Небојша Дугалић

Небојша Дугалић
Лични подаци
НадимакНеша
Датум рођења(1970-05-17)17. мај 1970. (54 год.)
Место рођењаКраљево, СР Србија, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
РелигијаПравославље
Занимање
  • филмски и позоришни глумац
  • режисер
  • професор глуме
Рад
Битне улогеШешир професора Косте Вујића — Јован Јовановић Змај
Жигосани у рекету — Воја Тодоровић
Државни службеник — Милојевић
Сенке над Балканом — армијски генерал Петар Живковић
Што се боре мисли моје — пуковник Миливоје Блазнавац
Веза до IMDb-а

Небојша Дугалић (Краљево, 17. мај 1970) српски је глумац, редитељ и професор глуме.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Краљеву, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи проф. др Владимира Јевтовића.[1] Са њим у класи студирали су Тамара Вучковић, Драгана Ђукић, Олга Замуровић, Ивана Михић, Ивана Милашиновић, Драган Мићановић, Жељко Митровић, Јасмина Стајковић, Мирсад Тука, Дубравка Мијатовић, Горан Шушљик и Уликс Фехмиу.[2]

Играо је на сценама Народног позоришта, Позоришта на Теразијама, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Битеф театра, Мадленијанума, Краљевачког позоришта и др.[3]

Од 2001. до 2016. године био је професор глуме на Академији уметности у Београду,[4] а 2017. постао је редовни професор на Факултету савремених уметности.[5]

Остварио је више улога у телевизијским драмама, на радију, филму и телевизији, за које је награђен многобројним наградама и признањима. Члан је Удружења драмских уметника Србије.

Ожењен је глумицом Драганом Дугалић (1971) са којом има петоро деце.

Позориште

[уреди | уреди извор]
Небојша Дугалић, Милан Гутовић и Миљан Прљета у представи Арт

Остварио је низ позоришних улога, за које је добио следеће награде и признања:

Играо је у једној од најбољих позоришних остварења у Србији протекле деценије, у представи „Златно руно“ Борислава Пекића у режији Небојше Брадића, у коме поред њега наступају Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.

Небојша Дугалић као Хаџи Замфир на премијери представе Зона Замфирова, Позоришта на Теразијама, 2012. године

Бави се и режијом. Режирао је следеће представе:

Награде

[уреди | уреди извор]
Премијера представе Продуценти, Позоришта на Теразијама, 2011. године

На међународном фестивалу „Златни витез“ у Москви 2006. године добио је Златног витеза за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића.[9]

Златног витеза је добио и 2012. године за монодраму „Реч је о свечовеку“.[10]

Добитник је још два Златна витеза, укупно четири и два Сребрна витеза, четири „Зоранова брка“, три Стеријине награде, „Награде Зоран Радмиловић“, „Награде Милош Жутић“ коју додељује Удружење драмских уметника Србије за сезону 2013-2014, награда Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013-2014, годишња награда Југословенског драмског позоришта за изузетан допринос високим стандардима пословања те куће, награда града Београда за позоришно стваралаштво за 2013. годину. Крајем јуна 2019, Дугалићу је уручено признање „Витез Србије“.[11]

