Франо Ласић

Франо Ласић
Франо Ласић (Београд, 2024)
Датум рођења(1954-11-12)12. новембар 1954. (70 год.)
Место рођењаРијека, НР Хрватска, ФНР Југославија
Занимањеинжењер
глумац
певач
Активни период1978—данас

Франо Ласић (Ријека, 12. новембар 1954) југословенски и хрватски је глумац и поп певач.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Ријеци, али од малих ногу живи у Дубровнику. Завршио је Машински факултет у Дубровнику, али се тиме никада није бавио. Још у средњој школи заинтересовао се за глуму и наступао је у дубровачком позоришту „Марин Држић”. Свој први филм Окупација у 26 слика Лордана Зафрановића снимио је 1978. Након тога, одлучио је да се посвети глуми. Године 1983, одлази у САД, где је провео седам година и завршио продукцију и глуму. Након тога, краће време је живео у Енглеској и у Бечу.

У браку је са уметницом Миленом Ласић са којом има сина.[1][2] и са којом живи у Београду[3]. Из прва два брака има троје деце, Јанка, Лину и Луку. Страствени је једриличар и са својом децом често једри. Воли и роњење и остале спортове[4].

Каријера

[уреди | уреди извор]

Глумачки ангажмани

[уреди | уреди извор]

Играо је у преко 55 филмова са подручја бивше Југославије. Најзапаженију улогу остварио је у филму Киклоп редитеља Антуна Врдољака из 1982, који је рађен по истоименом роману књижевника Ранка Маринковића. У њему тумачи лик позоришног критичара Мелкиора Тресића, анксиозног интелектуалца који се потуца по загребачким улицама и кафанама размишљајући о својој судбини уочи надолазећег вртлога Другог светског рата.

У августу 2021. на Сарајево Филм Фестивалу одржанa је светска премијера филма ”Елегија ловора”[5] у којој Франо тумачи главну улогу. Ово је дебитантско остварење младог режисера и сценаристе из Црне Горе, Душана Касалице. Главну женску улогу игра Савина Гершак. Осим у Елегији, играо је и у филмовима ”Лето када сам научила да летим” из 2022, као и ”Бела врана” из 2018.

Од септембра 2021. приказује се серија ”Династија” у којој Франо има једну од главних улога а која је рађена на основу истоимене америчке сапунице из осамдесетих година прошлог века. Осим у овој, у последње време, забележио је улоге у серијама ”Александар од Југославије”, ”Убице мог оца”, ”Miss Scarlet and the Duke”, као и ”Ургентни центар” и ”Дневник великог Перице”.

Почетком 2000их, играо је у теленовелама „Вила Марија”, „Обични људи” и „Zabranjena ljubav”. Такође, играо је и у врло популарним серијама, као што су ”Село гори а баба се чешља”, ”Будва на пјену од мора”, ”Звездара”, ”Битанге и принцезе”, ”Бележница професора Мишковића”.

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Остварио је и кратку али запажену музичку каријеру. Године 1983, наступа на Сплитском Фестивалу забавне музике са композицијом Ђела Јусића Загрљени, која је постала велики хит. Његова песма Волим те будало мала је такође била велики хит и победница Загребфеста. Објавио је и ЛП „Франо Ласић”, на којем се поред ових хитова налази и песма Добро јутро.

Од 2015. у београдском Дому омладине, Франо, заједно са далматинском клапом Смрика, одржава већ традиционалне новогодишње концерте, а од 2019. и становници Новог Сада могу да уживају у њиховом сјајном извођењу евергрин домаћих и страних хитова.

2017. је са Смриком наступио у Cadogan Hall у Лондону, где је концерт имао хуманитарни карактер.

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Сплит:

  • Загрљени, '83
  • Volio sam Mary Ann, '84

Загреб:

  • Волим те будало мала, награда за најбољи дојам у целини, '83

МЕСАМ:

  • Месечина. '86
  • Нека очи говоре, '88

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Frano Lasić: Kada ima ljubavi, nisu bitne godine | Aska” (на језику: српски). 26. 12. 2016. Приступљено 11. 01. 2020. 
  2. ^ „Milena Lasić - Likovna umetnica koja inspiriše”. MILENA LASIC (на језику: српски). Приступљено 19. 01. 2020. 
  3. ^ R.P. „OTVORIO DUŠU Frano Lasić o POLITICI, žaljenju za Jugoslavijom, ali i odlasku POD NOŽ”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 01. 2020. 
  4. ^ Lasić, Milena (2022-01-27). „Frano Lasić: Najveći uspeh je da sam ostao dosledan sebi i moje četvoro dece”. Bonžur.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-15. 
  5. ^ „Dušan Kasalica, režiser i scenarista: „Elegija lovora" nikog ne ostavlja ravnodušnim”. Bonžur.rs (на језику: српски). 2021-09-22. Приступљено 2022-02-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]