Сава Текелија

Сава Текелија
Лични подаци
Датум рођења(1761-08-28)28. август 1761.
Место рођењаАрад, Хабзбуршка монархија
Датум смрти21. септембар 1842.(1842-09-21) (81 год.)
Место смртиПешта, Аустријско царство
Научни рад
ПољеПраво
Познат поТекелијанум

Сава Поповић Текелија (Арад, 28. август 1761 — Пешта, 21. септембар 1842) био је први Србин доктор права, оснивач једне од највећих задужбина изван Србије - завод Текелијанума, председник Матице српске, племић, царски тајни саветник и "златне оструге витез",[1] правник, филантроп и ктитор.[2]

Године 1831.[3] поред наведених титула Сава је и "Славних Комитатов Арада, Чанада, Чонграда, Торонтала, Темеша, Бихара и прочаја (других) Табули Судејскија присједатељ" (члан) и "Гетинскога Ученог Содружества" члан.

Књижевник Вељко Петровић је о Сави Текелији написао: био је последња фигура старинског српског великаша, а, у исти час, и прва, изразита фигура модерног нашег човека.[4][5]

Порекло

[уреди | уреди извор]

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић,[6] која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди. Назив Текелија српски историчар Алекса Ивић везује се старо село Тукуља на Чепелској дунавској ади, надомак Будимпеште, где су изгледа некад живели Срби Поповићи.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је тада поставио за заповедника Српске милиције у Араду. Цар Јосиф I је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини (брату Остоји и његовој породици) и потомству даровао племићку титулу 1706. године због јунаштва за време Ракоцијева устанка.[7] Неколико година након тога Поповић, као део презимена се губи.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сава Текелија је рођен 17/28. августа 1761. у Араду (тада Хабзбуршка монархија, данас Румунија). Био је син Јована Текелије граничарског официра (поручника) и угарског спахије и Марте рођ. Ненадовић, синовице митрополита Ненадовића.[8]

Сава је у Араду ишао у српску основну школу, гимназију је затим учио у Будиму. Студира мађарска права у Пешти, дипломирао 1785. године, и већ следеће године (1786) докторирао и постао први Doctor juris не само от Србаља него и от Маџара који нису били професори универзитета.[9][10][11] Сава се 1787-1788. године бавио у Русији, где је на позив стрица руског генерала Петра Текелије отишао.[12] Стриц је прво желео да га учини својим наследником, али од споразума није било ништа. Млади Текелија је искористио прилику да обиђе Русију и њене градове, Москву и Санкт Петерсбург. Током 1779. и 1780. године боравио је у Будиму слушајући филозофију и учећи да црта. Успешно се бавио цртањем до краја живота. Волео је да слика портрете и пејзаже.[9] Покушао је у Бечу да се упише на Инжењерску академију, али није примљен јер је био престар. У Бечу је изучавао природне науке (пре свега анатомију, хемију и ботанику), математику, свирао је на флаути. Паралелно је учио више језика (француски, италијански и шпански), тако да се за њега може рећи да је био полиглота.[9][11]

Грб Саве Текелије

Каријеру је млади Текелија почео у државној управи 1790. године, као виценотар Чанадске жупаније, а временом постао секретар Угарске дворске канцеларије. Био је касније више жупанијских скупштина "присједатељ" (члан). Пошто није видео могућност даљег успона и утицаја на државне послове, 1798. године подноси оставку на државну службу и 1802. године напушта политички живот. Повлачи се у Арад, у своју кућу као и на своја имања, за која су се његови родитељи 26 година судили, да би их осиромашене повратили. Носио је племићки предикат: "От Визеша и Кевермеша".[13] Сава је наследио од оца пустару Кевермеш са 4374 јутра, и на Визешу имао још 1898 јутара земље. То властелинско добро је представљало капитал од 250.000 ф. Осим тога имао је у кућама, магазину, виноградима, "марви" и вину још вредност од 130.000 ф. Његов капитал је према томе износио око 400.000 ф. Под старе дане Сава је поменуте пустаре уступио својим синовцима, под условом да му сваки по 15.000 ф. годишње исплаћује као надокнаду.[14]

Тада је почео да се у већој мери интересује за свој народ. Посебно се заинтересовао за његову судбину када је у Србији букнуо устанак против турске власти 1804. године. Свестан свога богатства, образовања и угледа у високом друштву, Текелија је себе желео да види на челу ослобођене српске државе, а није му била туђа ни идеја о стварању југословенске заједнице, нити мисао да буде први човек уједињених Јужних Словена.

