Valdunquillo | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Medina de Rioseco | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Valdunquillo (es) | Isidoro Burgos Hernández | ||
Nome oficial | Valdunquillo (es)[1] | ||
Códigu postal |
47672 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 42°02′29″N 5°18′34″W / 42.041388888889°N 5.3094444444444°O | ||
Superficie | 30.8 km² | ||
Altitú | 741 m | ||
Llenda con | La Unión de Campos, Mayorga, Villavicencio de los Caballeros, Bolaños de Campos, Castroverde de Campos y Valderas | ||
Demografía | |||
Población |
126 hab. (2023) - 72 homes (2019) - 75 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.02% de provincia de Valladolid | ||
Densidá | 4,09 hab/km² | ||
valdunquillo.es.vg | |||
Valdunquillo ye una población española de la provincia de Valladolid na comunidá de Castiella y Llión. Valdunquillo nun queda lloñe de los pueblos Villalogán, Bolaños de Campos, Valderas, Castroverde de Campos, Villanueva del Campo y Villavicencio de los Caballeros. A los habitantes de Valdunquillo conózse-yos como "llechugueros", por cuenta de les jugosas llechugues d'oreya de mula que se cultivaben nes numberoses güertes del conceyu.
Parte del so términu municipal intégrase dientro de la ZEPA Penillanuras-Campos Sur y de la ZEPA Penillanuras-Campos Norte.
El área primero foi habitáu polos Vacceos. La primer referencia escrita correspuende al añu 959, nun documentu del Monesteriu de Sahagún. El 5 de marzu de 1368, el rei Enrique II venció Valdunquillo a Alvar Pérez de Osorio. La familia de los Osorio formen parte de la historia del pueblu, como lo demuestra tantu la esistencia del palaciu y el so escudu, como la so actuación pa promover el conventu. El 1 de mayu de 1623 el rei Felipe IV concedió a Francisca de Valdés Osorio el marquesáu de Valdunquillo sobre l'antiguu señoríu de los Osorio.
Describir a Valdunquillo de la siguiente manera, ente los años 1845 y 1850, realizáu por Pascual Madoz nel "Diccionario geográfico-estadístico-histórico de España y sus posesiones de Ultramar": "Villa con conceyu propiu na provincia, audiencia territorial y cuartel xeneral de Valladolid, partíu xudicial de Villalón, diócesis de Llión: Asitiada nun curtiu valle arrodiáu de cuetos, con clima templáu y sanu; tien 200 cases de mediana construcción; un palaciu toscanu, propiedá del duque de Wervich y Alba; la casa del mayoralgu fundáu pol comisariu Pérez, y otres 4 más, toes 5 del mesmu orde arquiteutónicu que'l palaciu; escuela primaria frecuentada por 90 alumnos de dambos sexos, al cargu de un maestru dotáu con 1.500 reales; 2 fontes de bones agües; 1 guapa alamea nel centru de la población; 2 ilesies parroquiales (Santa María y San Pedro) sirvíes caúna pol so respeutivu cura y sacristán; una ermita (Santa Cruz) y un conventu que foi de mercedarios. Confina el términu colos de la Unión, Villavicencio, Bolaños y Valderas; dientro d'él atópense 9 fontes d'abondoses agües; el terrén, bañáu por un regueru que traviesa la población estremándola en 2 barrios, ye de mediana calidá. Caminos: los que dirixen a los pueblos limítofes, Benavente y Villalón,en medianu estáu. Corréu: recibir y espacha en Benavente. Productos: ceberes, llegumes, vinu, pataques, hortolices y camperes, colos que se caltién ganáu lanar, vacunu y mular; hai caza de llebres, coneyos, perdices y palombos, y pesca d'abondoses y fines anguiles nuna balsa. Industria: l'agrícola. Comerciu: esportación de la demasía de frutos, ya importación de los artículos que falten; hai 4 tiendes de comestibles, con dalgún surtíu de ropes. Población: 160 vecinos, 572 almes. Capital granible: 1.001.380 reales. Imponible: 95.019 reales."[2]
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | ||
1983-1987 | ||
1987-1991 | ||
1991-1995 | ||
1995-1999 | ||
1999-2003 | ||
2003-2007 | Máximo Baza Pastor | PP |
2007-2011 | ||
2011-2015 | n/d | n/d |
2015-2019 | n/d | n/d |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Na siguiente tabla amuésase la evolución del númberu d'habitantes ente 1996 y 2006 según datos del INE.
1996 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2014 | 2018 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
240 | 235 | 229 | 228 | 223 | 223 | 217 | 209 | 201 | 186 | 156 | 133 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
NOTA: La cifra de 1996 ta referida a 1 de mayu y el restu a 1 de xineru.
1900 | 1910 | 1920 | 1930 | 1940 | 1950 | 1960 | 1970 | 1981 | 1991 |
1.012 | 979 | 948 | 881 | 833 | 918 | 743 | 508 | 340 | 290 |