Стеван Карамата

Стеван Карамата
Лични подаци
Датум рођења(1926-09-26)26. септембар 1926.
Место рођењаЗемун, Краљевина СХС
Датум смрти25. јул 2015.(2015-07-25) (88 год.)
Место смртиЗемун, Србија
Научни рад
Пољегеологија (геохемија, петрологија)
ИнституцијаРударско-геолошки факултет
АкадемијаСАНУ, Аустријска академија наука, ХАЗУ, Академија природних наука Руске федерације, АНУРС
НаградеОрден Његоша, Орден рада

Стеван Карамата (Земун, 26. септембар 1926 — Земун, 25. јул 2015) био је српски геолог, универзитетски професор и академик. Карамата је био редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду у пензији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1926. године у Београду, од оца Озрена и мајке Зоре Карамата. Геологију је студирао у Загребу и Београду, а дипломирао је 1950. године на Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду. Од 1956. до 1967. године прошао је сва наставна звања на факултету, а 1990. године је отишао у пензију. Његов наставни и научни рад везан је за петрологију, минералогију и геохемију, а бавио се и геохемијом рудних лежишта. Као гостујући предавач, држао је предавања на више иностраних факултета (Леобен, Фрајбург, Цирих). Истраживачким радом се бавио на великом делу територије бивше Југославије, као и знатно шире (Пакистан, Турска, итд).

Дописни члан САНУ постао је 1970. године, а редовни 1985. године.[1] Осим тога, био је члан и других академија наука: Хрватске академије знаности и умјетности, Аустријске академије наука, Академије природних наука Руске федерације, Академије наука и умјетности Републике Српске. Стекао је почасни докторат на Универзитету у Клужу[2] Био је члан Српског геолошког друштва, Швајцарског минералошко-петролошког друштва, Друштва физичких и природних наука у Женеви, Бугарског геолошког друштва.

Научни рад

[уреди | уреди извор]
Стеван Карамата

Караматин научни рад био је везан за петрологију и геохемију офиолита и офиолитских зона Балкана. У геологији Балканског полуострва остаће упамћен по геодинамичкој теорији формирања офиолитских зона Динарида и Вардарске зоне.[3]

Награде

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Страница о академику Стевану Карамати на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2012. 
  2. ^ „Биографија Стевана Карамате” (PDF). Приступљено 4. 11. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Robertson&Karamata - The role of subduction-accretion processes in the tectonic evolution of the Mesozoic Tethys in Serbia”. Приступљено 4. 11. 2012.