Као присталица Доситеја Обрадовића, са којим се познавао и дописивао, рано је дошао до закључка да је образовање главни замајац покретања српског народа ка бољој будућности. И пре оснивања своје задужбине давао је знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције у своме народу. Остало је забележено да је био против Вукове језичке реформе и тврдокорно је заступао славеносрпски језик у науци и књижевности. Био је присталица идеје просвећеног апсолутизма и „њен последњи представник и поборник међу Србима“.

Гроб Саве Текелије у Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Араду

Изабран је за доживотног председника Матице српске када је имао 77 година. Све своје снаге усмерио је у корист Матице и за општенародно добро. То потврђује чињеница да је смогао снаге да и пред саму смрт долази на седнице и да им председава. Поклонио је своју личну библиотеку Матици српској. У позним годинама, Сава Текелија набавља штампарију за Матицу српску, покреће издавање књига, и потпомаже многе подухвате ове културне институције. Пред сам крај живота, целокупну имовину: имање, куће и 150.000 форинти, Текелија завештава Матици српској. У Галерији Матице српске чува се његова "Поклон-збирка" (1843) коју су чинили 11 портрета чланова породице и албум цртежа који је Сава израдио током својих путовања по средњој Европи.[15]

Сава је 1813. године намерио да се жени, да би се фамилија одржала. Оженио се након много бирања, када се вратио са Бечког конгреса. Његова изабраница била је млада Амалија Безег, из села Хајник, код места Рибара, у Зомољској жупанији. Била је то лутеранка из помађарене словачке породице,[16] са којом се "слабо разумео". Узео ју је за жену, иако му се није свидела, јер му је наводно досадило тражење. Убрзо по склапању брака, између њих се изродио раздор који је довео до тога да Сава 1821. године затражи судски развод брака. Но добије неповољну пресуду, и тако је био код жене без жене и остане код супруге без деце. Судска парница се водила још десет година, до 1830. године уз велике непријатности и трошак.[14]

Знаменити Србин умро је изненада и без дужег боловања ("после четиричасне болести") са 88 година 21. септембра 1842. године у својој кући у Араду.[1]. Гроб му се налази у цркви Св. Петра и Павла у Араду. Ову цркву (првобитну) звану "Текелијина", је изградио његов прадеда оберкапетан Јован, одмах по доласку у Арад 1698. године. Сава је ту цркву дограђивао и украшавао - додао високи звоник и звоно (1822).[17] Текелије су били ктитори цркве Св. Петра и Павла, све док им се није угасила мушка лоза 1844. године,[18] и то смрћу Савиног синовца Петра Текелије у Бечу.

Просветитељска мисија

[уреди | уреди извор]
Биста Саве Текелије испред Матице српске у Новом Саду

Сава Текелија је просветитељску мисију остварио на најбољи могући начин. Његова дисертација је била доказ да и мали народи имају своје место у свету науке. Био је један од највећих српских добротвора. Део имовине, која се увећавала временом, издвајао је у просветне сврхе. Године 1796. држи Текелија говор Арађанима, позивајући своје суграђане да створе фонд из којег ће се омогућити школовање српске деце, а 1798. године објављује тај говор у посебној књижици Једног Арађанина начертаније.[19] Године 1810, он и његових 12 сународника из Арада основали су фонд за помагање српских ученика. Научна и просветитељска мисија Саве Текелије се у великој мери подударала са циљевима оснивача Матице српске.[9] Текелија је знао да је потребна снага ума и разума да би српски народ могао да се мери са осталим напреднијим народима. Он је ударио темељ савременом образовању улажући у образовање људи.[20]

Завод Текелијанум

[уреди | уреди извор]
Текелијанум у Будимпешти

Своју задужбину Текелијанум Сава је основао у Пешти 1838. године, са циљем да се у њој школују сиромашни најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Задужбина, коју је оставио своме народу, обезбедила му је трајно и веома истакнуто место у галерији светлих ликова српске прошлости. Сава је заводу завештао и своје књиге, па је тако Текелијанум имао своју библиотеку од самог оснивања. Текелијина библиотека се и пре оснивања ђачког интерната спомиње као значајна збирка књига у приватном власништву. Та збирка је више пута била сељена да би после Другог светског рата коначно била смештена у Библиотеку Матице српске.[21] Матица српска и Текелијанум су временом постали средиште културног и научног живота учених Срба.[9] Данас се све публикације из библиотеке Саве Текелије (1984 публикације) и библиотеке Текелијанум (7114 публикација) чувају у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске.[22] Тако је Библиотека Матице српске постала једна од најстаријих и најзначајнијих библиотека код Срба.[23]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Његови мемоарски списи Описаније живота (изд. Просвета, Београд 1966) и Дневник Саве Текелије сачувани су у рукописима и штампани у интегралном облику тек у наше време.

  • Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis / Sava Tekelija = Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе / Сава Текелија ; са латинског превео Владислав М. Тодоровић. - Нови Сад : Матица српска, 2009 (Нови Сад : Будућност). - 189 стр. : илустр.
  • Описаније живота / Сава Текелија ; предговор и редакција Александар Форишковић ; [уредник Милорад Павић]. - Београд : Просвета, 1966 (Београд : Београдски графички завод). - 403 стр., [9] листова с таблама ; 19 cm. - (Бразде : Посебна серија ; 4)
  • Дневник Саве Текелије : бесмртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795-1797. / приредио и спомену његовом 21. септембра 1992. године приликом светковине сто педесетогодишњице његовог упокојења посветио Стеван Бугарски. - Нови Сад : Матица српска, 1992 (Нови Сад : Графо-офсет). - 189 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Посебна издања / Матица српска, Темишварски одбор ; књ. 1)
  • Једног Арађанина начертаније, 1798.
  • Римљани у Шпанији..., Будим 1805; превод дела Ватсона Англичанина (Енглеза) на српски језик, од стране Саве Текелије

Докторска дисертација

[уреди | уреди извор]
Портрет Текелије, Галерија Матице српске
Главни чланак: Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе

Своју дисертацију о узроку и циљу постојања државе (лат. Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis, срп. Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе) штампао је на латинском, на коме је и брањена, две године после одбране. Дисертација је 2008. године, на стоседамдесету годишњицу формирања задужбине Текелијанум и избора Саве Текелије за председника Матице српске, први пут у целости преведена са латинског на српски, па је у оригиналној верзији и преводу, заједно са прилозима на српском и енглеском језику, штампана. Докторске дисертације из тог времена се знатно разликују од данашњих. Некада је то био само општи оквир за расправу пред комисијом и састојао се од неколико основних и сажето изложених теза. Дисертације су по обиму биле врло скромне зато што се придавала пажња усменом излагању. Дисертација Саве Текелије је писана у духу француске правне енциклопедистике и просветитељства. Аутор је отворио питања у маниру филозофа, размишљајући о великим животним темама. Тези је дао јасноћу и прецизност. Одговоре је дао служећи се научним методима. У тези се налазе елементи филозофије права, социологије права, правне антропологије. Текелија није био утемељивач тих научних дисциплина, али је био један од оних који су српској правној мисли дали научну димензију.[9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Пештанско-будимскиј скоротеча", Пешта 1842. године
  2. ^ РТС Квадратура круга - Арад
  3. ^ Јевта Поповић: "Свеславије или Пантеон", Будим 1831.
  4. ^ Вељко Петровић: "Времена и догађаји", Нови Сад 1954.
  5. ^ „Sava Tekelija: 'Najobrazovaniji Srbin svog doba', koji je školovao Teslu, Lazu Kostića i Zmaja”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2022-08-28. Приступљено 2023-01-31. 
  6. ^ Порекло Саве Текелије, првог српског доктора права (Порекло, 2. април 2014)
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1873. године
  8. ^ Јован Суботић: "Живот Саве Текелије", Будим 1861. године
  9. ^ а б в г д ђ Текелија 2009, стр. 105–119
  10. ^ Вејиновић, Славко (2004). „Текелијанум : задужбина Саве Текелије”. Даница : српски народни илустровани календар за годину 2005.: 93—99. 
  11. ^ а б „Сава Текелија и његов завод”. Српска дијаспора. Архивирано из оригинала 25. 05. 2004. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  12. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1876.
  13. ^ "Пештанско-будимскиј скоротеча", Пешта 1. октобра 1842. године
  14. ^ а б Јован Суботић, наведено дело
  15. ^ "Поклон-збирка Саве Текелије", каталог, Нови Сад 2007.
  16. ^ Сава Текелија: "Описаније живота",
  17. ^ Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997.
  18. ^ "Сербске Народне новине", Будим 1844.
  19. ^ Текелија 1966, стр. 13
  20. ^ Ненадовић, Лазар (14. 2. 1893). „Светосавски говор”. Српски сион. 7: 104—108. 
  21. ^ Савић 2013, стр. 49
  22. ^ Радовић, Александар (мај 2010). „Сава Текелија: живот, библиотека” (PDF). Панчевачко читалиште. 16: 55—57. Приступљено 10. 8. 2017. 
