Димитрије Т. Леко

За другу употребу, погледајте страницу Димитрије Леко.

Димитрије Т. Леко
Димитрије Т. Леко
Лични подаци
Датум рођења	(1863-01-22)22. јануар 1863.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	24. септембар 1914.(1914-09-24) (51 год.)
Место смрти	Крагујевац, Краљевина Србија

Димитрије Т. Леко (Београд, 22. јануар 1863 — Крагујевац, 24. септембар 1914) био је српски архитекта и урбаниста, цинцарског порекла.

Биографски подаци

Највећи део свог живота провео је у иностранству. Средњу школу је завршио у Винтертуру, а затим је студирао архитектуру у Цириху, Ахену и Минхену. По повратку у Београд, крајем 19. века, покушао је да примени модел савремене европске архитектуре и урбанизма у Београду. Леков брат је био познати хемичар Марко Т. Леко.

Дела

Пројектовао је знамените београдске грађевине као што су Београдска метеоролошка опсерваторија^[1] (1891), кућу породице Вучо у Делиградској улици (1893, кућа где је одрастао писац Александар Вучо и у којој је 1988. отворен први Макдоналдс у источној Европи^[2]), зграду нове Војне академије у Немањиној улици (1899), у којој је од 2006. смештен Музеј града Београда^[3][4], Палату Атина на Теразијама (1902), „Вучину кућу на Сави“ у Карађорђевој улици (1908), као и школе у Макензијевој и у Улици Гаврила Принципа и многе друге куће и виле.^[5] Пројектовао је више објеката за једног од најбогатијих трговаца у Београду с краја 19. века, Ђорђа Вуча.

Леко је пројектовао и капелу изнад Ћеле-куле у Нишу.

Као урбаниста, освајао је прве награде на отвореним конкурсима за уређење Теразија, Малог Калемегдана, као и града Скопља. Ипак, ниједан од тих његових пројеката није остварен.

Леко као критичар

Димитрије Т. Леко је био и један од првих критичара архитектуре и урбанизма у Србији. Важио је за оштрог и бескомпромисног критичара урбаног развоја Београда, кога су његови противници често етикетирали као исувише револуционарног и провокативног у својим критикама.^[6] Неки од проблема на које је указивао почетком 20. века, као што су проблем уређења Теразијске терасе, као и обале Саве, до данас су остали нерешени.^[7]

Галерија

• 
  Капела изнад Ћеле-куле.
• 
  Метеоролошка станица у Београду

Види још

• Породица Леко
• Вучина кућа на Сави
• Палата „Атина“
• Легат породице Леко

• Нова зграда Војне академије

Референце

1. Глас јавности: Прва метеоролошка станица
2. „Историја Макдоналдса у Србији” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 03. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2008. 
3. Вечерње новости: Генералштаб на рулету^{[мртва веза]}
4. Музеј града Београда - О нама
5. Дивна Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815-1914, Београд, 1980.
6. Б92: „Сви салонски људи и духови“
7. Никола Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Удружење југосл. инжењера и архитеката - Клуб архитеката, Београд, 1937

Спољашње везе

• Биографија Димитрија Т. Лека
• Породична гробница породице Леко Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2011)