Улоге

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1990-е
1992. Шангарепо, ти не растеш лепо
1992. Театар у Срба
1992. Тито и ја Милиционер 1
1993. Броз и ја Милиционер 1
1994. Вуковар, једна прича Војник Далматинац
1995. Крај династије Обреновић Антоније Антић
1997. Горе доле Нешкин љубавник
1997. Враћање Никола Патић
1998. Недовршена симфонија Франц Варфел
1999. Пролеће у Лимасолу Петар Теодоровић
2000-е
2002. Нетакнути сунцем Јован
2004. Трагом Карађорђа Гаја Пантелић
2004. Смешне и друге приче
2007. Пешчаник Андреас Сам
2008. Звер на месецу Арам Томасијан
2007—2008. Заборављени умови Србије Владимир Дворниковић / Милан Влајинац / Никола / Асистент / Јован Бошковић / Сељак
2009. Беса Филип
2010-е
2002—2015. Вршачка позоришна јесен
2010. Грех њене мајке Добривоје
2010. Приђи ближе Професор Марко Арсић
2011. Мирис кише на балкану Доктор Барух
2013. Шешир професора Косте Вујића (серија) Јован Јовановић Змај
2013. Врата Србије: Мојсињска Света гора Монах Исаија
2014—2015. Јагодићи: Опроштајни валцер Мирољуб
2015. Бићемо прваци света Владимир Дедијер
2016. Име: Добрица, презиме: непознато наратор
2016. Вере и завере Алберт Султајс
2016. Santa Maria della Salute Симо Матавуљ
2017. Santa Maria della Salute (серија) Симо Матавуљ
2017—2019. Сенке над Балканом армијски генерал Петар Живковић
2018. Корени Никола Пашић
2018. Јутро ће променити све Душан
2018—2021. Жигосани у рекету Воја Тодоровић
2018—2019. Беса (серија) Премовић
2018—2019. Народно позориште у 10 чинова Наратор
2019. Бела врана Константин Сергејев
2019. Пет Пиги
2019. Моја генерација
2019—2020. Државни службеник Милојевић
2020-е
2021. Страхиња таксиста
2021. Јованка Броз и тајне службе Јосип Броз Тито
2021. Време зла Бора Луковић (Бора Пуб)
2021. Бранилац адвокат Слободан Суботић
2021. У загрљају Црне Руке митрополит Михаило
2022. У клинчу Јаков Антонијевић
2022. Вера Боривоје Мирковић
2023. Вера (серија) Боривоје Мирковић
2023. Јужни ветар: На граници
2023. Калкански кругови професор Теофил Петровић
2023. Немирни (ТВ серија) Славуј
2023. Tунел (ТВ серија) адвокат Анђелковић
2023. Хероји Халијарда Живко Топаловић
2023. Друг Марко Александар Ранковић
2023. Што се боре мисли моје Миливоје Блазнавац
2023. Ургентни центар (српска ТВ серија) Јанко Мештеровић
2024. Кожа (ТВ серија) Владан
2024. Јорговани Олег
2024. Руски конзул Илија Југовић
2023. Ваздушни мост Живко Топаловић
2024. Сеновити Медитеран виши службеник
2024. Што се боре мисли моје (ТВ серија) Миливоје Петровић Блазнавац
2024. Небеско краљ Радослав
2024. Циклус
2025. Буди Бог с нама Јосип Броз Тито
2025. Сумпор (серија) Миливоје Петровић Блазнавац

