![]() | Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
Савез извиђача Србије је добровољна, самостална, неполитичка, друштвена и васпитна организација деце, омладине и одраслих. Савез извиђача Србије чине чланови, њихове јединице и савези. Савез представља и заступа старешина савеза.[1]
Савез извићача Србије своје циљеве и задатке остварује:
Чланови Савеза извиђача Србије се деле у четири категорије:
Заједнички назив за све чланове је извиђач.
У Србији постоје два рода извиђача: извиђачи и поречани (извиђачи што плове по рекама). Чланство се организује у јединице. Постоје радне јединице, основне јединице и организационе јединице.
Радне јединице имају до 12 чланова. Радна јединица може бити:
Основа јединица је чета / коло / посада. Чета / коло /посада се састоји од најмање две радне јединице. Назив чета се користи за јединице у којима се налазе чланови мушког пола, а назив коло за јединице у којима су чланови женског пола. Назив посада се користи за основне јединице које су део одреда извиђача поречана. У зависности од категорије чланова, чета / коло / посада се може организовати као:
Клуб брђана је основна јединица брђана и броји око 20 чланова.
Организационе јединице су одред или самостална чета. Одред извиђача се састоји од најмање две чете / посаде. Уколико у неком месту није могуће оформити одред, извиђачи могу бити организовани и као самостална чета извиђача.
Под одређеним условима више одреда или самосталних чета може оформити и градски, општински, окружни или покрајински савез извиђача.
У Републици Србији делује још:
Чланови Савеза извиђача Војводине, и уједно и чланови Савеза извиђача Србије су сви одреди и самосталне чете које се налазе на територији Аутономне покрајине Војводине. Седиште Савеза извиђача Војводине је у Новом Саду.
Чланови Савеза извиђача Косова и Метохије, а уједно и чланови Савеза извиђача Србије су сви одреди и самосталне чете које се налазе на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије. Нажалост, након рата на Косову и Метохији 1999. Године и протеривања на десетине хиљада Срба са тог подручја, велики број јединица је престао са радом.
У циљу очувања мађарских обичаја и културе у Србији основан је Савез мађарских скаута. Већина одреда који су чланови ове организације се налази на северу Војводине, где и живи највећи број Мађара. Савез мађарских скаута у Војводини није члан Савеза извиђача Србије и Светске скаутске организације.
ДЕСМОС је међународна организација православних извиђача. Распрострањен је углавном у земљама источне и југоисточне европе, али и у неким другим земљама.
Сваки грађанин може бити члан Савеза извићача Србије. Учлањењем у Савез, извићач прихвата и примењује завете и законе извићача, односно обећање и законе полетараца, чиме стиче различита права и обавезе.
Извиђачки закони:
Закони полетараца:
Завет извиђача гласи:
Завет полетараца гласи:
Идеја о оснивању извиђачког покрета настала је у Јужној Африци 1899. Године. Извиђачки покрет је основао енглески Генерал – мајор Роберт Стивенсон Смит Баден Пауел (енгл. Robert Stephenson Smyth Baden-Powell, 1907. Године у Енглеској.
У Србији, извиђачи постоје од 1911. Године. Оснивач и тадашњи вођа покрета је био Др Милош Поповић. Основа за настајање извиђачког покрета у Србији је превод Баден Пауелове књиге Извиђаштво за дечаке (енгл. Scouting for boys) која је преведена на српски језик.
1911. године се при Савезу трезвене младежи оснива најпре одсек за извидништво под именом Мали четници и планинке. Лист Савезник, објављује 22 странице о извиђачима.
20. јуна 1911. године нишки студент Панта Ранђеловић оснива прву чету извиђача под називом Бели орао. Прва активност чете је била марш трасом Ниш – Габровац – Манастир Свете тројице – Денска – Бербатово – Ниш, а до 17. јула 1911. године чета је извела још осам једнодневних маршева. Исте године се у Београду оснивају чете „Четник“, „Ласта“, „Вук Мандушић“ и „Соко“, у Ваљеву „Лабуд“ и „Царић“, у Крагијевцу „Борба“ и „Слобода“ и у Врању „Лав“.
Године 1912. на конгресу Савеза трезвене младежи одржаном у Крагујевцу, доноси се одлука о одвајању извидника и формирању нове организације под називом Мали четници и планинке Краљевине Србије. На челу новостворене организације био је Др Милош Поповић.
Српски извидници учествују у борбама за ослобођење земље од Турске власти и формирају Кор малих добровољаца
Године 1913. извиђачка организација добија назив Савез извидника и планинки Краљевине Србије.
По избијању Првог светског рата и повлачењу војске и народа из земље и извиђачи су принуђени да деле исту судбину. Овога пута јединице извиђача су деловале кроз Друштво за заштиту деце у Водени у Грчкој, као и кроз Трећу чету Српских извиђача у Лондону.
Године 1919. извиђачки покрет се обнавља и делује у оквиру Соколске организације, а Велика Британија прима један број наше деце на школовање и учлањује их у извиђачки покрет Велике Британије у знак захвалности српској војсци на победи у Првом светском рату. Након несугласница, извидничко руководство се 1920. Године одваја од ове организације. 1. октобра Исте године се оснива први стег (данашњи назив је одред) са више чета, који је стациониран у згради на уласку у Војни музеј на Калемегдану. Осим неколико искуснијих извидника (Милош Поповић, Александар Костић и Вита Павловић ) прво чланство су била деца, ратна сирочад, и избеглице од којих су неки учествовали на првом џемборију у Лондонској Олимпији 1920. године.
