Katepsin C se javlja kao centralni koordinator aktivacije mnogih serin proteaza u imuno/upalnim ćelijama.
Katepsin C katalizira eksciziju dipeptida iz N-krajaproteinske i peptidne podloge, osim ako (1) je blokirana amino grupa N-kraja, (2) mjesto cijepanja na obje strane prolinskog ostatka ili je (3) ostatak N-krajalizin ili arginin ili (4) struktura peptida ili proteina sprečava dalje razlaganje iz N-kraja
U cDNK kodiranju pacova, čovjeka, miša, goveda, psa, klonirana su dva shistosoma (kategorirana) katepsina Cs, koji pokazuju da je enzim vrlo očuvan. Za ljudski i pacovski katepsin C, cDNK kodira prekursor (prepro-katepsin C) koji se sastoji od signalnih peptida od 24 ostatka, pro-regije 205 (pacovski katepsin C ) ili 206 (ljudski katepsin C) ostataka i katalitske domene od 233 ostatka koji sadrže katalitske ostatke, te da ima 30-40% identičnih sekvenci zrelih aminokiselinapapaina i niz drugih katepsina, uključujući i katepsineB, H, K i L i S.[12]
Prevedeni prepro-katepsin C se obrađuje u zreli oblik u najmanje četiri podjele lanca polipeptida. Ovaj signalni peptid je uklonjen tokom translokacija ili lučenjem pro-enzima (pro-katepsina C) i velikog proregijskog fragmenta fragmenta N-kraja (poznat i kao domena isključenja), koji se zadržava u zrelom enzimu, odvojen od katalitiske domene ekscizijom (isijecanjem) nezrele pro-regija C-kraja, što se zove aktiviranje peptida. U rascjepu katalitske domene stvaraju se teški lanac od oko 164 ostatka i lahki, od oko 69 ostataka.
Za razliku od drugih članova papainske porodice, zreli katepsin C sastoji se od četiri podjedinice, od kojih je svaka sastavljen od N-kraja proregionskog fragmenta, teškoh i lahkog lanca. Pro-regije fragment i teškog lanca su glikozilirani.
[13][14][15]
^Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN9958-10-222-6.
^Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN9958-9344-1-8.
^Graeme K. Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London, ISBN0-12-361811-8.
^Nelson D. L., Michael M. Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman, 2013.ISBN978-1-4641-0962-1.
^Paris A., Strukelj B., Pungercar J., Renko M., Dolenc I., Turk V. (august 1995). "Molecular cloning and sequence analysis of human preprocathepsin C". FEBS Letters. 369 (2–3): 326–30. doi:10.1016/0014-5793(95)00777-7. PMID7649281.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)
^Kominami E, Ishido K, Muno D, Sato N (juli 1992). "Primarna struktura i distribuciju tkiva katepsin C". Biological Chemistry Hoppe-Seyler. 373 (7): 367–73. doi:10.1515/bchm3.1992.373.2.367. PMID1515062.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link).
^Hola-Jamriska L, Tort JF, Dalton JP, Day SR, Fan J, Aaskov J, Brindley PJ (august 1998). "Cathepsin C from Schistosoma japonicum--cDNA encoding the preproenzyme and its phylogenetic relationships". European Journal of Biochemistry / FEBS. 255 (3): 527–34. doi:10.1046/j.1432-1327.1998.2550527.x. PMID9738890.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)
^Kominami E, Ishido K, Muno D, Sato N (juli 1992). "The primary structure and tissue distribution of cathepsin C". Biological Chemistry Hoppe-Seyler. 373 (7): 367–73. doi:10.1515/bchm3.1992.373.2.367. PMID1515062.CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)