Марко Мушич

Марко Мушич
Датум рођења(1941-01-30)30. јануар 1941. (83 год.)
Место рођењаЉубљана, Социјалиостичка Федеративна Република Југолсваија

Марко Мушич (словен. Марко Маријан Мушич; Љубљана, 30. јануар 1941) архитекта је, члан академија широм Европе, редовни члан Словеначке академије науке и умјетности и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2012. године.[1]

Обављао је функцију подпредсједника Словеначке академије наука и уметности од 2008. до 2013. године, а функцију предсједника један период 2014. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марко Мушич рођен је 3. ја­ну­ара 1941. године у Љубљани. Дип­ло­ми­рао је на Факултету архитектуре и грађевинарства у Љуб­ља­ни, 1966. године. Радио је и живио у Дан­ској и САД. Скупштина САЗУ-а изабрала га је 12. јуна 2003. године за ванредног члана, а 1. јуна 2007. го­ди­не за редовног члана САЗУ. Пот­пред­сјед­ник САЗУ постао је 6. маја 2008. године, и ту функцију је обављао све до 17. децембра 2013. године. Године 2014, обављао је функцију предсједника Академије, и то од 27. фебруара до 6. маја. Члан је Ев­роп­ске ака­де­мије наука и умјетности и дописни члан Цр­но­гор­ске академије наука и умјетности 2011. године, а дописни члан Хрватске академије зна­нос­ти и ум­јет­ности 2012. године.[1]

Његова дјела при­казивана су у бројним часописима архитектуре и пред­став­ље­на на многим изложбама. О Марку Мушичу угледни критичари на­писали су 12 монографија. За свој рад награђиван је бројним наградама као што су Награда Прешернове закладе, Плечникова награда, Валвасорова наг­рада, Борбина награда за архитектуру, Савезна награда 4. јул, Награда Пла­тинаста оловка и др.[1]

Скупштина АНУРС-а потврдила је избор ака­де­ми­ка Марка Му­шича за иностраног члана 21. децембра 2012. године.[2][3]

Од 2016. године ради на новом пројекту "Кампуса" у оквиру Универзитета у Скопљу.[4]

Сакрални објекти и уре­ђења

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Нова Црква Кристовог Оваплоћења, Дравље, Љубљана, Словенија;
  • Но­ва Црква Рођења Блажене Дјевице Марије, Котор Варош, Босна и Херцего­ви­на;
  • Нова Црква, крипта, спољни олтар, пасторални центар и остала архи­тек­тонска уређења светишта Светог Ивана Крститеља, Подмилачје, Босна и Херцеговина;
  • Апостолска нунцијатура у Словенији; Љубљана, Словенија (пројект); Капела Кристовог бичевања, Техарје, Словенија;
  • Криж, централно гробље Жале, Љубљана, Словенија;
  • Криж, гробље у Шентјернеју, Словенија (пројект);
  • Оргуље у новој цркви у Дрављу, Љубљана, Словенија;
  • Јубиларни криж и Капела Ускрснућа, Грабеж изнад Подмилачја, Босна и Херцеговина (пројект);
  • Црква Светог Ивана Еванђелисте, реновирање и проширење, Рете­че, Словенија (пројект);
  • Нова црква, Луција, Словенија (пројект).

Обра­зов­не установе

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Универзитетски центар Свети Ћирило и Методије, Скопље, Маке­донија;
  • Waldorfska школа, Словенија (пројект).

Меморијални и кул­тур­ни центри

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

Објекти културе

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

Библиотеке

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Књижница Мирана Јарца, Ново Место, Словенија;
  • Централна техничка књиж­­ница, ЦТК, Љубљана, Словенија;
  • Национална и универзитетска књиж­ница, НУК II, Љубљана, Словенија (пројект);
  • Књижница Ивана Тавчара, Шкофја Лока, Словенија (пројект);
  • Књижница, Шентјур, Словенија (про­јект).

Пословни и саобраћајни објекти и архитектонско уређење

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Цент­рал­на станица, Љубљана, Словенија (пројект);
  • Аутобуска станица, Ново Место, Словенија;
  • Саобраћајни план и наткривена паркиралишта, Згорњи трг, Шент­јур, Словенија;
  • Ресторан Ловћен, Црна Гора;
  • Канцеларије и хотел у Тржашкој улици, Љубљана, Словенија (пројект);
  • Хотел Млино, Блед, Слове­нија (пројект);
  • Туристичко села и апартмани са рекреацијским оазом, Ладин гај, Хрватска (пројект).

Меморијални паркови и гробља

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Меморијални парк Техарје, Словенија; Меморијални парк Јајинци, Београд, Србија (про­јект);
  • Централно гробље Жале, Љубљана, Словенија;
  • Зграда посљедњег позд­рава и гробље Шентјур, Словенија (пројект);
  • Зграда посљедњег позд­рава и гробље Мароф, Ново Место, Словенија (пројект).

Тргови

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Трг Светог Рока, Дравље, Љубљана, Словенија;
  • Трг Светог Јурја, Шентјур, Сло­венија;
  • Сломшков Трг, Пониква, Словенија (пројект);
  • Трг Светог Ивана Крстите­ља, Подмилачје, Босна и Херцеговина (пројект).

Споменици

[уреди | уреди извор]

Реализовани пројекти:[1]

  • Ке­но­таф жртвама рата за Словенију 1991, Љубљана, Словенија;
  • Централни споменик са криптом и презбитеријем, Техарје, Словенија;
  • Споменик Јулију Бетету, Словенија;
  • Херкулова фонтана, Љубљана, Словенија;
  • Фонтана Све­тог Јурја;
  • Шентјур, Словенија (пројект).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Марко Мушич”. anurs.org. Приступљено 3. 2. 2024. 
  2. ^ „Марко Мушић”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 26. 5. 2017. 
  3. ^ „Marko Marijan Mušič”. Slovenska akademija znanosti in umetnosti. Приступљено 26. 5. 2017. 
  4. ^ „Пројекат кампус”. build.mk. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]