Географске карактеристике
Координате	44° 49′ 00″ С; 20° 32′ 00″ И / 44.816667° С; 20.533333° И / 44.816667; 20.533333
Роспи ћуприја на карти Града Београда

Месна заједница Роспи ћуприја у урбаном делу Београда у општини Палилула

Роспи ћуприја је једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Име

По једном објашњењу, подстиче од отоманско-турског израза rospı(lı) köprü ("мост роспија“ тј. курви), јер су ту наводно убијане жене из харема високих турских достојанственика, оптужене за неверство. По другом^[1], заиста је постојао неки мостић, а подигла га је нека блудница ("роспија") како би искупила грехе.

Положај

Роспи ћуприја се налази на десној (источној) обали Миријевског потока, пред његово изливање у дунавски Рукавац (десна обала Дунава, раздвојен Адом Хујом од главног тока реке), заузимајући западни крај Вишњичког поља. Граничи се са Карабурмом на западу (дуж ул. Миријевски булевар), Ћалијама на југу и Вишњичком Бањом на североистоку (дуж Сланачког пута).

Карактеристике

С надморском висином од 66 метара, Роспи ћуприја је најнижа тачка ужег дела града.

Роспи ћуприја је делом стамбено подручје, али је најпознатија по низу циглана ("Полет“, „Тежак“, „Јединство“, „Козара“, „Рекорд“ и „Балкан"), које заузимају знатан простор на северозападном и северном рубу Вишњичког поља и чији се високи димњаци виде издалека. Према подацима из 2002, насеље има 4661 становника.

Историја

Келтски Скордисци су основали Сингидунум у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и Роспи ћуприје је пронађена некропола из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим ратницима.^[2]

У време аустријске окупације 1717-39, између Вишњице и Роспи ћуприје је постојало насеље "панчевачких каменорезаца“ (Steinmetz Hütten nach der Panschova) са осам колиба (постојали су мајдани камена код Вишњице — Stein Bruch von Panschova — и на старој Карабурми — Stein Bruch). Приближно код данашњег панчевачког моста је постојала циглана (Ziegel Offen). На карти капетана Амана из 1721-22 су од београдских млинова именована три, међу којима и млин пекара Јохана Офнера на доњем току Миријевског потока јужно од Роспи ћуприје (претпоставка је да је он био закупник млина чији је власник била београдска општина).^[3]

Радови на Вишњичком путу од Кланице до Роспи ћуприје су започели 1939.^[4]

Вишњичко Поље

У 2007. је предвиђења градња насеља Вишњичко Поље, првог планског насеља после двадесетак година у Београду. Регулисан је простор површине 81 хектар, између Сланачког пута (север), заштитне зоне према гробљу Лешће (исток и југоисток), Миријевског брда (југ) и планиране саобраћајнице између Ауто-пута и будућег моста преко Аде Хује (запад). Могућа је градња 900.000 m², углавном за 7.500 станова. .^[5] Реконструисане циглане „Рекорд“ и „Козара“ би биле центри насеља, рупа настала експлоатацијом глине би постала резерват биљног и животињског света.^[6]

Према Ђенералштабној карти Србије из 1894.^[7], брдо Лешће је означено као „Липар“, а његове падине према Роспи ћуприји, данас означене као Вишњичко поље, називају се „Лешје“.

Референце

1. Београд кога више нема, Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "Политика" и листа "Политикин Забавник" (1990-92?)
2. Антички период Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2008), Приступљено 24. 4. 2013.
3. Мапа једног дела Београдског дистрикта из 1721^{[мртва веза]} (ћирилица), из Годишњака града Београда, Књ. XVII — 1970, стр. 52-53 (стр. 10-11 PDF фајла)
4. "Политика", 23. авг. 1939, стр. 8
5. http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1277463^{[мртва веза]}
6. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/11/01/srpski/BG05103101.shtmlhttp://www.yu-build.rs/index.php/200706082437/Gradjevinarstvo/Grad-u-Visnjickom-polju.htm^{[мртва веза]}
7. Ђенералштабна карта, секција Д1 Београд, 1894^{[мртва веза]}, Приступљено 24. 4. 2013.

Извори

• Београд — план града; M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3.

Спољашње везе

• Јован Тодоровић, Праисториска некропола на Роспи ћуприји код Београда^{[мртва веза]}, Годишњак града Београда (1956)