Ана Ипатеску

ана ипатеску
Ана Ипатеску на поштанској марки
Лични подаци
Датум рођења1805.
Место рођењаБукурешт, Кнежевина Влашка
Датум смрти13. март 1875.(1875-03-13) (69/70 год.)
Место смртиБукурешт, Румунија
Деловање
Учешће у ратовимаВлашка револуција 1848. године

Ана Ипатеску (рум. Ana Ipătescu; Букурешт, 1805 – 1875) била је румунска револуционарка која је учествовала у Влашкој револуцији 1848. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ана Ипатеску је рођена 1805. године у Букурешту, у трговачкој породици. Завршила је нормалну школу у Букурешту. Имала је тешко детињство будући да су њени родитељи имали дугорочан буран развод.

Ана се 1828. године удала за Иванцеа Димитриу, али је 1831. тај брак прекинут јер је њен муж руководио њеним миразом и доводио их до сталне беде. Исте године је умро њен отац Атханасие. Очева смрт је Ани донела додатне проблеме јер је један од његових бивших радника покренуо судски процес, покушавајући да оствари право над имовином покојника. Судски процес ју је још више презадужио и она се удала, из интереса, за другог мужа. Николае Ипатеску, њен други муж, био је закупац, али и официр у Виситеровом одељењу.[1]

Ана је често пратила супруга на тајним састанцима илегалног друштва „Братство”, где је упознала неке од лидера који су формирали Привремену владу након избијања Влашке револуције 9. јуна 1848.[2] Те честе посете су објашњене и тиме што се Ана заљубила у једног од револуционара. То је био Николае Голеску и он је био ухапшен и затворен у Принчеву палату.[3] Када су припадници Привремене владе стигли у Букурешт, 16. и 28. јуна 1848. Ана Ипатеску је била на челу народа. Она је предводила румунски национални устанак када је Принчева палата је нападнута и када су револуционари пуштени.

Након гушења револуције и њеног пораза, Николае Ипатеску је осуђен на егзил и затворен у Турској. Ипак, Ана је успела да издејствује његово ослобађање и повратак у домовину две године касније, 1850.

Ана Ипатеску је умрла у 70. години живота, 13. марта 1875. Иако је њена последња жеља била да буде сахрањена у манастиру Пасареа, њен гроб до данас није идентификован.[1]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Истина и легенда у животној причи Ане Ипатеску – страствени револуционарни херој (на румунском), Мирела Сорина Матеску, www.cersipamantromanesc.wordpress.com, 9. децембар 2015. Приступљено 2. новембра 2017.
  2. ^ Ана Ипатеску, календар на дан 13. март Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Radio Iași România, 13. фебруар 2012. Приступљено 2. новембра 2017.
  3. ^ Жене у револуцији од 1848. године, Стелиу Ламбру, Radio România Internaţional, 21. март 2016. Приступљено 2. новембра 2017.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Илустрована историја света”, Младинска књига Београд, 2006. (стр. 427)
  • Marcu, George; Ilinca, Rodica (2009). Dicționarul personalităților feminine din România. București: Editura Meronia. ISBN 978-973-7839-55-8.  (стр. 140)
  • Stoica, Stan (2008). Dicţionar biografic de istorie a României. București: Editura Meronia. ISBN 978-973-7839-39-8.  (стр. 291)