Савез комуниста Црне Горе Комунистичка партија Црне Горе | |
---|---|
![]() Симбол Савеза комуниста Југославије | |
Основана | 4. октобар 1948. |
Распуштена | 22. јун 1991.42 год.) ( |
Претходник | Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору |
Наследник | Демократска партија социјалиста Црне Горе |
Седиште | Титоград СР Црна Гора Југославија |
Омладински огранак | Савез социјалистичке омладине Црне Горе |
Број чланова (1981) | 72.009[1] |
Идеологија | Комунизам |
Политичка позиција | крајња левица |
Религија | атеизам |
Слоган | Пролетери свих земаља, уједините се! |
Химна | Интернационала |
Застава странке | |
![]() |
Савез комуниста Црне Горе (скраћено СК ЦГ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. владала у Социјалистичкој Републици Црној Гори, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).
Основан је октобра 1948. под називом Комунистичка партија Црне Горе (КП ЦГ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Црне Горе. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Црној Гори, током које је дошао на власт.
Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Црне Горе. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, на Једанаестом конгресу 22. јуна 1991. променио је назив у Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС ЦГ).
Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Црној Гори и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Црној Гори, одржаним децембра 1990. СК ЦГ освојио је 56% гласова, односно 83 (од 125) посланичких места и успео да сачува апсолутну власт.[а]
Пре званичног оснивања Комунистичке партије Црне Горе, 1948. године, на простору Црне Горе деловала је Покрајинска организација КПЈ, а њене прве активности јављају се уочи избора за Уставотворну скупштину, који су одржани у новембра 1920. године. Након забране деловања Комунистичке партије, 1921. њене организације наставиле су са илегалним деловањем. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, руководства локалних организација КПЈ на подручју Црне Горе залагала су се промену државног уређења путем укидања монархије и стварања федералне републике, а у појединим периодима заговарано је и потпуно разбијање државе путем стварања независних република, међу којима би била и Црна Гора. У исто време, заговарано је и стварање посебне црногорске нације.
Према стању из 1980. године, Савез комуниста Црне Горе имао је 72.009 чланова.
На првим вишестраначким изборима у Црној Гори децембра 1990. године СК Црне Горе је убедљиво победио, освојивши 56,2% гласова.
Јуна 1991. године Савез комуниста Црне Горе је променио назив у Демократска партија социјалиста, под којим и данас делује.
Списак Обласних и Покрајинских конференција КПЈ за Црну Гору одржаних од 1919. до 1940. године:[б]
Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[в] | |||
---|---|---|---|
име и презиме | Почетак мандата | крај мандата | напомена |
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[г] | |||
Јован Томашевић | 4. април 1920.[9] | фебруар 1924. | умро 3. априла 1924.[10] |
Станко Драгојевић | 24. фебруар 1924.[3] | крај 1924. | |
Алекса Павићевић | крај 1924.[4] | новембар 1925. | |
Никола Ковачевић | новембар 1925.[4] | фебруар 1928. | |
Ниша Милановић | октобар 1928.[5] | јула 1929.[6] | ухапшен |
Адолф Мук | половина 1930. | октобар 1930.[6] | |
Божо Љумовић | октобар 1932.[6] | ||
Никола Лекић | 30. август 1934.[7] | половина 1936. | емигрирао |
Божо Љумовић | 9. август 1940.[8] | 1942. | |
Блажо Јовановић | мај 1943. | 7. октобар 1948. | функцију наставио као секретар Централног комитета |
Преглед руководећих личности КП Црне Горе / СК Црне Горе[д] | |||||
---|---|---|---|---|---|
конгресни период | број | име и презиме | назив функције | напомена | |
почетак мандата | крај мандата | ||||
1 конгрес КП ЦГ 1948—1954. | |||||
1 | Блажо Јовановић | секретар Централног комитета 1948—1966. | |||
7. октобар 1948.[11] | 22. октобар 1954. | ||||
2 конгрес СК ЦГ 1954—1959. |
22. октобар 1954.[12] | 3. јул 1959. | |||
3 конгрес СК ЦГ 1959—1965. |
3. јул 1959.[13] | 26. јун 1963. | |||
2 | Ђорђије Пајковић | 26. јун 1963.[14] | 17. март 1965. | ||
4 конгрес СК ЦГ 1965—1968. | |||||
17. март 1965.[15] | 14. новембар 1966. | ||||
председник Централног комитета 1966—1982. | |||||
14. новембар 1966.[16] | 14. децембар 1968. | ||||
5 конгрес СК ЦГ 1968—1974. |
3 | Веселин Ђурановић | 14. децембар 1968.[17] | 5. април 1974. | |
6 конгрес СК ЦГ 1974—1978. |
5. април 1974.[18] | 21. март 1977. | |||
4 | Војислав Срзентић | 21. март 1977.[19] | 26. април 1978. | ||
7 конгрес СК ЦГ 1978—1982. |
26. април 1978.[20] | 28. април 1982. | |||
8 конгрес СК ЦГ 1982—1986. |
5 | Доброслав Ћулафић | председник Председништва Централног комитета 1982—1991. | ||
28. април 1982.[21] | 27. април 1983. | ||||
27. април 1983.[22] | 4. мај 1984. | ||||
6 | Видоје Жарковић | 4. мај 1984.[23] | 29. октобар 1984. | ||
7 | Марко Орландић | 29. октобар 1984.[24] | 23. април 1986. | ||
9 конгрес СК ЦГ 1986—1989. | |||||
8 | Миљан Радовић | 23. април 1986.[25] | 11. јануар 1989.[26] | поднео оставку | |
/ | Веселин Вукотић (в.д.) | 19. јануар 1989.[27] | 28. април 1989. | вршилац дужности као координатор Председништва ЦК | |
10 конгрес СК ЦГ 1989—1990. |
9 | Момир Булатовић | 28. април 1989.[28] | 20. октобар 1990. | |
11 конгрес СК ЦГ 1990—1991. |
20. октобар 1990. | 22. јун 1991. |