Тупољев АНТ-22

Тупољев АНТ-22/МК-1

Тупољев АНТ-22
Опште
Намена поморски извиђач дугог долета
Посада 6 чланова
Земља порекла  СССР
Произвођач пројектант:Тупољев,
Први лет 18. августа 1934.
Почетак производње 1933.
Уведен у употребу прототип
Повучен из употребе летео до 1937.
Статус неоперативан
Први корисник  СССР- ОКБ 156 „Тупољев“
Број примерака 1
Димензије
Дужина 24,10 m
Размах крила 51,60 m
Висина 6,36 m
Површина крила 304,50 m²
Маса
Празан 22.340 kg
Нормална полетна 33.560 kg
Макс. спољни терет до 6.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 6 х Микулин М-34Р
Снага 6 х 612 kW
Перформансе
Брзина крстарења 180 km/h
Макс. брзина на Hopt 233 km/h
Долет 1.350 km
Плафон лета 3.500 m
Брзина пењања 96 m/min

Тупољев АНТ-22/МК-1, (рус. Туполев АНТ-22/МК-1), је шестомоторни двотрупни хидроавион на клипно елисни погон металне конструкције руског произвођача ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро - Тупољев) намењен извиђању морских пространстава.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
А.Н.Тупољев (1944.)

Негде у исто време са радом на пројекту хидроавиона Тупољев АНТ-8 радило се у ЦАГИ институту на хидроавиону са два трупа. Тај пројект је инициран још 1929. године, добио је ознаку АНТ-11/МТБТ и остао је на папиру, од пројекта се одустало и пре него што је израђен прототип због преоптерећености пројектаната другим приоритетнијим пројектима.[1][2] На захтев команде морнарице 1932. године, рад на овом пројекту је актуелизиран добио је ознаку МК-1 (Морска Крстарица). Намена авиона је уништавање непријатељског бродовља у пловидби, усидрених у лукама, уништење непријатељских база и позадинских комуникација, складишта, обалских утврђења као и подршка властитим трупама у одбрани своје обале. У погледу тактичко техничких захтева, авион је требало да испуни следеће услове: под нормалним оптерећењен хоризонталну брзину од 200km/h, на висини од 3.000m и долет од 2.400km и оптерећење од 3.200 kg бомби[3]

Пројектни задатак авиона Тупољев АНТ-22/МК-1 је у оквиру ОКБ 156 Тупољев (Огледни Конструкциони Биро - „Тупољев") добила група на чијем је челу био водећи пројектант Иван Подгорски иста група која је радила на пројектима Тупољев АНТ-8 и Тупољев АНТ-27. Рад на пројекту је отпочео јануара месеца 1933. године. Авион по свом изгледу подсећа на италијански хидроавион Савоја Маркети S-55X који је 1930. године превалио пут од Италије до Чикага што је подухват који тада није могло да направи ни једно ваздухопловство на свету.[4] Прототип авиона Тупољев АНТ-22/МК-1 је завршен крајем 1933. године, размонтиран и железницом пренет до Севастопоља, где је поново монтиран и поринут у море. Пробни лет је обавио 18. августа 1934. године, пилот С. Рибалчук.[5][2] На фабричком тестирању (без наоружања) авион је постигао максималну брзину од 233km/h, али и незадовољавајуће резултате у погледу плафона лета од 3.500m и долета. На званичном војном тестирању авиона са пуним наоружањем резултати су били знатно лошији па га морнарица није прихватила у наоружање.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Двотрупни хидроавион Тупољев АНТ-22/МК-1 је висококрилни конзолни једнокрилац металне конструкције, са клипно елисним дванаестоцилиндричним моторима Микулин М-34Р, који су постављени на носачима изнад крила авиона. Мотори су постављени у три групе по два тандем мотора (један иза другог) стим што предњи мотор има вучну елису а други потисну. Мотори су имали двокраке дрвене потисну елису са фиксним кораком. Труп авиона је изведен као катамаран тј. има два трупа. Ово је изведено јер ова грдосија мора да има велики распон крила а да на узбурканој морској површини има задовољавајућу стабилност. Сваки труп је правоугаоног попречног пресека и има изглед брода са прамцем и кобилицом. Носећа структура авиона је направљена од цеви и профила направљених од челика и кољчугалуминијума. Део крила који спаја трупове је снажна правоугаона мостовна конструкција са аеродинамичном формом крила, која повезује трупове авиона и изнад себе носи моторе. Део крила које се налази са спољње стране трупа је трапезастог облика са благо заобљеним крајевима. Крила и трупови авиона су обложени облогом од таласастог алуминијумског лима. Кокпит пилота се налазио у затвореној пилотској кабини. Авион није могао да слеће на тло него искључиво на водену површину. За извлачење на тло мора да постоји одређена инфраструктура (бетонска рампа) и специјална колица са точковима која се подвлаче под труп брода а извлачење се врши помоћу витла или трактора..[3][5]

Наоружање

[уреди | уреди извор]
  • Стрељачко: 2 топа 20 mm Оерликон, 2 митраљеза 7.62 mm, (по трупу авиона)
  • Бомбе: 32 бомбе по 100kg, 6 бомби по 1.000kg, 4 торпеда по 1.200kg,
  • Подморнице: 1 џепна подморница до 6.000 kg.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

До оперативног коришћења авиона Тупољев АНТ-22/МК-1 није дошло, он је остао на нивоу прототипа. Иако авион није задовољио захтеве морнарице, у децембру месецу 1936. године овај авион је постигао светски рекорд у дизању тежина (10.040 и 13.000 kg), на одређену висину (942 m), а убрзо након тога овај пројект је напуштен. Служио је за експериментисање и дефинитивно је приземљен 1937. године..[3][5]

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ANT-11, A.N.Tupolev”. ram-home.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ а б „Tupolev ANT-22 with APSS submarine”. soviethammer.devhub.com. Приступљено 14. 9. 2011. [мртва веза]
  3. ^ а б в „Туполев МК-1”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ Ч. Јанић, Век авијације - [илустрована хронологија], Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ^ а б в „Tupolev ANT-22 / MK-1 - flying boat”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). „ANT-22/MK-1”. Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. стр. 65—66. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]