Ханза-Бранденбург D.I

Ханза-Бранденбург D.I

Ханза-Бранденбург D.I
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Аустроугарска
Произвођач  Немачка Ханса Бранденбург,

 Аустроугарска Феникс Фабрика Авиона (нем. Phönix Flugzeugwerke)

Први лет 1916.
Димензије
Дужина 6,35 m
Размах крила 8,51 m
Висина 2,79 m
Површина крила 22,40 m²
Маса
Празан 671 kg
Нормална полетна 917 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Аустро-Даимлер
Снага 1 x 117 kW
Перформансе
Брзина крстарења 165 km/h
Макс. брзина на Hopt 187 km/h
Плафон лета 5000 m

Ханза-Бранденбург D.I/Hanza-Brandenburg D.I (нем. Hansa-Brandenburg D.I) је ловачки авион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1916. године. [1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Немачки и аустроугарски авиони пред и за време Првог светског рата си били разврстани у неколико категорија[2] које су биле саставни део ознаке авиона. Наиме, ознака авиона се састојала од назива произвођача (на пр. Албартос, ОЕФФАГ, УФАГ, Ханса Бранденбург), категорије (словна ознака на пр.B, C, D) и типа авиона (бројна ознака римски број I, II, III). Класификација авиона војног ваздухопловства је имала следеће ознаке:

  • A - Једнокрилац двосед обично ненаоружан школски авион,
  • B - Двокрилац двосед старији тип са снагом мотора до 110 kW/(150 KS),
  • C - Двокрилац двосед новији тип са снагом мотора до 120 kW/(160 KS),
  • D - Двокрилац једносед - борбени авион,
  • E - Једнокрилац једносед - борбени авион типа ФОКЕР,
  • F - Двокрилац снаге мотора 260kW/(350 KS) - извиђач дугог домета,
  • G - Двокрилац двомоторни - велики авион,
  • H - Двокрилац вишемоторни - транспортни авион.

За време док је радио за фирму Ханса Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио неколико типова авиона Ханса Бранденбург. Авион Ханса Бранденбург D.I је ловачки двокрилни једномоторни авион. Био је главни ослонац ловачких снага аустроугарског РВ од јесени 1916. до средине 1917, на италијанском, руском и балканском ратишту. Иако је имао лоше управљачке и маневарске способности авион је служио до краја рата. Произведен је у свега 122 примерка. На основу овог авиона у аустријској фабрици авиона Феникс (нем. Phönix Flugzeugwerke) су развијени бољи авиони који су носили ознаке Феникс D.I, D.II и D.III.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Ханса Бранденбург D.I је једномоторни двокрилни једноседи авиони. Авиони су потпуно дрвене конструкције труп је обложен шперплочама, а крила су пресвучена платном а предњи део трупа на кога је причвршћен шесто цилиндарски линијски мотор Аусро-Даимлер снаге 160 KS који је обложен лимом. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика, био је доста дубок па је авион изгледао здепаст у односу на авионе који су се тада производили. Крила су четвртастог облика са упорница у облику слова X гледано са сваке стране (спреда и са стране) па је авион према томе добио популаран назив „паук“. Горња и доња крила су истих димензија. Крилца има само на горњим крилима. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови са фелнама а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка[3][4] .

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Ханза-Бранденбург D.I
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 Шварцлозе
Калибар 8 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

На бази авиона Ханса Бранденбург D.I који се по лиценци производио у аустријској фирми „Феникс“ (нем. Phönix Flugzeugwerke) инжењери ове фирме Л. Кирсте и Е. Шпарман су направили три авиона ове врсте Феникс D.I (нем. Phönix D.I) са мотором Хиеро 200 KS (произведено 120 примерака); нешто лакша измењена верзија Феникс D.II (нем. Phönix D.II) са мотором Хиеро 200 KS (произведено 26 примерака); Феникс D.IIа (нем. Phönix D.IIа) са појачаним мотором Хиеро 230 KS (произведено 48 примерака); и последња развијена верзија је била Феникс D.III (нем. Phönix D.III) са мотором Хиеро 230 KS (произведено 26 примерака).[5][6] У конструктивном погледу ови авиони су се од оригинала разликовали у томе што су уместо „паук“ или „звезда“ упорница између крила имали по пар упорница са сваке стране затегнуте челичним сајлама. Вертикални стабилизатор и кормило правца ових авиона је било веће па је захваљујући тим изменама летне карактеристике авиона Феникс D.I; D.II и D.III биле боље од оригинала авиона Ханса Бранденбург D.I. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови конструкције као у бицикла а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка. Шведска је после рата купила 17 авиона Феникс D.III и сама произвела 10 примерака ових авиона.[7] Након распада Аустроугарске монархије авиони затечени на територијама новонасталих држава су коришћени у њиховим ваздухопловствима.

Коришћење авиона Ханса Бранденбург D.I у ваздухопловству Краљевине СХС/Југославије

[уреди | уреди извор]

Заплењени ловци Феникс D.I, Феникс D.II и Феникс D.IIа су летели у ваздухопловству Краљевине СХС. Тачан број није утврђен али се процењује да их је било око десет. Два D.I су после рата коришћени у Словенији, у Новом Саду су се налазило бар два D.II и један D.IIа а пет авиона D.I и D.IIа који су припадали морнаричком ваздухопловству Аустроугарске заробљено је у Игалу. Авиони овог типа су углавном коришћени за обуку и тренажу пилота ловаца на новосадском аеродрому све до 1925. године.[5]

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hansa-Brandenburg Hansa- Brandenburg D.I” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder . Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на ((de))). AT-Graz: Weishaupt. 1993. ISBN 978-3-7059-0000-4.
  3. ^ Hansa-Brandenburg D.I (Type KD) Fighter (((en))). www.militaryfactory.com.
  4. ^ Hansa-Brandenburg Hansa- Brandenburg D.I (((ru))). Уголок неба. 2004.
  5. ^ а б Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)". Лет - Flight 2: ISSN 1450-684X.
  6. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на ((de))). 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4. стр. 21–84.
  7. ^ Phonix D.I / D.II / D.III 1917 (((en))). www.aviastar.org.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 410. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder; Bernhard Tötschinger (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 224. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Петровић, Огњан М. (фебруар 2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (март 2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]