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Обичан човек Музика Бранислав Нушић Драган Марковић Варга Аматерско позориште Краљево 28. март 1986.[12]
Тајна веза Својта свачија Александар Поповић Радмила Војводић Београдско драмско позориште 18. јануар 1991.[13]
Балкон Рањеник Жан Жене Душана Николић Ивана Вујић 18. април 1991.[14]
Мајка храброст Бертолт Брехт Дом омладине Београда[а] 1991/92.[5]
Очеви и оци Џон[б] Слободан Селенић Ненад Прокић
Гордана Гонцић		 Зоран Ратковић Атеље 212 5. јун 1992.[18]
Кнегиња из Фоли Бержера Шафлар[в] Жорж Фејдо Љубомир Драшкић
Душан Петровић		 1. август 1992.[20]
Седморица против тебе[г] Есхил Ирина Гилић Жировић Никита Миливојевић Београдско драмско позориште 9. јануар 1993.[5]
Просјачка опера Џеки кука / Јаков кука,
певач моритата		 Бертолт Брехт Александра Јовићевић Ивана Вујић Битеф театар 29. септембар 1993.[22]
Маска Ћезаре Милош Црњански Никита Миливојевић Народно позориште у Београду 1. новембар 1993.[23]
Укроћена горопад Грумио Вилијам Шекспир Владимир Јевтовић 14. децембар 1993.[24]
Живот је сан[д] Сигизмунд Педро Калдерон де ла Барка Никита Миливојевић 8. новембар 1994.[26]
Идиот Мишкин Лав Николајевич Фјодор Достојевски Стево Жигон 22. новембар 1995.[27]
Говорна мана Петар Горан Марковић Ивана Димић Милан Караџић 26. децембар 1997.[28]
Нек иде живот Марко Ранко Божић Срђан Карановић Звездара театар 4. фебруар 1999.[29]
Владика Николај - Ослобођење Избеглица, портпарол Ненад Илић Ивана Димић Ненад Илић Култ театар 15. фебруар 1999.[30]
Проклета авлија Карађоз Иво Андрић Небојша Брадић Крушевачко позориште 30. септембар 1999.[31]
Златно руно Агатодемон / Симеон Њаго[ђ] Борислав Пекић 1. децембар 2000.[34]
Звер на месецу Арам Томасијан Ричард Калиноски Београдско драмско позориште 27. април 2002.[35]
Дуго путовање у ноћ Џеми Јуџин О’Нил Маја Драшковић Боро Драшковић Атеље 212 15. мај 2005.[36]
Мала триологија смрти Путник Елфриде Јелинек Ивана Димић Небојша Брадић Београдско драмско позориште 25. август 2005.[37]
Лажа и паралажа Мита Јован Стерија Поповић Молина Удовички
Славко Милановић		 Југ Радивојевић Народно позориште у Београду 25. март 2006.[38]
Бурлеска о Грку Ел Греко Андреј Хинг Ања Суша Опера и театар Мадленијанум 9. март 2007.[39]
Тако је морало бити Ђорђе Ђорђевић Бранислав Нушић Марина Миливојевић Мађарев Егон Савин Југословенско драмско позориште 6. јун 2007.[40]
Госпа од мора Странац Хенрик Ибсен Стеван Бодрожа Битеф театар 25. децембар 2008.[41]
Путујуће позориште Шопаловић Дробац Љубомир Симовић Небојша Дугалић Краљевачко позориште 10. март 2009.[42]
Михољско љето Михаило Александрович
Ракитин		 Иван Тургењев Егон Савин Опера и театар Мадленијанум 25. децембар 2010.[43]
Прича о Светом Сави Глас приповедача Жељко Петровић Миодраг Динуловић Крушевачко позориште 26. јануар 2011.[44]
Продуценти Макс Бјалисток Мел Брукс и Томас Михен Југ Радивојевић Позориште на Теразијама 7. октобар 2011.[45]
Зона Замфирова Хаџи Замфир Стеван Сремац Кокан Младеновић 9. новембар 2012.[46]
Дама с камелијама Жорж Дивал Александар Дима Син Спасоје Ж. Миловановић
Жељко Хубач		 Југ Радивојевић Народно позориште у Београду 1. октобар 2013.[47]
Миланковић Миланковић Василија Антонијевић Александар Николић Опера и театар Мадленијанум 23. новембар 2013.[48]
Издаја Роберт Халорд Пинтер Горан Шушљик Југословенско драмско позориште 15. децембар 2013.[49]
Јадници Жан Валжан Виктор Иго Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 15. март 2014.[50]
Гозба Јанко[51] Филип Вујошевић Вељко Мићуновић Звездара театар 16. новембар 2016.[52]
Ричард трећи Краљ Едвард IV Вилијам Шекспир Славко Милановић
Слободан Обрадовић		 Снежана Тришић Народно позориште у Београду 24. април 2017.[53]
Ожалошћена породица Прока Пурић Бранислав Нушић Молина Удовички Фотез Јагош Марковић 19. јануар 2018.[54]
Нечиста крв Ефенди Мита Борисав Станковић Маја Тодоровић
