Стеван Симић

Стеван Симић
Пуно име	Стеван Симић
Датум рођења	(1882-05-09)9. мај 1882.
Место рођења	Кратово, Османско царство
Датум смрти	25. јун 1962.(1962-06-25) (80 год.)
Место смрти	Скопље, ФНРЈ

Стеван Симић (Кратово, 9. мај 1882 — Скопље, 25. јун 1962) био је српски географ, просветни и национални радник у Старој Србији и народни посланик у Краљевини Југославији.

Школовање

Родио се у Кратову 1882. године. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Солуну и Цариграду.^[1] По завршеној гимназији био је учитељ у селу Тураљеву код Кратова. Одлази 1902. године на студије географије, етнографије и историје у Београд, где дипломира 1906. године на Филозофском факултету код чувеног географа Јована Цвијића.

Члан четничкога покрета

Веома брзо упознао се са оснивачима Српске одбране Милорадом Гођевцом, Јованом Атанацковићем и Васом Јовановићем. Постао је члан револуционарнога одбора. Био је активан члан српске четничке организације, користан као добар познавалац прилика у Јужној Србији и Македонији.

Од 1906. до 1912. године био је наставник у српским гимназијама у Битољу, Пљевљима, Солуну и Скопљу. Показао се као ревносни професор, добар предавач који се уз пут бавио писањем, пре свега етнолошких и историјских радова. Док је радио у Солуну започео је велики истраживачки рад по Јужној Македонији, по којој је често путовао. Обиман рукопис о антропогеографским одликама Кратовске области наводно пропао је током Првог светског рата. Боравио је под бугарском окупацијом прикривен у Скопљу. За време Првог светског рата као полиглота служио је као преводилац при Британској команди.

Након Првога светскога рата

После рата био је директор гимназија у Велесу (1920-), Охриду и Призрену, награђиван као управник најбољих школских установа у држави.^[2] Због неслагања са партијским котеријама пензионисан је 1929. године, након чега је изабран за народног посланика Кратовског среза. Био је 1931. године уредник бановинског службеног листа у Скопљу. Касније је присталица режима, политичар посланик владајуће ЈНС па ЈРЗ 1936-1938. године.^[3]

По почетку Другог светског рата враћа се у Београд где остаје до краја рата. Након рата одбија да промени презиме и да се изјасни као Македонац, због чега је трпео разне притиске. Разочарао се и у Србију, због њене све веће незаинтересованости за Србе у Јужној Србији. Као пензионер написао је Успомене о људима и догађајима у Македонији од 1912. до 1941. године.^[4] Умро је у Скопљу јуна 1962. године, у великој беди.^[5] Његова заоставштина похрањена у архиву САНУ представља прворазредни извор за историју Срба у данашњој Македонији.^[6]

Научни рад

Аутор је више стручних расправа из области етнологије, историје и археологије. Познатији рани историографски радови су му: "Босна и Херцеговина" (1909), "Наши писци и преписивачи од 14. до 18. века" (1911), "Лесновски манастир Св. Гаврила" (1913), "Историја Кратовске области" (1914), "Срби и Бугари у прошлости и садашњости" (1918), "Велешки манастир Св. Димитрија" (1923), "Охрид" (1925), и други. По пензионисању, а нарочито након Другог светског рата више се посветио географским и етнолошким истраживањима. Објавио је 1940. године "Кратовске куле", а 1955. године "Кундинско језеро", затим "Злетово" (1955), "Кратово" (1957). По Јовану Трифоноском: Стеван Симић је много урадио, али се мало истицао и више је значио него што је то изгледало.^[7]

Дела

• Историја кратовске области, Београд 1914.
• Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998.

Референце

1. "Гласник Географског друштва", Београд 1961.
2. Народна енциклопедија СХС 4, 1929, 133.
3. "Време", Београд 12. фебруар 1936.
4. Биљана Вучетић: "Јован Ћирковић у успоменама о људима и догађајима у Македонији Стевана Симића", Београд 2018.
5. Јован Трифуноски: "Македонизирање Јужне Србије", Београд 1995.
6. Комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 2012, предговор Ј. Бајића, 9-25.
7. "Гласник Српског географског друштва", Београд 1962.