  23. ^ 011info.com <office@011info.com>. „Sava Tekelija (2): Prvi srpski zadužbinar”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гавриловић, Владан (2005). Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790—1792). Нови Сад: Платонеум. 
  • Гавриловић, Славко (1981). „Срби у Хабсбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—106. 
  • Gavrilović, Slavko; Petrović, Nikola (1972). Temišvarski sabor 1790. Sremski Karlovci: Arhiv Vojvodine. 
  • Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. Књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска. 
  • Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. Књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска. 
  • Савић, Ана (2013). Библиотека Призренске богословије - задужбина Симе Андрејевића Игуманова : (1872—2012). Београд: Народна библиотека Србије. стр. 49. 
  • Текелија, Сава (1966). Описаније живота. Београд: Просвета. стр. 13. 
  • Текелија, Сава (2009). Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis = Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе. Нови Сад: Матица српска. стр. 105—119. 
  • Дневник Саве Текелије/ Стеван Бугарски. - Темишвар-Нови Сад,1993.
  • Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије Писма високопреосвештеноме господину Платону Атанацковићу, православноме владици будимскоме о српскоме правопису, са особитијем додацима о српском језику. - У Бечу : Штампарија Јерменскога манастира, 1845. - 95 стр. ; 22 cm. - Доступно и на: http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara_i_retka_knjiga/Zbirka_knjiga_Vuka_Stefanovica_Karadzica/S-II-0468 (Фонд Народне библиотеке Србије). - Новаковић 1361; Кириловић 1131; КНБС 1108; Панковић 1248. - На насл. стр. налепница са натписом: "Biblioteka Kr. poslanstva pri Vatikanu 59-35": М ПБ 18: УБСМ. - Печат на насл. стр.: Универзитетска библиотека Београд: М ПБ 18: УБСМ
  • Велики српски добротвори / Милутин Тасић. - Београд : Bookland, 2014 (Бор : Терција). - 105 стр.
  • Делатност Саве Текелије на Темишварском сабору / Владан Гавриловић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 46-48. - У: Државотворна идеја тројице српских великана: грофа Ђорђа Бранковића, Доситеја Обрадовића и Саве Текелије / приредили Стеван Бугарски, Љубомир Степанов. - Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2012.
  • Стогодишња успомена Саве Текелије. - Доступно и на: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5939&m=2#page/336/mode/2up. - Из одбора седнице Матице србске у Пешти 5. маја 1860. држане. Председатељ Матице србске Павао Којић, А. Хаџијћ, секретар. --> на крају текста. - У: Даница. - Год. 1, број 16 (1860), стр. 329-330.
  • Сава Текелија и његово доба у огледалу савремене науке : зборник радова / [приредили Пера Ластић, Золтан Бада ; преводи са мађарског Золтан Бада, Милан Дујмов, са немачког Весна Берић-Ђукић, превод на енглески Петер Комлоши]. - Будимпешта : Српски институт, 2013. - 390 стр. - "Поводом 250. годишњице рођења Саве Текелије" --> насл. стр. - Стр. 9-10: Предговор / Пера Ластић. - Списак аутора радова: стр. 318-319. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. - Стр. 331-358: Изабрана библиографија о Сави Текелији и Текелијануму / (саставио Золтан Бада). - Summaries: Sava Popović Tekelija and his age from the viewpoint of contemporary science. - Из с а д р ж а ј а: Уметничка заоставштина Саве Текелије у Матици српској / Снежана Мишић (47—61). Сава Текелија у европском правном контексту / Душан Николић (73—82). О политичкој делатности Саве Текелије / Љубомирка Кркљуш (103—116). Делатност Саве Текелије на Темишварском сабору / Владан Гавриловић (120—128). Сава Текелија као претеча српског либерализма / Бранко Бешлин (155—168). Неке фонетске, морфолошке и лексичке одлике језика Дневника Саве Текелије (1795—1797) / Исидора Бјелаковић и Александар Милановић (211—221). Стеван В. Поповић управник Текелијанума и следбеник идеја Саве Текелије / Мара Кнежевић (260—271).
  • Рад и задужбине Саве Текелије / Проданов С. Емилија. - Нови Сад : [б. и.], 1938 (Нови Сад : Браћа Грујић).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Функције у институцијама културе
Председник Матице српске
1838–1842