Молина Удовички Фотез		 Милан Нешковић 12. април 2019.[55]
Ајнштајнова издаја Ајнштајн[56] Ерик-Емануел Шмит Андреа Ада Лазић Театар Вук 29. фебруар 2020.[57]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Представа Мајка храброст, настала по истоименом делу Бертолта Брехта, изведена је током сезоне 1991/92.[15] Премијера је одржана 1992. године у продукцији Предузећа за приватне позоришне послове, скраћено ПППП.[16]
  2. ^ У алтернацији са Душком Премовићем. Представа је премијерно изведена у сомборском Народном позоришту 20. априла 1990, док је две године касније по први пут одиграна у Атељеу 212.[17]
  3. ^ У алтернацији са Ненадом Јездићем.[19]
  4. ^ Не наводи се међу глумцима премијерне поставе.[21]
  5. ^ Представа је у Народном позоришту обновљена 2012. године, са промењеном глумачког поставом у режији Слободана Унковског.[25]
  6. ^ Представа је рађена у независној продукцији и први пут изведена у Крушевачком позоришту. Касније је извођена и на другим позорницама укључујући и Београдско драмско позориште. Дугалић је у првој поставци играо лик Агатодемона.[32] Касније је био и у алтернацији за улогу Симеон Њага са Небојшом Глоговцем, док се ансамблу прикључио и Иван Томић. Поред редитеља у драматизацији су учествовали Maшa Jeрeмић и Жeљкo Joвaнoвић.[33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „II КЛАСА, ФДУ, 1988.”. Фејсбук. Приступљено 2. 2. 2014. 
  2. ^ „Repertoar - Sezona 1989 - Program otvaranja BITEF teatra”. БИТЕФ. Приступљено 21. 7. 2020. 
  3. ^ Ивановић, Иван (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Нова С. Јутјуб. Приступљено 26. 5. 2019. 
  4. ^ „Биографија на сајту Академије уметности”. Приступљено 15. 4. 2013. 
  5. ^ а б в „Profesor - Nebojša Dugalić”. Fakultet savremenih umetnosti (на језику: српски). 2018-01-08. Приступљено 2020-12-08. 
  6. ^ Kerenac, Vesna (мај 2014). „Godišnjak pozorišta Srbije 2012/2013.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 202–206. Приступљено 16. 4. 2020. 
  7. ^ „Višnjik”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 12. 4. 2020. 
  8. ^ „Женски разговори”. Позориште Бора Станковић. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2020. 
  9. ^ „Dve nagrade u u Moskvi za BDP”. Б92. 7. 11. 2006. Приступљено 18. 11. 2019. 
  10. ^ „„Златни витез“ Небојши Дугалићу („Политика“)”. 7. децембар 2012. Приступљено 15. 4. 2013. 
  11. ^ „На Златибору додељена признања Витез Србије”. Општина Чајетина. 28. 6. 2019. Приступљено 28. 6. 2019. 
  12. ^ Театрон, 170/171 (PDF). Музеј позоришне уметности. 2015. стр. 75. 
  13. ^ „Tajna veza”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  14. ^ „Balkon”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  15. ^ Mitrevski, Ana (2020). „Recepcija drama Bertolta Brehta u Srbiji” (PDF). Doktorska disertacija. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. стр. 93. Приступљено 10. 12. 2020. 
  16. ^ „Rade Šerbedžija: Poslednji put sam igrao u Beogradu 1992, sa Mirom Karanović, Brankom Petrić, Petrom Kraljem… Te godine sam prestao da budem glumac na srpsko-hrvatskom jeziku”. Блиц. Недељник. 23. 6. 2019. Приступљено 10. 12. 2020. 
  17. ^ „Očevi i oci”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  18. ^ „Očevi i oci”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  19. ^ „Kneginja iz Foli-Beržera”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  20. ^ „Кнегиња из Фоли Бержера”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  21. ^ „Sedmorica protiv tebe”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  22. ^ „19 - Bertold Breht / Bertolt Brecht - PROSJAČKA OPERA / DIE DREIGROSCHENOPER”. БИТЕФ. Фејсбук. 26. 3. 2015. Приступљено 10. 12. 2020. 
  23. ^ „Стриминг драме Милоша Црњанског „Маска“, у режији Никите Миливојевића, вечерас (23. мај) у 21,00 на YouTube каналу Народног позоришта у Београду”. Народно позориште у Београду. 22. 5. 2020. Приступљено 28. 2. 2021. 
