Стимуланс | |
---|---|
Изворни наслов | The Boost |
Жанр | романтична драма |
Режија | Харолд Бекер |
Сценарио | Бен Стајн Дарил Понисан |
Продуцент | Данијел Х. Блат |
Главне улоге | Џејмс Вудс Шон Јанг Џон Капелос Стивен Хил Кел Кер |
Музика | Стенли Мајерс |
Директор фотографије | Хауард Атертон |
Монтажа | Мори Вајнтроуб |
Дистрибутер | Филмска корпорација Хемдејл |
Година | 1988. |
Трајање | 95 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 8 милиона долара |
Зарада | 784.990 долара |
IMDb веза |
Стимуланс (енгл. The Boost) амерички је драмски филм из 1988. године, режисера Харолда Бекера.[1] Главне улоге играју Џејмс Вудс, Шон Јанг, Џон Капелос, Стивен Хил, Џун Чандлер и Аманда Блејк.[2]
Лени Браун (Џејмс Вудс) преварант је који продаје некретнине и силно жели да постане богат. У браку је с Линдом (Шон Јанг), помоћном правницом и аматерском плесачицом. Пар је првобитно материјално сиромашан али у љубави богат. Линда обећава да ће остати са својим мужем све док не „падне са земље”. Селе се у Калифорнију како би Лени радио за просперитетног бизнисмена — Макса Шермана (Стивен Хил); бави се продајом, а у питању су уносне инвестиције у тзв. пореским склоништима (енгл. tax shelters).
Живот Браунових одједном постаје првокласан, веома луксузан; имају скупоцену кућу с базеном и џакузијем те мерцедес од 40.000 долара, посећују партије на које долазе чланови вишег друштва — Лени је уверен да су недодирљиви. Међутим, ово не потраје баш дуго; Лени и Макс банкротирају након што схвате да су запали у дуг од 700.000 долара, јер законима о порезима у којима су они нашли рупу прети ревизија — што одбије све нове али и неке купце с којима већ склопљен уговор.
Лени и Линда падају у све већи очај, а ситуацију погоршава и њихов пријатељ — Џоел Милер (Џон Капелос), јер их ’навуче’ на кокаин за који им је обећао да је најбољи стимуланс. Они тако постају зависници. Губе кућу, ауто и посао. Линда је остала трудна, али надрогирана падне низ степенице и побаци.
Ленијев живот се мало по мало распада, а навика коришћења дроге прелази у тешку зависност. Он успе пронаћи нову велику пословну шансу и договори састанак са двојицом бизнисмена који су повезани са Саудијсцима, али све упропасти јер је на разговору био надрогиран и направио сцену само зато што није добио тражени и уобичајени сто већ онај за обичне госте. Све кулминира по повратку у унајмљени стан, када Лени озбиљно претуче Линду јер га је спречила да већ нестабилан ушмрка још дроге; због овога она заврши у болници. Тада Линда одлучује да јој је коначно доста свега и потражи помоћ; заљубљује се у доктора који је лечи и остаје живети с њим.
На крају, приказује се Лени у свом ћумезу како разговара с бившим пријатељем који је успешан у свом послу али га је ипак дошао посетити; Лени још увек користи кокаин, што ће га у коначници вероватно и докрајчити.
Глумац | Улога |
---|---|
Џејмс Вудс | Лени Браун |
Шон Јанг | Линда Браун |
Џон Капелос | Џоел Милер |
Стивен Хил | Макс Шерман |
Кел Кер | Рошел |
Џон Ротман | Нед |
Аманда Блејк | Барбара |
Грејс Забриски | Шерил |
Марк Попел | Марк |
Фред Макарен | Том |
Сузана Кент | Хелен |
Либи Бун | Делорес |
Грег Дисон | Мајкл |
Дејвид Престон | сурфер |
Џун Чандлер | секретарица |
Едит Филдс | офис менаџер |
Бари Џенер | Били |
Стимуланс је добио помешане критике. Роџер Иберт је филму дао три и по од могуће четири звездице у рецензији од 28. децембра 1988. године (на датум изласка филма) у Чикаго сан-тајмсу; описао га је као „један од најуверљивијих и најстрашнијих осликавања зависности од дроге коју је икада видео”.[1] Леонард Малтин није био сличног мишљења; он је филму дао једну и по од могуће четири звездице и изјавио следеће: „Застој који је на екрану од 30 минута пре него што схватите да *јесте* против дрога... Као и са Џеком Николсоном у Исијавању, тешко је разликовати Ленија ’пре’ од оног ’после’.”[3]
Џејмс Вудс је 1989. године номинован за Независну награду Спирит у категорији „најбоља главна улога”.