Руска царска кинематографија

Постер за први руски филм "Стјенка Разин"

Руска царска кинематографија (рус. Кинемато́граф Росси́йской импе́рии, до револуције - синематографъ) бурно се развијала раздобљу од 1907. до 1920. те је створила темеље за снимање и дистрибуцију филмова у Русији. Од више 2700 умјетничких филмова, снимљених у Русији до 1920, сачувало се до данас (у правилу само дјеломично), у руским и иностраним филмским архивима, око 300 филмова.

Већ у априлу 1896., четири мјесеца након првих паришких пројекција, у Русији се појављују први кинематографски уређаји; нпр. 6. 4. 1896. почасни грађанин Санкт Петербурга В. И. Ребриков предаје молбу у Министарство Царског двора за допуштење да сними прослава крунисања.[1] За тај догађај је био договорен долазак сниматељ из компаније браће Лимијер га, чија је молба регистрирана 4. 5. 1896.[2] Тај се дан одржала прва у Русији пројекција кинематографа Лимијера у позоришту петербуршког врта Аквариум - публици је било показано неколико филмова у паузи између другог и трећег чина водвиља Ал'фред-Паша в Париже.[3] Шестог маја 1896. одржале су се прве московске пројекције у позоришту Солодовникова.[4]

У Москви је кинематограф браће Лимијер први пут службено показан на приступачним пројекцијама у току пет дана, од 26. до 31. 5. 1896, у казалишту љетног врта Ермитаж-a након завршетка пројекција.[5]

Статистика производње умјетничких филмова

[уреди | уреди извор]
  • 1908. - 8 филмова
  • 1909. - 23 филма
  • 1910. - 30 филмова
  • 1911. - 76 филмова
  • 1912. - 102 филма
  • 1913. - 129 филмова (18 компанија)
  • 1914. - 232 филма (31 компанија)
  • 1915. - 370 филмова (47 компанија)
  • 1916. - 499 филмова (52 компаније)

Рекорди по метражи

[уреди | уреди извор]

(Само сачувани филмови.)

  • 1908. - "Русскаја свад'ба XВИ столетија" (245 м)
  • 1909. - "Пјотр Великиј" (590 м)
  • 1910. - "Марфа-Посадница" (545 м)
  • 1911. - "Оборона Севастопоља" (2000 м)
  • 1912. - "1812 год" (1300 м)
  • 1913. - "Обрyв" (2300 м)
  • 1914. - "Анна Каренина" (2700 м)
  • 1915. - "Сашка-семинарист" (5535 м)
  • 1916. - "Јастребиноје гнездо" (3100 м)
  • 1917. - "Сатана ликујушчиј" (3683 м)
  • 1918. - "Молчи, груст'… молчи…" (3150 м)[6]
  • 1919. - "Људи гибнут за металл" (1800 м)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ RGIA SPB, f. 427, op. 4, d. 109; "Iskusstvo kino", 1995, № 3.
  2. ^ RGIA SPB, f. 427, op. 4, d. 110; "Iskusstvo kino", 1995, № 3.
  3. ^ "Peterburgskaja gazeta", 4. 5. 1896.
  4. ^ "Русскиј листок, 7. 5. 1896.
  5. ^ "Novosti dnja", 7. 5. 1896.
  6. ^ 2 epizode