Током 1921. године београдски извидници помажу оснивање:
Након оснивања ових стегова створен је Савез скаута Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1922. Савез скаута Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Паризу постаје члан Светске организације извиђачког покрета и иницира формирање Свесловенског извиђачког покрета 6. маја 1923. године одржана је оснивачка скупштина Савеза скаута Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1940, по одвајању хрватских скаутских жупа од Краљевине Југославије, у Србији почињу припреме за оснивање Српског савеза извидника и планинки.
28. јануара 1941. Године је основан Српски савез извидника и планинки. После свега неколико месеци рада извидници се прикључују масовним демонстрацијама у Беопграду против Тројног пакта. Извидништво у Србији замире.
Постоје одређене разлике између данашњих извиђача и извиђача из времена социјалистичке Србије и Југославије. У време социјализма извиђачи су много више подсећали на војску, како по униформама (носиле су се маслинастозелене кошуље и капе партизанке), тако и по обуци у којој су форсирали области као што су гађање из пушке, прва помоћ, одбрана и заштита и сл. У данашње време више се форсирају ствари као што су нпр. екологија, људска права и сл.
Социјалистичка федеративна Република Југославија никада није била чланица међународних извиђачких организација, иако комуникација са иностраним извиђачима није била забрањена. Од 1995. године долази до значајних промена у Савезу извиђача Србије. Данашња организација организација извиђача у Србији је изграђена на новим темељима - принципима Светске организације извиђачког покрета.
20. октобра 1944. Године након ослобођења Београда формиран је центар за слање извидника у НОБ, а 21. новембра исте године је одржан и састанак предратних скаута који су формирали акциони одбор у циљу регистрације савеза. Пошто су нове власти преузеле совјетски систем васпитања младих није било могуће деловање савеза, ни извидничких јединица. Извиђачи из Врања су се досетили и основавши КУД „Спартак“ који 1948. године мења име у Млади борац, а који ради по извиђачком програму. Остали извиђачи се прикључују пионирској организацији или планинарском подмалтку.
Након разлаза тадашње Федеративне народне Републике Југославије са СССР-ом, напушта се и совјетски модел и ЦК СКЈ на трећем пленуму доноси одлуку о оснивању више дечјих и омладниских организација. Током лета 1951. године извидник Неца Станковић – Храбро срце, организује на Дурмитору школу планинарског подмлатка, а 2. децембра 1951. године је у Београду оформљен иницијативни одбор за оснивање савеза.
Године 1952. у Кошутњаку у Београду је одржано прво зимовање и воднички течај извиђача Србије. Први течајци већ у фебруару оснивају Београдски стег и иницијативне одборе у Нишу, Бору, Новом Саду, Прокупљу и Зрењанину.
4. фебруара 1952. након избора привремене управе, и оснивања више јединица и иницијативних одбора, 16. новембра 1952. у Београду је одржана оснивачка скупштина Савеза извиђача и планинки Народне Републике Србије.
2. - 14. децембра 1951. године донете су одлуке о формирању Београдског стега. Предвођени предратним извидницима, педесет нових чланова учествује на првом зимовању у Пионирском граду на Кошутњаку у Београду, где је спроведен и први воднички течај.
19. јануара 1952. године на почетку водничког течаја, течајац Милена Лисавац отвара прву књигу чланства и уписује се под редним бројем 1. У наредних десет дана је основано укупно четрдесет и пет водова, по девет водова извиђача, планинки и пионирки, четрнаест водова пионира и четири вода полетараца и пчелица.
24. фебруара 1952. Године четрдесет предратних извидника бира управу стега. За првог старешину стега је изабран Новица Ранковић, помоћник старешине је био Др Драгослав Петровић, благајник Миливоје Јовановић, економ Владета Вучковић, секретар Жарко Пантелић, вођа Стева Младеновић, помоћник вође Никола Бојовић, председник клуба брђана Сергеј Димитријевић и потпредседници Љубица Давидовић и Ј. Пантић.
9. марта 1952. године у дворишту Треће мушке гимназије одржан је први збор стега., за првоомајске празнике у Кошутњаку организован је рекламни логор и полагање завета.
4. новембра 1952. Године број чланова стега премашује цифру од 800. Доноси се одлука о реорганизацији стега, односно о формирању више одреда. У децембру 1952. године из стега се издвајају одреди „Сава Ковачевић“, „Лека Ранковић“, „Васа Чарапић“, и „Земун“ који је као земунски стег деловао самостално. Од остатка београдског стега се током 1953. године формирају одреди „Илија Бирчанин“, „Иво Лола Рибар“ и „Иван Гундулић“. Управо ови одреди уз додатак „Космајског одреда“ су представљали сталан извор нових јединица на простору Београда, Србије и Југославије.
Почетком 1990. Година велика већина одреда у Србији је престала са радом.
1993. Године Савез извиђача Србије поново почиње да јача, а у сарадњи са Савезом извиђача Црне Горе је одржан континуитет Савеза извиђача Југославије.
1997. Године одржана је седма по реду Смотра извиђача Југославије, прва након распада СФРЈ.
2000. Године одржана је шеста по реду Смотра извиђача Србије, прва након распада СФРЈ.
Од 1995. Године обновљен је рад многих јединица, а Савез извиђача Југославије (касније Србије) је поново постао члан Светске организације извиђачког покрета
Ово су само неке од фотографија извиђача из периода од пре Првог светског рата.
Међународне извиђачке организације
Остали извиђачки сајтови