Светислав Мандић
| Светислав Мандић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. март 1921. |
| Место рођења | Мостар, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 4. октобар 2003. (82 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Светислав Мандић (Мостар, 8. март 1921 — Београд, 4. октобар 2003) био је српски песник, конзерватор и сликар кописта фресака.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]У родном месту завршио је основну школу и гимназију (1939) а Академију ликовних уметности у Београду 1950. Свој радни век провео је у Заводу за заштиту споменика културе Србије и у Галерији фресака у Београду. Био је члан Савета Завода за заштиту споменика културе града Београда од његовог оснивања 1960. године.[2] Био је и уредник у издавачким кућама „Ново покољење“, „Југославија“ и „Туристичка штампа“.
Поезијом је почео да се бави још у гимназијским данима, потом као студент, објављујући у листовима и часописима. У време док је радио на конзервацији и копијама фресака интензивно се бавио проучавањем српске средњовековне културе и прошлости, оставивши за собом низ стручних радова из ове области.
Дела
[уреди | уреди извор]Поезија
[уреди | уреди извор]- Двојица (заједно са Велимиром Ковачевићем (погинулим 1941), Мостар, 1940) ,
- Кад млидијах живети, младалачка елегија, „Ново поколење“, Београд, 1952 ,
- Милосно доба, „Просвета“, Београд 1960 ,
- Песме“, избор, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1990 ,
- Звездара и друге песме, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.
Књиге студија
[уреди | уреди извор]- Древник“, записи конзерватора, „Слово љубве“, Београд, 1975 ,
- Црте и резе, фрагменти старог именика,"Слово љубве“, Београд, 1981 ,
- Розета на Ресави, плетеније словеса о Раваници и Манасији, „Багдала“, Крушевац, 1986 ,
- Велика господа све српске земље и други просопографски прилози, Српска књижевна задруга, Београд ,1986 ,
- Царски чин Стефана Немање, чињенице и претпоставке о српском средњовековљу, Српска књижевна задруга, Београд, 1990,
Награде и одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Светог Саве првог реда
- Награда „Милорад Панић Суреп”
- Награда „Златни прстен Багдале”, 1989.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Звездара и друге песме, 1996.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Администратор, Ангелина. „Светислав Мандић (1921—2003)”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2019.
- ^ „Кратка историја”. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 25. 7. 2019.