  24. ^ „Стриминг Шекспирове комедије „Укроћена горопад“, вечерас (3. мај) у 21,00 на YouTube каналу Народног позоришта у Београду”. Народно позориште у Београду. 1. 5. 2020. Приступљено 28. 2. 2021. 
  25. ^ „Живот је сан”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  26. ^ „Život je san”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 10. 12. 2020. 
  27. ^ „IN MEMORIAM: Представа „Идиот“ Ф.М. Достојевског, у режији Стеве Жигона, 12. децембра у 21 сат на YouTube каналу Народног позоришта, у част преминулог глумца Тихомира Арсића”. Народно позориште у Београду. 11. 12. 2020. Приступљено 28. 2. 2021. 
  28. ^ „Govorna mana”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  29. ^ „Нек иде живот”. Звездара театар. Приступљено 28. 2. 2021. 
  30. ^ „Vladika Nikolaj - Oslobođenje”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  31. ^ „Проклета авлија”. Крушевачко позориште. 18. 12. 2007. Приступљено 21. 9. 2019. 
  32. ^ „Zlatno runo”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  33. ^ „Златно руно”. Дом културе Студентски град. Приступљено 28. 2. 2021. 
  34. ^ „Izložba i dve reprize”. Танјуг. Глас јавности. 14. 1. 2001. Архивирано из оригинала 04. 04. 2023. г. Приступљено 17. 11. 2019. 
  35. ^ „Zver na mesecu”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021. 
  36. ^ „Дуго путовање у ноћ”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  37. ^ „Mala trilogija smrti”. Белеф. Архивирано из оригинала 18. 05. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  38. ^ „Лажа и паралажа”. Народно позориште у Београду. 25. 3. 2006. Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  39. ^ „Burleska o Grku”. Опера и театар Мадленијанум. 9. 3. 2007. Приступљено 17. 11. 2019. 
  40. ^ „„Tako je moralo biti“ ili drama o moralnom padu”. Данас. 5. 6. 2007. Приступљено 18. 11. 2019. 
  41. ^ Matijević, I. (24. 12. 2008). „„Gospa od mora“ u Bitef teatru”. Данас. Приступљено 28. 2. 2021. 
  42. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Краљевачко позориште, званична презентација. 10. 3. 2009. Архивирано из оригинала 25. 10. 2010. г. Приступљено 15. 9. 2019. 
  43. ^ „Miholjsko leto”. Опера и театар Мадленијанум. 12. 11. 2013. Приступљено 17. 11. 2019. 
  44. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2012). „Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 107—110. Приступљено 18. 4. 2020. 
  45. ^ „Продуценти”. Позориште на Теразијама. 26. 2. 2011. Приступљено 17. 11. 2019. 
  46. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. 9. 11. 2012. Приступљено 17. 11. 2019. 
  47. ^ „Дама с камелијама”. Народно позориште у Београду. 1. 10. 2013. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  48. ^ „Milanković”. Опера и театар Мадленијанум. 23. 11. 2013. Приступљено 17. 11. 2019. 
  49. ^ „Izdaja”. Југословенско драмско позориште. 15. 12. 2013. Приступљено 15. 11. 2019. 
  50. ^ „Jadnici”. Опера и театар Мадленијанум. 15. 3. 2014. Приступљено 12. 4. 2020. 
  51. ^ „Gozba”. hocupozoriste.rs. 16. 11. 2016. Приступљено 12. 4. 2020. 
  52. ^ „Delo "Gozba", napisano pre 15 godina, imaće premijeru u Zvezdara teatru (VIDEO)”. Телеграф. 9. 11. 2016. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  53. ^ „Ричард трећи”. Народно позориште у Београду. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  54. ^ „Ожалошћена породица”. Народно позориште у Београду. 19. 1. 2018. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  55. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. 12. 4. 2019. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2019. 
  56. ^ „Ајнштајнова издаја”. Театар Вук. 29. 2. 2020. Приступљено 12. 4. 2020. 
  57. ^ „Premijera predstave "Ajnštajnova izdaja"”. Блиц. 26. 2. 2020. Приступљено 28. 2. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]