Павел Ђурковић

Павле Ђурковић
Лични подаци
Датум рођења	(1772-00-00)1772.
Место рођења	Баја, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	1830.(1830-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (57/58 год.)
Место смрти	Одеса, Руска Империја

Павле или Павел Ђурковић, (1772. Баја Мађарска — 1830. Одеса, Русија) био је српски сликар, портретист и иконограф. Он се истакао у иконографисању манастира и по портретима великог броја познатих личности у српској историји.

Биографија

Родом је из варошице Баје у Угарској. Његов деда Глиша је у своје време био дугогодишњи бајски сенатор и градоначелник.^[1]

Павел Ђурковић - Христ

Његов обимом највећи рад је био иконостас цркве у Вршцу и Белој Цркви из година око 1792. Ђурковић "иконописац из Будима", јер од 1793. године^[2] сликао иконе на иконостасу белоцркванског храма Св. Петра и Павла.

Он је путовао по већим градовима и местима и портретисао је имућније грађане. Тако је 1811. године је израдио портрет архимандрита Павла Хаџића. Године 1812. године је радио у Земуну за породицу Карамата, а 1816. године је у Шишатовцу портретисао Вука Караџића и Лукијана Мушицког. Године 1820. је у Сремским Карловцима сликао митрополита Стратимировића, насликао је и проту Тому Будисављевића.

Потписујући се: „Изживописал П. Ђ. славено-Сербин из Карловаца в Сријеме“. Године 1812. је радио у славонским манастирима. Портретисао је у манастиру Ораховици 1820, архимандрита Стевана Станковића.^[3]

После 1820. године је отпутовао у Русију преко Влашке и Молдавије сликајући уз пут и настанио се у Одеси, где му је посао јако добро ишао и ту је напредовао као уметник и израдио је ту изванредни портрет професора Атанасија Стојковића, који га је можда и позвао у Русију, као једно од његових последњих дела и као доказ о његовој уметности портретирања.

На позив кнеза Милоша од 23. априла 1823. године стигао је из Карловаца у Србију да портретише, њега и породицу - књегињу Љубицу и кћери Савку и Станку. Уметник се бавио у Крагујевцу и Београду, где је радио по жељи кнежевој. Ђурковић је 21. марта 1824. године^[4] завршио портрет кнеза Милоша. Била је то друга по реду позната слика у ослобођеној Србији, након Другог српског устанка.

Галерија

• 
  Портрет свештеника, 1811.
• 
  Вук Караџић
• 
  Жена са црвеним шалом, 1817.
• 
  Кнез Милош Обреновић са фесом 1823.
• 
  Кнез Милош Обреновић са турбаном 1824.
• 
  Портрет барона Јоановића
• 
  Ана Јовановић-Бекеш, рано 19. столеће

Види још

• Списак српских сликара

Референце

1. "Зборник Историјског музеја Србије", Београд 8-9/1972.
2. Светлана Димитријевић Марковић: "Стара градска језгра и урбане целине...", Београд 2013.
3. "Српски сион", Сремски Карловци 8. октобар 1900.
4. "Српски народ", Београд 11. септембар 1943.

Литература

• Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925—1929.

Спољашње везе

• History of Serbian painting