Велимир Милошевић (песник)

Велимир Милошевић
Велимир Милошевић
Лични подаци
Датум рођења(1937-02-15)15. фебруар 1937.
Место рођењаВерићи, код Пећи, Краљевина Југославија
Датум смрти2004.(2004-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина

Велимир Милошевић (15. фебруар 1937, Верићи, код Пећи – 2004, Сарајево) био је српски песник и књижевни критичар.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Потиче из сиромашне сељачке породице која се између два светска рата са Цетиња доселила у Метохију. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Истоку (1951), а гимназију и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је на Радио Сарајеву (1961), најпре као уредник у Културној редакцији, а потом прешао (1962) у новопокренути лист "Сарајевске новине" (касније "Вечерње новине"), као сарадник у Културној редакцији. По одслужењу војног рока (1963/64) једно време радио је као референт за културу у Републичком секретаријату за културу БИХ, а онда прелази за уредника омладинске библиотеке "Пингвин" у Издавачком предузећу "Веселин Маслеша" (1965). Касније се враћа у Радио Сарајево где уређује дечје емисије.

Књижевним радом почео је да се бави 1957. године, када је објавио прву песму "Немири" у сарајевском листу "Ријеч младих". Сарадњу је потом наставио у низу листова и часописа који су излазили у тадашњој Југославији. Поред поезије, писао је и књижевну критику и преводио с руског језика. Написао је и сценарио за документарни филм о поезији Мака Диздара "Балада о каменом спавачу" (1966), који је екранизован и приказиван на РТ Сарајеву. Написао је, такође, и објавио сценарија за документарне филмове о Алекси Шантићу, Скендеру Куленовићу, Хамзи Хуми и другим писцима. На његове стихове компоновали су музику Есад Арнауталић ("Дјеца су војска најјача", "У априлу"), Слободан Вуковић ("Срце оловке") и Димитриј Џамбасов ("Два плава континента"). Превођен је на руски, француски, италијански, мађарски, пољски, чешки, бугарски, албански, турски, македонски и словеначки језик.

Збирке песама

[уреди | уреди извор]
  • Испод грања и звијезда, заједничка збирка песама са Славком Шантићем и Мирославом Милиновићем, Сарајево, 1961,
  • Беле молитве, Сарајево, 1961,
  • Светковине, Сарајево, 1964,
  • Море које пева, Крушевац, 1965,
  • Излазак сунца, Сарајево, 1966,
  • Кула светиља, Сарајево, 1968,
  • Небески виногради, Сарајево, 1971,
  • Лирика, изабране песме, Сарајево, 1971,
  • Доба лирике, 1977,
  • Вечно лето, 1982,
  • Сунчева дјеца, 1985,
  • Водићу те на Цетиње, 1989,
  • Венац од пелина, Сарајево, 1991,
  • Преко срушеног моста, Сарајево, 2002,
  • Ово је Балкан, драга, избор из Балканске трилогије, Библиотека града Сарајева, Сарајево, 2004,

Збирке песама за децу

[уреди | уреди извор]
  • Звјездарница, Сарајево, 1973,
  • Берачи росе, Сарајево, 1975,
  • Крилата цвећарница, Сарајево, 1975,
  • Дјеца су војска најјача,
  • Дјеца грле домовину,
  • Велико сањарење,
  • Прстен од неба,
  • На часу љубичастом,
  • Заљубљена читанка,
  • Златна књига дјетињства,
  • Нацртај ми кућу, тата,
  • У Свијету правде дјечје.

Огледи

[уреди | уреди извор]
  • Златна књига детињства, Сарајево, 1975,

Преводи

[уреди | уреди извор]
  • Празник (избор из поезије на македонски превели В. Урошевић и П. Бошковски), Скопље, 1975,

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Годишња награда Удружења књижевника БиХ, 1965,
  • Награда Свјетлост Сарајево, 1965
  • Награда Змајевих дечјих игара, 1984,
  • Златна струна, Смедерево, 1986.
  • Награда Јасеновац, 1986. и 1991,
  • Двадесетсемојулска награда БиХ, 1987.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 507. 
  2. ^ „Velimir Milošević”. mojalektira.com. Приступљено 15. 1. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ненад Радановић: Велимир Милошевић "Беле молитве", Наши дани, 11. 11. 1961, IX, 103,
  • Радојица Таутовић: Велимир Милошевић "Кула светиља", Књижевне новине, 29. 9. 1968, ХХ, 337,
  • Р. Трифковић: Велимир Милошевић "Небески виногради", Борба, 11. 12. 1971, XLIX, 339,
  • Миливоје Марковић: Антологија српске поезије двадесетог века, 2000,

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]