Август Леш

Август Леш
Датум рођења(1906-10-15)15. октобар 1906.
Место рођењаЕринген, Немачко царство
Датум смрти30. мај 1945.(1945-05-30) (38 год.)
Место смртиРацебург, Нацистичка Немачка

Август Леш (нем. August Lösch; Еринген, 15. октобар 1906 — Рацебург, 30. мај 1945), био је немачки економиста и географ, који се бавио проучавањем урбане економије и регионалних наука[1].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се у месту Еринген 1906. године, у тадашњем Немачком царству. Током детињства живео је и завршио гимназију у Хајденхајму, а студирао је на универзитетима у Тибингену, Фрајбургу и Килу.[2] Звање доктора наука стекао је 1933. године у Бону. Захваљујући вредном раду добио је Рокфелерову стипендију и своја истраживања је наставио у САД[2]. Бавио се проучавањем економске демографије, нарочито територијалним распоредом производње и организацијом.

Леш се отворено противио тадашњој политици Адолфа Хитлера[3], а 1939. године упркос томе вратио се у Немачку и започео рад на „Килском институт за светску економију“. Следеће године објавио је своје најзначајније дело — Просторна организација привреде (нем. Die räumliche Ordnung der Wirtschaft)[4]. Услед одбијања да се придружи НСНРП Адолфа Хитлера, његов научни рад је омаловажаван, цензурисан и оспорен. Током 1944. године Леш напушта Кил и одлази у град Рацебург. Његово здравствено стање се временом погоршало, тако да умире од шарлаха наредне године.

Научни допринос

[уреди | уреди извор]
Теорија локације Августа Леша

Леш се бавио проучавањем односа производње, локације и трошкова. Уочио је да Теорија централног места Валтера Кристалера има одређене недостатке, па је начинио неколико измена. Кристалер је своју теорију засновао искључиво на локацији, док је Леш већи значај дао смањењу трошкова и повећању профита[5]. Нагласио је да циљ сваког рационалног предузетника мора бити локализација индустрије у којој је профит максималан. Дакле, оптимална локација је одређена максимумом бруто дохотка или максимумом разлика између минималне цене и максималног прихода[6].

Ако укључимо и транспортне трошкове у цену, онда се са удаљеношћу повећава тржишна цена, а смањује потрошња производа. Око фабрике се формира кружни тржишни простор, који је дефинисан границама потрошње. Уколико у близини постоји и конкуренција онда се тај простор из круга трансформише у хексагон (шестоугаоник). У том случају важна су два услова — производња је фокусирана у центру хексагона и трошкови транспорта су једнаки у свим правцима. Леш издваја три типа хексагоналних облика тржишта, а у сваком је произвођач у центру[7]:

  • а) потрошни центри су лоцирани у угловима хексагона - производни центар опслужује самог себе и по трећину од свих шест центара (све укупно три)
  • б) потрошни центри лоцирани су на средини страница хексагона - производни центар опслужује самог себе и половину сваког (све укупно четири)
  • в) потрошни центри слободно су лоцирани унутар и ван хексагона - производни центар има монопол снабдевања над свих седам.

У Лешовој теорији занемарује се утицај било којих других географских фактора попут рељефа, ресурса, становништва и др, већ се креће од идеализоване територије назване изотропна површина[8].

У новије време и Лешова и Кристалерова верзија теорије има значајан утицај на локацију села и градова у Енглеској, Аљаска и Канади[9].

Објављени радови

[уреди | уреди извор]
  • Die räumliche Ordnung der Wirtschaft. Eine Untersuchung über Standort, Wirtschaftsgebiete und internationalem Handel. Fischer, Jena 1940
  • Bevölkerungswellen und Wechsellagen. Fischer, Jena 1936 (Beiträge zur Erforschung der wirtschaftlichen Wechsellagen Aufschwung, Krise, Stockung; Heft 13)
  • Was ist vom Geburtenrückgang zu halten? Lösch, Heidenheim 1932

Признања

[уреди | уреди извор]

Као признање за велики допринос регионалној науци и урбаној економији, град Хајденхајм и Асоцијација „Август Леш“, у спомен на А. Леша од 1972. године додељују награду „Август Леш“ намењену појединцима. Награђени су се истакли у значајном академском истраживању на пољу регионалне науке[10].

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ August Lösch - contribution to economic geography, (Encyclopedia Britannica)
  2. ^ а б Neue deutsche Biographie, Bd.: 15, Locherer - Maltza(h)n, Berlin, 1987
  3. ^ Transcript of Interview of Hans W. Singer by Richard Jolly, Sussex, 2 January 2000," United Nations Intellectual History Project, pp. 40.
  4. ^ „Lösch, August (Deutsche Biographie)”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013. 
  5. ^ „Losch’s Central Place Theory”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г. Приступљено 25. 11. 2013. 
  6. ^ Грчић, М. (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд; стр. 57
  7. ^ Грчић, М. (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд; стр. 58
  8. ^ Грчић, М. (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд; стр. 60
  9. ^ „Central Place Theory Today”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г. Приступљено 25. 11. 2013. 
  10. ^ August Lösch Preis

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Грчић, М. (1994): Индустријска географија, Научна књига, Београд

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]